120 likes | 234 Views
O легитимној државној власти. Појам легитимности. Легитимност означава ваљаност државне власти, односно исправност (моралну и сваку другу) њеног стицања и вршења, што код становништва ствара дужност (не само правну већ неретко и моралну) да се таквој власти покоравају.
E N D
Појам легитимности • Легитимност означава ваљаност државне власти, односно исправност (моралну и сваку другу) њеног стицања и вршења, што код становништва ствара дужност (не само правну већ неретко и моралну) да се таквој власти покоравају.
Два облика (не)легитимности власти • У средњевековном спису Vindiciae contra tyrannos(1579), прави се разлика између две врсте нелегитимне, тиранске власти: • tyrannus absque titulo(тиранин узупатор, који је без титулуса приграбио власт) • tyrannus exercitio (тиранин по поношању, по вршењу власти)
Основи легитимности власти кроз историју • У древним империјама, владар се сматрао божјим изаслаником или самим божанством • У средњевековним монархијама се поред законитог наслеђивања, тражио често и благослов верског поглавара • У нововековним демократијама, власт се стиче на демократским изборима
Веберови типови легитимности • Макс Вебер је правио разлику између три типа легитимне власти: • Традиционална власт темељи своју легитимност на традицији одн. обичајима (породична власт - pater familias, власт верских поглавара, али и самих владара) • Харизматска власт темељи своју легитимност на ванредним способностима вође ,одн. вођа се сматра одабраним(у тоталитарним режимима – Duce, Führer) • Рационално-легална власт темељи своју легитимност на поштовању општи правила (начело легалности) -носиоци власти су на своје положаје дошли законитим путем и због тога су легитимни, њихова власт је имперсонална.
Пристанак грађана као основ легитимности • У темељу ове нововековне идеје налази се теорија друштвеног уговора • Друштвени уговор није израз фактичког, већ фингираног или претпостављеног односа међу људима који може бити рационални основ политичке организације, односно државе • У овој теорији, држава и политичка власт су схваћени као израз индивидуалног пристанка оних којима се влада
Џон Лок(1632-1704) • У природном стању влада природни закон који је једнак разуму и доводи до највеће слободе, једнакости и рационалности људи • Прелазак у друштвено стање да би се осигурала већа правна сигурност, благостање и просперитет • У природном стању човек има природно својинско право, које обухвата слободу, живот и имовину • У случају нелегитимног вршења власти, људи имају право на побуну против такве власти
Жан Жак Русо (1712-1178) Он дефинише друштвени уговор као “облик удруживања који би бранио и штитио свом заједничком снагом личност и добро сваког члана друштва и кроз који би свако удружен са сваким ипак слушао само себе и тако остао исто толико слободан као и пре.” Најпогоднији институционални облик за остварење ове идеје јесте непосредна демократија
Савремено схватање легитимности • Политичка власт се сматра легитимном ако је: • стечена и ако се врши према унапред утврђеним правилима (легалност) • ако се правила оправдавају према друштвено прихваћеним схватањима оа) ваљаном извору власти и б) исправним циљевима и стандардима вршења власти (нормативно оправдање) • политичка власт је као таква призната на основу изричитог пристанка или кроз акте одговарајућег потчињавања, као и признањем од стране других легитимних власти (легитимизација)
Легитимност либерално-демократске власти
Легитимност либерално-демократске власти
Легитимност либерално-демократске власти