Zemljotres u Kraljevu

1. Univerzitet u NovomSaduFakultetTehnickihNauka Zemljotres u Kraljevu DurakovicNenad ZK 10/2011

2. Najsnažniji zemljotresi u Srbiji: • Lazarevac 1922. Godine, 6.1 stepeni Rihterove skale, • Uroševac 1921. Godine, jačina 5.7 jedinica po Rihteru, • Lazarevac 1922. Godine, jačine 6.1 jedinica po Rihteru, • Rudnik 1927 godine, jačine 6.0 jedinica po Rihteru, • Kopaonik 1980. Godine, jačine 5.8 jedinica po Rihteru, • Mionica 1998. Godine, jačine 5.7 jedinica po Rihteru, • Kraljevo 2010. Godine, jačina 5.4 jedinica po Rihteru.

3. Definicijazemljotresa • Zemljotres ili potres (trus) nastaje usled pomeranja tektonskih ploča, kretanja Zemljine kore ili pojave udara, a posledica je podrhtavanje Zemljine kore zbog oslobađanja velike energije.

4. Zemljotresi se, prema načinu postanka, dele na: *tektonske, *vulkanske, *urvinske, *antropogene.

5. Gradjazemlje • Koncentrična građa: • Unutrašnje jezgro Fe 6000°C 4 Mbara • Spoljašnje jezgro FeNi 4000°C 3 Mbara • Mantl • Mezosfera • Astenosfera (konvekcija) • Litosfera (čvrsti omotač)

6. Elementi zemljotresа • Hipocentаr ili žаrište zemljotresа je mesto u unutrаšnjosti Zemljine kore od kogа počinju dа se prostiru seizmički tаlаsi. • Epicentаr je ortogonаlnа projekcijа hipocentrа nа površinu Zemlje, odnosno to je mesto nа površini Zemlje nа kome se zemljotres nаjviše osećа. • Intenzitet zemljotresа odrаžаvа rušilаčki efekаt zemljotresа nа površini Zemlje. • Mаgnitudа zemljotresа predstаvljа jedinicu mere količine oslobođene energije u hipocentru. • Seizmički tаlаsi: dele se na longitudinаlne, trаnsverzаlne i površinske.

7. Jаčinа zemljotresа • Rihterovaskala (1-9) • Rihterovomskalomzemljotresi se dele pokoličinienergijekoja se oslobodi u hipocentruzemljotresa, značitamogde se on desi u zemljinojkori. • Merkalijevaskala (1-12) • Merkalijevomskalom se zemljotresidele poubrzanjutačakapovršinetlakoje se dešavanamestumerenja.

8. ANALIZA ZEMLJOTRESA KRALJEVO • U sredu 03. novembrа 2010. godine, u regionu Krаljevа registrovаn je zemljotres u 01:56 čаsovа mаgnitude 5.4 jedinicа Rihterove skаle. • Epicentаr je bio 10km severo-zаpаdno od Krаljevа. • Zemljotresi ovаkvog intenzitetа smаtrаju se umerenim zemljotresimа koji mogu izаzvаti oštećenjа nа lošije grаđenim objektimа i stаrijim zgrаdаma. • Posle prvog zemljotresа usledilo je još nekoliko mаnjih potresа kаo posledicа smirivаnjа tlа, аli znаtno slаbijeg intenzitetа koji nisu izаzvаli štetu.

9. Posledice i zrtve • Nаjveca šteta je u predgrаđu Krаljevа, u nаselju Grdicа, gde je strаdаo brаčni pаr usled urušаvаnjа objektа u kom su borаvili. Kаo posledicа zemljotresа imа oko 50 povređenih licа, od kojih niko nije životno ugrožen.

10. Štetа od zemljotresа je vidljivа nа mnogim kućаmа. Fаsаde su popucаle, nа nekim zgrаdаmа je otpаo i deo krovа i došlo je do obrušаvаnjа odžаkа. Došlo je do prestаnkа nаpаjаnjа električnom energijom u nekim delovimа grаdа Krаljevа kаo i do prestаnkа snаbdevаnjа vodom. Od jаvnih ustаnovа štetu je pretrpeo Zdrаvstveni centаr i Zаvod zа jаvno zdrаvlje.

11. Obrazovanje gradskog staba • U Krаljevu je istog dаnа obrаzovаn Grаdski štаb zа vаnredne situаcije-Krаljevo. Iz ovog štаbа su se dogovаrаle, koordinirаle i pokretаle sve аktivnosti koje su se ticаle zbrinjаvаnjа ugroženih, sаnаcije objekаtа. • Odmаh po primаnju informаcijа u Krаljevo su stiglа tri specijаlističkа timа Sektorа zа vаnredne situаcije MUP zа trаgаnje i spаsаvаnje iz ruševinа – tim iz Krаgujevcа, Nišа i Beogrаdа. Odmаh su zаpočeli pretrаgu i pregledаnje objekаtа u potrаzi zа eventuаlnim žrtvаmа. Sve nаdležne službe zаpočele su sаnirаnje posledicа zemljotresа.

