ПРВА ПОМОЋ

1. ПРВА ПОМОЋ TEMPUS PROJEKAT 20-22.06.2012

2. Основне струковне студије Електро- техника Машинство Електротехника Информациона технологија Електронско пословање Мултимедији Машинство Графика Графичко инжењерство Графички дизајн Веб дизајн Примењена фотографија Заштита Заштита од пожара Безбедност и здравље на раду Заштита животне средине Цивилна заштита и спашавање у ванредним ситуацијама

3. Специјалистичке студије Машинство Заштита од пожара и спасавање Електро- енергетика Студијски програми Безбедност и здравље на раду Илустрације Заштита животне средине Информатика и електронско пословање

4. Копаоник 2012 – студенти прве године (склониште у снегу и обука у скијању

6. Обука у роњењу – студенти прве године

8. Карактеристике В/С: угрожавање живота грађана, природних и материјалних добра (животну средину); претња по стабилност (одрживост) локалног, националног и глобалног развоја; нарушавање нормалног функционисања служби и предузећа и кризне инфраструктуре. Када друштво редовним активностима (превентивним, оперативним и асанационим) не може да спречи и отклони последице изазване опасностима, оне добијају карактер ванредних ситуација.

9. Чиниоци В/С 1. масовност угрожавања људских живота, материјалних добара и животне средине; 2. немогућност или неспремност редовних (хитних) служби да реагују и спрече појаву опасности; 3. последице опасности превазилазе могућности (ресурсе) заједнице коју је опасност погодила и од ње захтевају предузимање ванредних мера и поступака.

10. СУБЈЕКТИ У УПРАВЉАЊУ РИЗИЦИМА (В/С) • ЦЗ • МУП • Предузећа • Инспекцијски органи: ЖС,Вет., Санитарна, Пољ., Водопр., Шум., Рада, Геолошка, Рударска, Комунална, • Здравствена служба:ЗЗЗ, ХМП,... • Јавна ветеринарска служба:станице и институти • Хидрометеоролошка служба • Пољопривредна служба • Водопривредна служба • Сеизмолошка служба • Правосудни органи • Војска • Установе социјалне заштите • Завод за заштиту природе • Црвени крст • Невладине организације и усдружења грађана • Школе СНАГА ВОДОПАДА ЈЕ У ЈЕДИНСТВЕНОМ ДЕЛОВАЊУ ЊЕНИХ КАПЉИЦА

11. ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 1

12. УСТАВ Р. СРБИЈЕ СГ РС 83/06; 98/06 Свако има право на заштиту свог физичког и психичког здравља чл.68 ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА Деца, труднице, мајке током породиљског одсуства, самохрани родитељи са децом до седме године и стари остварују ЗЗ из јавних прихода, ако је не остварују на други начин, у складу са законом Здр.осигурање, ЗЗ и оснивање здравст.фондова уређује се законом Р.Србија помаже развој здравствене и физичке културе

13. ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА ОБАВЕЗНО СОЦИЈАЛНО И ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ ‘’БИЗМАРКОВ’’ МОДЕЛ приватни сектор је још увек недовољно развијен ПОТПУН ОБУХВАТ СТАНОВНИТВА-СКОРО значајно издвајања за ЗЗ из БДП 6.8% стални проблеми у финансирању укупни трошкови износе и до 10% БДП-а ШИРОК ОБИМ ПРАВА ИЗ ЗДР.ОСИГУРАЊА Угрожени су основни принципи функц.ЗЗ доминантно државно власништво над зградама и опремом ШИРОКА ПРАВА КОРИСНИКА УГРОЖЕНА од када је БДП мањи Управљање је изразито централизовано на републичком нивоу, значајна плаћања ЗЗ из џепа корисника, сиромашно становништво угрожено

14. ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТАНА ПРИМАРНОМ НИВОУ домови здравља у државној својини 157 ДЗ, са развијеном мрежом здравствених станица и амбуланти. Приближно 42% свих доктора медицине ради на овом нивоу Просечан број становника на једног лекара у примарној здравственој заштити је 870. Служба опште медицине Служба за здравствену заштиту жена Служба за здравствену заштиту деце Служба за здравствену заштиту школске деце Служба медицине рада Служба за стоматолошку здравствену заштиту Специјалистичке службе

15. СТАЦИОНАРНA (болничка) ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА 2007. - 128 здравствених установа. То су: стационари при домовима здравља (21 – 16 самосталних и 5 у саставу), опште болнице (40–16 самосталних и 24 у саставу ЗЦ), специјалне болнице (37), заводи (60), институти (21), клинике (15), клиничко- болнички центри (4) и клинички центри (4). у 2007. години у стационарним установама ради укупно 7562 лекарa (од тога 6563 специјалиста), 2888 здравствених радника са вишом и 21.061 са средњом стручном спремом. (31.511) болесника у 2007. 1.145.610, а укупан број остварених болесничких дана 11.013.770.

16. ВАНРЕДНЕСИТУАЦИЈЕ МЕСТО ЗЗ Ванредне ситуације: 1. Елементарне непогоде 2. Ратови Елементарне непогоде: 1. Земљотреси 2. Олујни ветрови 3. Поплаве • Пандемије и епидемије (куга, в.богиње).

17. ПОЈАМ И ПОДЕЛА КАТАСТРОФА • Катастрофаје реч грчког порекла и значи -Преокрет, преврат којаима за последицу људске и материјалне жртве. • Елементарна катастрофа је изненадна, неочекивана опасност поживот и здравље људи и стоке на одређеном подручју. Карактеристика: • Масовност • Потреба за помоћ Према узроку катастрофе се деле: • Природне • Антропогене

18. Природне - Настају дејством природних сила и деле се на: – Атмосферске (циклони, мразеви, пљускови) – хидросферске (поплаве) – литосферске (земљотреси, вулканске ерупције) – биосферске (епидемије, епизоотије, суше) Антропогене су условљене људским фактором и могу бити: – Техничко - технолошке – Рударске – Пожари – Саоброаћајне несреће – Радиолошко - хемијске Учесталост природних катастрофа је следећим редом: – Поплаве 40% – Циклони 20% – Земљотреси 15% – Суше 15% – Остало 10%

19. НИВОИ ЗРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ 1 Ниво - Пружањепрвепомоћинаместунесрећеводећирачуна оискрвављењу, угушењу, шоку, инфекцијикао и компликацијама. Обављањереанимације, имобилизације, давањеспецифичнихантидота, као и оспособљавањељудизапружањесамопомоћи и узајамнепомоћи. 2. Ниво - Општамедицинскапомоћ. Пружајујелекари и медицинскесестре узаустављањукрварења: 1) тампонадаране, 2) пеановахватаљка; у давањулекова, вакцинасерума, имобилизација, катетеризација. 3. Ниво - Специјалистичкиниво. Лекариспецијалисти у привременоорганизованимздравственимустановамаблизуместанесреће. Медицинскасестрабрине о Тх., исхрани и личнојхигијени. Ниво - Високо - специјализованиниво. Организујуих и пружајулекариускихспецијалностикао и медицинскесестре у специјализованимболницама. Тусепомиње и кућнанега и лечењекаонаставак. Медицинскасестрајеобезбеђује и организује у видунегеодстранечлановапородице, ализасвеонекојимајепотребноболничколечење, а капацитетздравственихустановајеограничен.

