1 / 38

Универзитет у Нишу Факултет заштите на раду ТЕХНИЧКА МЕХАНИКА П редавање 6. СТАТИКА

Универзитет у Нишу Факултет заштите на раду ТЕХНИЧКА МЕХАНИКА П редавање 6. СТАТИКА Проф. др Драган Т. Стојиљковић. НОСА ЧИ.

shayna
Download Presentation

Универзитет у Нишу Факултет заштите на раду ТЕХНИЧКА МЕХАНИКА П редавање 6. СТАТИКА

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Универзитет у Нишу Факултет заштите на раду ТЕХНИЧКА МЕХАНИКА Предавање 6. СТАТИКА Проф. др Драган Т. Стојиљковић

  2. НОСАЧИ Под носачем у Механици (Статици) подразумевамо крут штап или систем крутих штапова, чија је слобода кретања, система као целине, па и сваког штапа у саставу система, елиминисана, а при томе им је намена да примају активне силе и преносе их на ослонце. ПОДЕЛА НОСАЧА: 1.Носачи могу бити: просторни, равански и линијски

  3. Просторни носачи имају све три димензије. Пример: Темељни носач c b a

  4. b a Површински носачи имају једну димензију много мању у односу на остале две. Примери: плоча и љуска Љуска Плоча

  5. Линијски носачи имају две димензије много мање у односу натрећу димензију. Пресеци нормални на осу штапа су попречни пресеци. Оса штапа спаја тежишта попречних пресека. У раванске носаче спадају и рамовски носачи који спадају у групу линијских носача:

  6. Носачи се деле напуне (греде) и решеткасте носаче

  7. Проста греда Греда са препустима Конзола Оквирни носач (рам)

  8. Сложени носачи Герберови носачи

  9. Носачи могу бити: статички одређени и статички неодређени Статички одређен ноачје носач код кога је r=3 у равни и r=6 у простору. Носач је у равнотежи (мирује) јер је r=r-3=0 за раван, односно n=r-6=0 за простор, под утицајем спољашњих сила и веза, али је исто тако у равнотежи и под утицајем активних сила и реакција веза, после примене аксиома о ослобађању. -Носач је статички одређен, ако услови равнотеже чине потпун систем једначина за одређивање реакција веза носача. Статички неодређени носачи су носачи код којих је број веза у равни r>3 а у простору r>6.

  10. y A B x YB F F F Проста греда: XA, YA, YB XA YA Греда са препустима y B A x b ℓ a

  11. YA1 A XA MAz YA2 A XA MA A:XA,YA,MA→r=3 →n=3-3=0 YA

  12. Врсте оптерећења Специфично континуално оптерећење је

  13. Непосредно оптерећење Посредно оптерећење Стално и променљива оптерећење

  14. F Y C B B x X A X B a l-a Y F B A

  15. y F F Y C B B x C X A X B a l-a Y F Y B A C X x B A B z F Y A B

  16. О F Y F C A X B x A B C Y F B A

  17. F Y F C A X B x A B C Y F B A

  18. F y Y l M M c B x A C X l X -F B a l + F Y F t B A

  19. F Y d d M - F c X t B x C A l X +F a B Y B F A

  20. F l M Y c A B X C l X F B a l F Y t B F A

  21. F Y X B A X B Y F B A

  22. B X Y B

  23. Аксијална силаје компонента редукционе резултанте (главног вектора) унутрашњих сила са нападном линијом у правцу осе носача. • Трансверзална силаје компонента редукционе резултанте (главног вектора) унутрашњих сила са нападном линијом управном на осу носача и она лежи у равни пресека носача • . • Нападни момент М је момент резултујућег редукционог спрега унутрашњих сила (главни момент) када се редукција врши на тежиште пресека.

  24. Трансверзална сила у произвољном пресеку греде једнака је алгебарском збиру свих попречних сила лево од тог пресека, или алгебарском збиру свих попречних сила десно од тог пресека, али са промењеним знаком. Аксијална сила у произвољном пресеку греде једнака је алгебарском збиру свих аксијалних сила лево од тог пресека, или алгебарском збиру свих аксијалних сила десно од тог пресека, али са промењеним знаком. Нападни момент у произвољном пресеку греде једнак је алгебарском збиру момената свих сила лево од тог пресека, или алгебарском збиру момената свих сила десно од тог пресека, али са промењеним знаком.

  25. Конвенција о знаку и графичком представљању сила у пресеку

  26. Опасан или критични пресек носача је онај пресек у коме је максимална (екстремна) вредност нападног момента, односно пресек у коме је трансверзална сила, тј., извод нападног момента по дужини, једнак нули.

  27. M=F*r y B x A r a b FA FB M=F*r M FB*b - FA*a O O + FB FA Fa + O’ O’

  28. M=F*r y r B x A a C b FB FA M=F*r M YB*b - FA*a O O + YB FA Ft + O’ O’ F XB O’’ Fa + O’’

  29. l=2m q = 1 kN/m FA=Fq=q * l=2* 1=2kN MA=Fq*l/2= =1/2* q *l2 =2 2/2=2 kNm.

  30. FA=FB=4 kN; MA= MB=-2 kNm z

  31. F1 = F2 = 2 kN, q = 0.5 kN/m, Fq = 2 kN, M = 2 kNm, l = 12 m FA = 5.5 kN i FB = 0.5 kN. MA = - F1 l/4 = - 2 3 = - 6 kNm MC = 0 MlE = -F1* (l/4 +l/3) + FA l/3 - Fq l/6 = -2 (3+4) + 5.5 4 - 2 2 = 4 kNm MdE = M + FB *l/3 = 2 + 0.5 4 = 4 kNm. MB = M = 2 kNm MD = MB = 2 kNm Ftc = -F1 = -2 kN FtA = -F1 + FA = -2 + 5.5 = 3.5 kN FtE = -F1 + FA -Fq – F2 = -2 +5.5 -2-2= 0.5 kN

More Related