Classis Bivalvia

1. Classis Bivalvia

2. Classis Bivalvia • Oko 20 000 uglavnom marinskih bentosnih i zarivajućih vrsta. • Datiraju iz kambrijuma. • Naseljavaju plićake i velike dubine (5000 m) • Manji broj vrsta u slatkim i brakičnim vodama. • Aktivno pokretne, ređe sesilne.

3. Classis Bivalvia • Bočno spljošteno telo u dvokapkoj ljušturi – kapci spojeni dorzalno. • Školjke su bilateralno simetrične životinje, osim nekih sesilnih kod kojih kapci nisu isti po obliku. • Glava redukovana. • Stopalo bočno spljošteno. • Prostrana plaštana duplja sa ulaznim i izlaznim sifonima.

4. Classis Bivalvia Značaj: • Prečišćavanje vode • Lanci ishrane • Komercijalni značaj (biseri, ishrana ljudi) • Ekonomski značaj (parazitske glohidije, drvotočne ubušujuće vrste)

5. Classis Bivalvia - ljuštura • Ljuštura građena od površinskog organskog sloja i 2-4 mineralna sloja. • Kapci ljušture simetrični, ređe asimetrični. • Dorzalni spoj kapaka preko ligamenta ili “brave” (taksodontne, heterodontne, šizodontne...). • Brave i mišići zatvaraju, a ligamenti otvaraju ljušturu.

7. Classis Bivalvia • Boja, oblik, veličina i skulpturiranost ljušture važna za sistematiku. • Dubinske zarivajuće vrste sa tankom, a one bliže površini sa debljom ljušturom; ubušujuće vrste izduženu, simbiontske prozračnu ljušturu. • Veličina ljuštura varira od 2mm – 1m – Tridacna gigas (preko 1 tone težine).

8. Tridacna gigas

9. Bivalvia - ishrana • Većina školjki je mikrofagna (fine planktonske čestice i detritus). • Hranu sakupljaju na končastim ili pločastim škrgama. • Manji broj vrsta karnivorne – plen love palpusima.

10. Bivalvia - anatomija

11. Classis Bivalvia • Mehanizmi zarivanja različiti – pokreti stopala i ljušture. • Cirkulacija vode omogućena sifonima obično na zadnjem kraju tela. • Život na čvrstim podlogama – lučenje bisusa (dagnje) ili srastanje kapkom za podlogu (ostrige). • Aktivni pokreti stopalom ili kapcima – bekstvo od predatora. • Ubušujuće u kamen ili drvo (prstaci, Teredinidae) – mehanizmi mehanički ili hemijski. • Komensali i paraziti (Entovalva – crevo morskih krastavaca).

12. Classis Bivalvia • Velika škržna površina posledica filtracione ishrane. • Respiracija delimično i plaštom. • Hemocijanin, retko hemoglobin, a većina bez respiratornog pigmenta. • Čula koncentrisana oko sifona i plaštanih ivica (mehano, hemo i fotoreceptori – intezitet svetlosti i senka predatora.).

13. Classis Bivalvia • Odvojenih polova osim hermafroditnih sesilnih ostriga i slatkovodnih školjki. • Oplođenje spoljašnje – trohofora i veliger larva. • Neke slatkovodne produkuju parazitske glochidia larve (3 mil. godišnje). • Prosečan životni vek 10-20 godina.

14. Klasifikacija Bivalvia Na osnovu građe škrga i načina života klasifikuju se na 4 podklase:

15. Škrge Bivalvia A -Protobranchia A -Filibranchia A -Eulamellibranchia A -Septibranchia

16. Subclassis Protobranchia • Žive na mekanim podlogama u morima. • Škrge male površine sa isključivo respiratornom ulogom. • Hranu sakupljaju palpusima. • Gamete izbacuju nefridioporama. Yoldia sp. Nucula sp.

17. Subclassis Protobranchia

18. Mytilus Subclassis Filibranchia • Marinske školjke – naseljavaju različite tipove staništa. • Škržni listovi povezani škržnim končićima. • Uloga škrga ishrana i respiracija. • Formiraju bisusne niti; prednji zatvarač ljušture redukovan. • Mytilus, Ostrea, Lithophaga, Pinna... • Većina je jestiva. Ostrea

19. Subclassis Filibranchia Lithophaga lithophaga Pinna nobilis

20. Subclassis Filibranchia Portlandia arctica Pinctada margaritifera Arca noae

21. Hiatellaarctica • Myatruncatauddevallensis • Portlandiaarctica • Macomacalcarea • Clinocardiumciliatum • Serripesgroenlandicus • Chlamysislandica • Mytillusedulis

22. Subclassis Eulamellibranchia Pecten jacobeus • Morske i slatkovodne školjke. • Škržni listovi povezani lamelama – rešetkaste škrge. • Uloga škrga respiracija i ishrana. • Cardium, Ensis, Pecten. • Rečne školjke – Unio, Anodonta, Margaritifera – rečna bisernica.

23. Subclassis Eulamellibranchia Unio sp. Margaritana margaritifera Anodonta sp.

24. Subclassis Eulamellibranchia Cardium sp. Ensis arcuatus Venus sp.

25. Subclassis Septibranchia • Marinske dubinske školjke. • Nemaju škrge – septama pregrađena plaštana duplja; respiracija gornjim delom plaštane duplje. • Većina karnivorne • Cuspidaria.