20. ПРВА МЕДИЦИНСКА ПОМОЋ ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ 2 Студенти ЦИВИЛНЕ ЗАШТИТЕ И СПАСАВАЊА У ВрСи Студенти ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА Студенти ЕЛЕКТРОНСКОГ ПОСЛОВАЊА

21. ПРАКТИЧНА ОБУКА • МЕРЕ ЗАШТИТЕ И СПАСАВАЊА 2 • ПРАКТИКУМ • ЕТИОЛОГИЈА УГРОЖАВАЊА У ВрСи • ЦРВЕНИ КРСТ НОВОГ САДА 20 ч • ВОЛОНТЕРИ ЦК из Војске Србије 20 ч (после 1 године од основне обуке) • Изборни предмет – само основна обука без практичних радњи

22. ПРВА МЕДИЦИНСКА ПОМОЋ Сваки мушкараци жена одмах да реагују у случајевима повреда/рана на повређеном. Случајеви где ће те бити једина лица која би такву помоћ требало да пруже. Статистика такође показује да су прва два сатакључна за преживљавање/опоравак.

23. - схватити значај Прве помоћи-навести основне кораке у пружању Прве помоћи- изводити основне технике пружања Прве помоћи- разумети основне функције људског организма Исход учења

24. Структура презентације • Прва помоћ • Дисање • Крварење • Циркулација • Ментално стање • Закључак

25. Организација збрињавања ПОВРЕДА УКАЗИВАЊЕ ПОМОЋИ

26. ПОСТАВЉАЊЕ НА НОСИЛА ИЗНОШЕЊЕ ПОВРЕЂЕНОГ

27. ЕВАКУАЦИЈА СнСТ

28. РАД НА СнСт Здравствена установа

29. Оцените колико је ситуација безбедна пре него што приђете пацијенту. Увек морате водити рачуна о вашој личној безбедности. Нећете моћи да пружите прву помоћ повређеном ако и сами будете повређени.

30. Морате оценити да ли безбедност повређеног (ватра, хемикалије) имају првенство над третманом.

31. Врста повреде Увек настојте да утврдите о којој се врсти повреде ради пре него што кренете да пружате прву помоћ.

32. Повреда кичме Превентивно, увек третирајте пацијента као да он има/она има повреду кичме која се може погоршати и понашајте се тако све док не будете сигурни да се не ради о повреди кичме.

33. Повреда главе Припремајући се да пружите прву помоћ, покушајте да стекнете увид у ментално стање болесника.

34. Дисајни путеви Обезбедите да дисајни путеви буду отворени.

35. Крварење Притисните крвне судове у близини великих крварења-дигитална компресија

36. Компресивни завој

37. Циркулација Проверите циркулацију и поставите пацијента у положај у којем је циркулација оптимална.

38. Дисање Уколико нема дисања, примените неку технику вештачког дисања.. Добро је покушати ,а можете спасити живот повређеног.Методе вештачког дисања- вештачко дисање помоћу руку- вештачко дисање помоћу уста

39. Вештачко дисањеУста на уста, уста на нос • Тврда подлога • Положај на леђима • Забаци главу подигни браду • Дубоко удахни • Уснама обухвати усне жртве • Инсуфлирај сав ваздух • (2 sec) • Посматрај грудни кош • Увек 2 инсуфлације

40. ВЕШТАЧКО ДИСАЊЕмануелне методе • Po Silvesteru • Po Holger-Nielsenu

41. Важност кисеоника Свим ћелијама је потребан кисеоник да био нормално функционисале. Уз недовољно кисеоника ћелије слабије функционишу, а без кисеоника ћелије умиру. Мождане ћелије умиру ако су без кисеоника 3-5 минута; мишићне ћелије и кожне ћелије се обнављају после једног сата, али могу изгубити неке од својих функција.

42. O2

43. Циркулација Ако је срце престало да ради, започните масажу срца.

44. Ако / када пацијент почне спонтано да дише и срце му проради, можете наставити са следећим радњама

45. Крварење Примените притисак или завоје на мања крварења.

46. Фрактуре Имобилизирајте фрактуре уз помоћ приручних средстава(дашчица,врата,ашовчић) и стандардних средстава(троугла марама).

47. Евакуација

48. Пацијента треба што пре евакуисати у медицинску установу на основу тријаже коју је обавило медицинско особље.

49. Конфузан или полусвестан

50. ЗАВОЈНИ МАТЕРИЈАЛ И ПОСТАВЉАЊЕ ЗАВОЈА