280 likes | 417 Views
ИСТОРИЈА КОМУНИЦИРАЊА. УВОДНО ПРЕДАВАЊЕ. ОБРАЗОВНИ ЦИЉЕВИ. Успешним овладавањем наставном дисциплином Историја комуницирања студенти ће бити оспособљени да:
E N D
ИСТОРИЈА КОМУНИЦИРАЊА УВОДНО ПРЕДАВАЊЕ
ОБРАЗОВНИ ЦИЉЕВИ • Успешним овладавањем наставном дисциплином Историја комуницирања студенти ће бити оспособљени да: • се на једноставан и систематичан начин упуте у историју комуницирања дубље тумачећи хронолошким редоследом “комуникационе револуције” и облике комуникационе праксе од настанка језика до стварања интернета.
ОБРАЗОВНИ ЦИЉЕВИ ...студенти ће бити оспособљени да: • разумеју међузависност социјално-историјског контекста и појаве одређене “комуникационе револуције” како би се на основу сазнања и промишљања о прошлости могле лакше објаснити промене у комуницирању у садашњости и у будућности. • компетентно и критичкипроцењују приступ према дистинкцији између историје комуницирања и историје културе.
НАУЧНИ ИДЕНТИТЕТИСТОРИЈЕ КОМУНИЦИРАЊА
НАУЧНА ИСТИНА СТВАРНОСТ СПОЗНАЈА НАУЧНО САЗНАЊЕ
НАУКА • НАУКА (шири смисао): облик друштвене свестикоји настаје систематским и методолошки заснованим истраживањима и промишљањем целине универзума, а артикулише се ЗНАЊИМА у форми научних хипотеза, теорија и закона. • НАУКА (ужи смисао): ИЗДВОЈЕН ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА И ПРОМИШЉАЊА (одређени аспект универзума) који претпоставља ПРИМЕЊИВОСТ ОДРЕЂЕНОГ/ОДРЕЂЕНИХ МЕТОДА (НАЧИНА) ИСТРАЖИВАЊА.
НАУКА И НАСТАВНЕ ДИСЦИПЛИНЕ • НАСТАВНА ДИСЦИПЛИНА (предмет, курс): дидактички уобличен поступак преношења, усвајања и критичког промишљања у научно утврђених знања, у циљу њихове примене у различитим областима индивидуалног и друштвеног живота и подстицања даљих научних истраживања. • Све до почетка ХХ века постојала је РЕЛАТИВНА СИМЕТРИЧНОСТ У НАЗИВИМА ПОСЕБНИХ НАУКА И ПОСЕБНИХ НАСТАВНИХ ДИСЦИПЛИНА. • Под утицајем НАУЧНО-ТЕХНОЛОШКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ: ширење предмета истраживања У НАЈШИРЕМ НАУЧНОМ ОКВИРУ
ИСТОРИЈА КОМУНИЦИРАЊА КАО НАСТАВНА ДИСЦИПЛИНА ИСТОРИЈА КОМУНИЦИРАЊА (према томе – комуницирање кроз историју, историјски преглед комуницирања) може се истраживати и промишљати само у најширем научном оквиру, јер се ова наставна дисциплина заснива на досегнутим ЗНАЊИМА ИЗ НЕКОЛИКО ДРУШТВЕНО-ХУМАНИСТИЧКИХ НАУКА у којима је садржан њен научни идентитет.
НЕ ПОСТОЈИ ПОСЕБНА НАУКА О ИСТОРИЈИ КОМУНИЦИРАЊА, ВЕЋ СЕ ОНА МОЖЕ ИСТРАЖИВАТИ И ПРОУЧАВАТИ (као посебан предмет и наставна дисциплина) СИНТЕЗОМ ЗНАЊА ИЗ РАЗЛИЧИТИХ НАУКА.