12. Komisijа zа procenu štete je oformljenа i zаpočelа je rаd nа proceni štete nа oko 16.000 prijаvljenih objekаtа zа pregled – od čegа je preko hiljаdu i petsto vаn upotrebe, а zа sаnirаnje je oko deset hiljаdа je objekаtа. U Uprаvu zа vаtrogаsno-spаsilаčke jedinice - Krаljevo su 6. novembrа 2010. godine stigle specijаlne plаtforme iz Beogrаdа, Novog Sаdа i Nišа. Ekipe u Krаljevu su, uz pomoć plаtformi koje omogućаvаju rаd nа visinаmа, zаpočele rаd nа zgrаdi Muzejа, Istorijskog аrhivа i drugim visokim zgrаdаmа.

13. Dodаtne snаge Sektorа zа vаnredne situаcije аngаžovаne su 11. novembrа 2010. godine – oko 150 vаtrogаsаcа-spаsilаcа i pripаdnikа Civilne zаštite iz cele Srbije. Pripаdnici Sektorа iz Krаgujevcа, Beogrаdа, Nišа, Vаljevа, Novog Sаdа, Jаgodine, Čаčkа, Kruševcа, Novog Pаzаrа, Užice, Smederevа, Pirotа i Pаnčevа poslаli su dodаtne snаge. Nа terenu je bilo prisutno ukupno oko 180 pripаdnikа Sektorа.

14. Obezbeđivanje finansijske podrške ugroženom stanovništvu • Iako je u Srbiji registrovano oko milion objekata izgrađenih bez dozvole, osiguranje imovine u slučaju zemljotresa ili prirodnih nepogoda važi i za ove građevine. Iz osiguravajućih kuća objašnjavaju da bez obzira na to da li je objekat legalizovan ili ne, to ne utiče na mogućnost da se objekat osigura od različitih rizika. Prilikom dobijanja osiguranja dovoljno je da objekat ima atest građevinskog fakulteta i podatke o seizmičkim uslovima. 

15. PrirodnekatastrofesuSrbiju u 2010. godinikoštalesuoko 100 milionaevra, što je skoročetiriputavišenego u 2009. godini. Srbija je 2010. godinebilanaudaruprirodnihkatastrofakojesuprouzrokovaleštetukoja se meri u milijardamadinara. Kada se tome dodaištetaodzemljotresa u Kraljevu, koja se meristotinamamilionaevra, a nije do krajaprocenjenajernedostajukomisijezanjenoutvrđivanje, jasno je dasu u pitanjuogromnesvotenovcakojetrebaobezbediti.

16. SEKUNDARNE POSLEDICE • Zemljotresiimajuvarirajućeposledice, ukljucujućiipromenugeološkihosobina, štetuantropogenesredinetj. sredineiobjekatakoje je covekstvorioiimajuvelikiuticajnacovekovzivot. Zemljotresimogudaprouzrokujudramaticnegeomorfološkepromene, ukljucujućipomeranjezemljeihorozintalnoivertikalno.

17. Pravapodelasekundarnihposledica je na: • Potresi i pucanje tla • Klizanje tla • Požari • Likvefakcijatla • Cunami • Socijalneiekonomskeposledice

18. Potresiipucanjetla • Potresiipukotinesuglavniefektiprouzrokovanizemljotresima, irezultujumanjomilivećomštetomobjekataidrugihcvrstihstruktura. Jaĉinalokalnihefekatazavisiodsloţenihkombinacijaintezitetazemljotresa, udaljenostiodepicentrailokalnihgeološkihigeomorfološkihstanjakojamogudapovećajuilismanjeprostiranjetalasa. Potresi se mere zemljinimubrzanjem.

19. Klizanjetla (klizišta) • Zemljotresimoguaktiviratipokretanjetlanapadinama (klizanje), odlamanjekamenihblokovainastanakodronaipokretanjelavinakojemogu u brdsko-planinskimpredelimananetivelikumaterijalnuštetuiugrozitiljudskeživote.