26. Subclassis Septibranchia

27. Classis Scaphopoda • Oko 400 marinskih zarivajućih vrsta • Telo u izduženoj cilindričnoj ljušturi otvorenoj na oba kraja, dužine 3-6 cm • Nemaju škrge ni krvni sistem • Oko usta imaju parne palpuse • Na palpusima su lepljive tentakule (kaptakule) oko usnog otvora sakupljaju hranu Dentalium spp.

28. Classis Scaphopoda • Ekskreciju obavljaju parnim metanefridijama • Odvojenih su polova • Gonade su neparne • Oplođenje je spoljašnje • larva trohofora koju zamenjuje veliger larva

29. Classis Cephalopoda • Oko 700 recentnih i preko 8000 fosilnih vrsta. • Veoma brojne i rasprostranjene u marinskim ekosistemima. • Marinske pelaške životinje – oktopusi bentos. • Većina živi na dubinama 100-6000m. • Predatori, veličine 6-70 cm; Architeuthis lignje dugačke i do 16 m (lovne tentakule preko 6 m); prečnik očiju do 40 cm.

30. Classis Cephalopoda • Dorzoventralna osa postala anterio-posteriorna – stopalo transformisano u levak i ručice. • Oči, peraja i muskulatura plašta dobro razvijeni usled aktivnog predatorskog života. • Većina vrsta sa unutrašnjom ljušturom. • Hitinski zubi u usnoj duplji. • Kreću se izbacivanjem vode iz plaštane duplje, kroz levak na ventralnoj strani tela. • Mastiljava kesa (za odbranu od neprijatelja)

31. Classis Cephalopoda • Kreću se izbacivanjem mlaza vode kroz levak – neke lignje i do 40km/h. • Oktopusi puze po podlozi i retko plivaju. • Planktonske lignje imaju celom ispunjen gasom.

32. Classis Cephalopoda • Plen love ručicama i tentakulama sa lepljivim nizovima pijavki. • Krupni parni hitinski zubi u usnoj duplji – kod oktopusa i nekih sipa povezani sa otrovnim žlezdama. • Plen – ribe, rakovi, mekušci, glavonošci... • Mastiljava kesa – većina vrsta u slučaju opasnosti • Melanin-blokada mirisnih organa predatora.

33. Classis Cephalopoda • Krvni sistem otvoren sa delom kapilarnog sistema. • Jedinstvena moždana ganglijska masa. • Oči slične očima kičmenjaka – formiraju lik i razlikuju boje (uočavaju plen od 0.5cm na 1m. • Sposobnost memorisanja i učenja.

35. Classis Cephalopoda • Odvojenih polova – kopulacija hektokotilizirajućom ručicom mužjaka. • Bioluminiscencija čest fenomen u doba parenja – fotofore i simbionti. • Kompletna reprodukcija pod hormonskom kontrolom – mužjaci i ženke većine vrsta uginu posle oplođenja. • Direktno razviće, polni dimorfizam slabo izražen mužjak

36. Classis Cephalopoda jaja razviće

37. Bioluminiscencia

38. Prema morfologiji, građi i položaju ljušture klasifikuju se na tri podklase:

39. Subclassis Nautiloidea • 4 vrste roda Nautilus žive u Pacifiku. • Spoljašnja, spiralno uvijena ljuštura. • Oko 90 ručica bez pijavki. • 4 škrge i metanefridije. • Levak dvorežnjevit. • Nemaju mastiljavu kesu. • Žive oko 20 godina.

40. Subclassis Nautiloidea

41. Subclassis Nautiloidea

42. Nautilus sp.

43. Subclassis Coleoidea • Delimično ili potpuno redukovana unutrašnja ljuštura. • 8-10 ručica sa pijavkama na glavi. • Levak jednodelan. • 2 škrge i metanefridije.

44. OrdoSepioidea- sipe Sepia • Ljuštura zadebljala i ovalna sa septama. • 8 ručica i dve lovne tentakule. • Telo kratko i široko sa trupnim perajem celom dužinom. Sepiola

46. Ordo Teuthoidea - lignje • Ljuštura tanka, prozračna i listolika. • 8 ručica i dve lovne tentakule. • Telo izduženo sa parnim perajama. • Loligo, Architeuthis.

47. Ordo Teuthoidea - lignje Loligo sp. Squidward Architeuthis sp. Lignjioslav

48. Ordo Octopoda • Nemaju ljušturu. • 8 ručica oko glave – pijavke bez drški. • Telo skoro loptasto uglavnom bez peraja. • Octopus, Ozaena.

49. Filogenijamekušaca • Molluscai Annelida su verovatno imale zajedničkog pretka – spiralno razviće, trohofora larva, metanefridije...

50. Filogenijamekušaca • “Problem” segmentisanosti rešen otkrićem Monoplacophora (unutrašnja segmentacija)– zajednički predak verovatno bio segmentisan. • Brojni fosili mekušaca u Donjem Kambrijumu – verovatno nastali mnogo ranije. • Monoplacophora ishodna grupa za sve preostale mekušce. Aplacophora bez ljušture i bez fosilnih nalaza – primitivne ili specijalizovane? • Monoplacophora i Polyplacophora verovatno imale zajedničkog pretka – nisu nađene prelazne forme, a obe grupe po 8 pari pedalnih retraktora. • Gastropoda, Scaphopoda i Bivalvia verovatno vode poreklo od Monoplacophora. • Cephalopoda najverovatnije imale poseban evolucioni put.