ИСТОРИЈА КОМУНИЦИРАЊА И… ИСТОРИЈА је наука која проучава прошлост (учитељица живота): Херодот − знање, истраживање, описивање, излагање. ИСТОРИЈА: СИСТЕМАТСКО КОНТИНУИРАНО ПРОУЧАВАЊЕ ПРОШЛИХ ДОГАЂАЈА (ХРОНОЛОШКИМ РЕДОСЛЕДОМ) РЕЛЕВАНТНИХ ЗА ОДРЕЂЕНУ НАЦИЈУ, ПЕРИОД, ДРЖАВУ, ОСОБУ, ПОЈАВУ И ДР. КУЛТУРНА ИСТОРИЈА народа је културна историја идеја.Она проучава значења културних феномена из прошлости.
ИСТОРИЈА КОМУНИЦИРАЊА И… • КОМУНИКОЛОГИЈА • У РАДУ и КОМУНИЦИРАЊУ човек испољава своја генеричка својства (СВЕСНОСТ И ДРУШТВЕНОСТ), те су човек/људи, рад и комуницирање ТЕМЕЉНИ ЕЛЕМЕНТИ ДРУШТВЕНЕ СТРУКТУРЕ, на којима се базира сваки облик друштвене организације, од најједноставнијих и најпримитивнијих до најсложенијих и најцивилизованијих. • НЕМА КУЛТУРЕ ИЗВАН КОМУНИЦИРАЊА (неког облика комуникационе праксе човека), па зато КОМУНИЦИРАЊЕ и КУЛТУРУ многи антрополози, културолози, комуниколози и историчари комуницирања третирају као ДВА АСПЕКТА ЈЕДНОГ ИСТОГ ФЕНОМЕНА.
ИСТОРИЈА КОМУНИЦИРАЊА И… АНТРОПОЛОГИЈА Грч. anthrōpos: човек НАУКА О ЧОВЕКУ КАО СВЕСНОМ (лат. homo sapiens) И ДРУШТВЕНОМ БИЋУ. Антрополошке дисциплине: ФИЗИЧКА/БИОЛОШКА АНТРОПОЛОГИЈА (еволуција човека), СОЦИЈАЛНА АНТРОПОЛОГИЈА (политичка антропологија, урбана антропологија, организациона антропологија…), КУЛТУРНА АНТРОПОЛОГИЈА… КУЛТУРА КАО ПОСЕБАН НАЧИН НА КОЈИ ЧОВЕК (ЧЛАН НЕКОГ ДРУШТВА) ОРГАНИЗУЈЕ СВОЈ ОДНОС ПРЕМА ПРИРОДИ, СВОЈУ МИСАО И СВОЈЕ ПОНАШАЊЕ.
ИСТОРИЈА КОМУНИЦИРАЊА И… • СОЦИОЛОГИЈА • Огист Конт (1839) први пут употребљаваовај појам • societas (lat. друштво) и λόγος (gr. разум, мисао, наука) • Социологија је општа, теоријска, објективна и систематична наука о друштву. • ЧОВЕК КАО ДРУШТВЕНО БИЋЕ (није могућа реализовати ‘робинзонијаду’ човека појединца…). • ДРУШТВО, као и СВИ НИВОИ ДРУШТВЕНОГ ОРГАНИЗОВАЊА ЧОВЕКА: ОКВИР ЊЕГОВОГ КУЛТУРНОГ, тј. МАТЕРИЈАЛНОГ И ДУХОВНОГ СТВАРАЛАШТВА.
ИСТОРИЈА КОМУНИЦИРАЊА И… • КУЛТУРОЛОГИЈА • У савремености: • ређе: назив за посебну науку која проучава КУЛТУРУ КАО ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНО ИСТРАЖИВАЧКО ПОДРУЧЈЕ • чешће: скуп различитих теорија о култури (тзв. теорије средњег домета – различити аспекти културе). • СТУДИЈЕ КУЛТУРЕ: скуп различитих теоријских приступа култури, насталих, од касних шездесетих година ХХ века, у Центру за савремене културне студије Универзитета у Бирмингему (Стјуарт Хол, Рејмонд Вилијамс, Ричард Хогарт, Дик Хебиџ, Дејвид Морли…).