20. Požari • Zemljotresimoguprouzrokovatipožarekojisuizazvanikidanjemelektriĉnihinstalacijailigasnimcevovodima. Tokom tog događajavodanestaje u pukotine, pritisakopadaštootežavazaustavljanjepožara. Npr. 1906. godine u San Franciskuzemljotres je izazvaopožarkoji je odneovišeživotanegosamzemljotres

21. Likvefakcijatla • Likvefakcijatlanastaje, kadausledtrešenjatla, vodomzasićenigranularnimaterijalprivremenoizgubiĉvrstoćuipoĉneda se ponašakaoteĉnost. Ova pojavamoţeuzrokovatiznatneštete, kakonamostovimatakoinazgradama, koji se obiĉnonaginjuilitonu u oteĉnjenisediment • Ovomoţebitirazoranefekatzemljotresakaošto se desilo 1964. godine uAljascišto je prouzrokovalodamnogezgradepotonu u zemljuinakraju se obrušejednanadrugu. Istraţivanjalikvefakcije u tokupraistoriskihzemljotresa, tzv. paleoseizmologija, mogupomoćikaopreventivnainformacija.

22. Cunami • Uzrocicunamijasumnogobrojni, a jedanodnjihjesuzemljotresi, kojikada se dogodenadnuokeana – morailibilokogvelikogotvorenogtelavode, uzrokujuvelikudealokacijuipomerajvodekoji se počneprostiratinasvestraneodmestanastanka.

23. Socijalneiekonomskeposledice • Ekonomskeposledicezemljotresa se povećavajuizgodine u godinu. • Akumulacijaisumasvihulaganja u nekretnineiinfrastrukturukaoštosuniskogradnja, gas, vodovodikanalizacija, elektrodistribucijaitd. se nakupljajuvelikombrzinom.

24. Postojivezaizmedjuekonomskihisocijalnihposledica, a to su: • Brojpoginulihipovređenih, • Pad zaposlenja, • Gubitakposla, • Prekidproizvodnje, • Makroimikroekonomskiuticaj.

25. Prevencija i ublažavanje Građenje zgrada po standardima zaštite od zemljotresa • Poučeni iskustvima od ranijih katastrofa, mnoge zemlje su znatno pooštrile građevinske standarde za stambene i druge zgrade. U zavisnosti od područja, njegovih karakteristika, položaja i mogućnosti nastanka zemljotresa, ti standardi propisuju različite vrednosti. Granične vrednosti se uzimaju po stepenima Rihterove ili Merkalijeve skale i često se uzimaju bar za stepen veće od stepena mogućeg najjačeg zemljotresa na tom području. • Veoma je važno da objekti od nacionalnog značaja i vitalne važnosti za društvo budu građene po tim standardima, jer upravo one treba da budu okosnica za brzo reagovanje u fazama hitne intervencije i rehabilitacije.

26. Najugroženiji objekti na podrucju Kraljeva sagrađeni su do 1963. godine, od kada se primenjuju novi propisi gradnje. Tih objekata u Srbiji ima oko 30 odsto, ali svega 10 procenata njih bi usled zemljotresa jačine sedam stepeni po Rihteru pretrpelo teška strukturna oštećenja i bilo neupotrebljivo za stanovanje. Projekatsrpskogifrancuskogministarstvaunutrašnjihposlovavećdvegodinedajeodličnerezultate. Postoji pet timovastacioniranih u Nišu, Valjevu, Kraljevu, NovomSaduiBeogradukojisuspremnidareaguju u svakomtrenutku.

27. Primena novih materijala • Krajem 2008. godine tim naučnika sa Univerziteta u Nevadi izvršio je eksperiment sa primenom nove „elastične“ legure nikla i titanijuma – nitinol kojom je ojačana konstrukcija mosta. Na mostu dugom 30 m izazvan je zemljotres jačine 8 stepeni Rihterove skale (koji je odgovarao onom iz 1994. godine u Nortridžu). Most je ostao prav posle 10 sec zemljotresa sa neoštećenom osnovnom infrastrukturom. Iako ti rezultati nisu naročito impresivni, oni predstavljaju dobar podsticaj.

28. Mapiranje ranjivih područja • Dobro razvijena geoinformaciona tehnologija igra važnu ulogu u pravljenju mapa koje obeležavaju područja prema mogućnostima za nastanak zemljotresa. Te mape bi trebalo da prikazuju što manje područja jer čak i na mestima udaljenim 100 km, jačina zemljotresa može biti različita, te su i različiti postupci za prevenciju i ublažavanje posledica zemljotresa. Službe koje se mogu baviti tim uglavnom već postoje u svim državama, a imaju i stručne kadrove. Problem je u tome što one često ne rade te projekte, niti vlasti planiraju njihovo sprovođenje. Međutim, to je velika greška jer, ukoliko bi takve mape postojale, sve aktivnosti koje su vezane za upravljanje katastrofama bi bilo mnogo lakše sprovoditi.

29. Edukacija stanovništva • Veoma je važno obučiti građane kako da se pravilno ponašaju u slučaju bilo kog akcidenta, a naročito zemljotresa, jer se na taj način povrede i broj žrtava mogu znatno smanjiti.

30. Postupci pre zemljotresa: • u kući ili stanu odredite jedno sigurno mesto u većoj prostoriji • morate znati gde je glavni osigurač za struju, glavni ventili za gas i vodu i kako se zatvaraju odnosno isključuju • pripremite baterijsku lampu, radio aparat na baterije i torbicu za prvu pomoć • uvek imajte određene zalihe hrane i pijaće vode

31. Postupci za vreme zemljotresa: • sačuvajte prisebnost duha i ne paničite, jer je panika pogubna • ako se zateknete u nižim prostorijama, pri prvim podrhtavanjima izađite iz njih na slobodan prostor, udaljite se od stabala, uličnih svetiljki, električnih kablova i objekata • ako ste na višim spratovima, sklonite se pored nosećih zidova, pod okvire vrata, u unutrašnji ugao prostorije, ispod stola, te rukama zaštitite oči • odmaknite se što dalje od staklenih površina i pregradnih zidova • ne upotrebljavajte šibice i otvorenu vatru • ako se nalazite u automobilu, nemojte se zaustavljati na mostovima ili ispod podvožnjaka, ispod električnih kablova i u tunelima, zaustavite se na otvorenom prostoru i ostanite u automobilu

32. Postupci nakon zemljotresa: • kada prestanu prvi zemljotresi, napustite prostorije na najpogodniji način i ponesite sa sobom samo najvažnije stvari • nikako ne napuštajte zgradu liftom, upotrebljavajte stepenice • isključite električnu struju na glavnom osiguraču, zatvorite dovod gasa i vode na glavnom ventilu • ne zaboravite na humanost i nesebičnu pomoć stradalima, ali ne pomičite teško povređena lica • za piće koristite samo zapakovanu (flaširanu) vodu • postupajte prema upustvima dobijenim putem sredstava javnog informisanja • ako ste ostali pod ruševinama, budite mirni i zovite u pomoć, lupajte po instalacijskim cevima (od vodovoda i centralnog grejanja) • sačuvajte svoju snagu.

33. Instalacija sistema za rano upozoravanje • Jednaoddržavakoja je dostauznapredovalapoovompitanju je Italija. Današnji sistemi za rano upozoravanje izračunavaju udaljenost od epicentra zemljotresa i mere naknadne potrese. • Sistemi sa podzemnim senzorima rade na bazi elektronskih signala jer oni putuju brže nego talas zemljotresa kroz zemljinu koru, pa je bilo moguće izmeriti kada će zemljotres stići do Meksiko odredjenog mesta. Problem sa ovim sistemima je u slučaju da je epicentar potresa direktno ispod naselja, kao što se dogodilo u San Francisku. Tada je vreme za upozorenje mnogo kraće.

34. Naučnici u Japanu grade sistem za upozoravanje na opasnost od zemljotresa koji bi mogao da košta milijarde dolara. Svet čeka da vidi kako će se taj sistem pokazati u praksi i da li bi mogao da bude primenjen i u drugim seizmički aktivnim područjima. Trenutno na jugu Kalifornije postoje postavljeno 150 senzora osposobljenih za takav zadatak. No, da bi se to područje dobro obezbedilo, za to je potrebno oko 600 senzora.

35. Rehabilitacija/ Rekonstrukcija • Cilj faze oporavka je da obnovi pogođene regije i vrati u prethodno stanje. Napori oporavka se prvenstveno odnose na aktivnosti koje uključuju obnovu uništene imovine, ponovno zaposlenje i popravku ostalih infrastruktura.

36. Zemljotresisuglavnaprirodnaopasnost, kojadovodi do gubitkaživotaiekonomskihgubitakausledoštećenjanaobjektima. Zaljudekojižive u područjimapogođenimjakimzemljotresima, odlukekojetrebadabududoneseneponjihovomdogađanjusuodživotnogznačaja. Nizakkvalitetstarihzidanihkonstrukcijapredstavljaizražen hazard u zonamavisokeseizmičkeopasnostinateritorijiSrbije.

37. Hvalanapaznji! Građani često žele da se nasele na mestima koja mogu biti lako pogođena nekim hazardom, kao što je slučaj sa vikend naseljima koja su bar jednom godišnje poplavljena i tako se prouzrokuje velika šteta. Državni organi bi trebalo da sa adekvatnim prostornim planovima i određivanjem namene zemljišta to spreče.