ПЛАН НАСТАВЕ 1. Уводно предавање: историја, комуницирање, историја комуницирања, облици комуникационе праксе. Због чега је важно проучавати историју комуницирања? Перспективе и методе истраживања.
ПЛАН НАСТАВЕ • 2. Настанак језика. Теорије о настанку језика. Говор као примарни облик људског комуницирања. Animalsymbolicum. 3. Настанак првих писама. Значај писмености. Месопотамија. Египат. Персија. Прве библиотеке. Значај стварања алфабета. Homo scriptor. 4. Нарација. Наратор. Наративни свет. Усмено и писано преношење порука. (КОЛОКВИЈУМ I)
ПЛАН НАСТАВЕ 5. Стари век. Примери из историје комуницирања у различитим друштвима. Античка Грчка. Римско царство. Кина. Персија. Индија. 6. Средњи век. Примери из историје комуницирања у различитим друштвима. Азија. Европа. Моћ сакралног. Визуелизација.
ПЛАН НАСТАВЕ 7. Настанак и развој штампе. Прве књиге. Ширење писмености. Демократизација образовања. Друштвени утицај хуманизма и ренесансе. Homo lector. 8. Значај појаве фотографије.(КОЛОКВИЈУМ II)
ПЛАН НАСТАВЕ 9. Јавна и приватна комуникациона сфера. Држава идруштво. Развој модерног политичког комуницирања.Значај новина и часописа. 10. Магична привлачност покретних слика. Комуникабилност филма. 11. Доба слушалаца. Радио. Пропаганда у ратне сврхе.
ПЛАН НАСТАВЕ 12. Време телевизије. Серијализација. Homo videns. (КОЛОКВИЈУМ III) 13. Од Арпанета до Интернета. Има ли ограничења унеограниченој глобалној мрежи? 14. Поглед на комуницирање у садашњости. Најзначајније парадигме. 15. Закључно предавање.Историзовање комуницирања и поглед накомуницирање из будућности. (КОЛОКВИЈУМ IV)
МЕТОДОЛОГИЈА 1. Историјски приступ 2. Компаративни приступ 3. Студије случаја Илустрована предавања уPower Point-у
Формеизвођењанаставе: • предавања (ex catedra, интерактивнирад− дискусије, анализаконкретнихпримера) • вежбе (дебате, истраживачкирадови)
Начиноцењивања: Радстуденатаоцењујесетокомцелокупногпроцесанаставе и назавршномиспиту.Бројбодова у укупнојоцени:-Активностнавежбама: 1O-Истраживачкирад: 20-Колоквијум: 40 (10+10+10+10)-Завршнииспит (усмени): 30
ЛИТЕРАТУРА • Bugarski, R., Jezici, Čigojaštampa, Beograd, 2003. • Brigs, A., Berk, P., Društvenaistorijamedija, Clio, Beograd, 2006. • Gocini, Đ., Istorija novinarstva, Clio, Beograd, 2001. • Hol, E., Nemijezik, BIGZ, Beograd, 1976. • MekKvin, D., Televizija, Clio, Beograd, 2000. • Đurić, M., Istorijahelenskeknjiževnosti, ZUNS, Beograd,1972. • Habermas, J., Javnomnjenje, Mediterran publishing, Novi Sad, 2012. • Barbije, F., Istorijaknjige, Clio iNarodnabibliotekaSrbije, Beograd, 2009. • Skripte u elektronskomobliku.
КОНСУЛТАЦИЈЕ: уторак 15.30−17.00 петак 19.15−20.15 КАБИНЕТ БР. 58 nsimeunovic@megatrend.edu.rs
Леана Вучковић, асистенткиња петак 17.00−19.00, кабинет бр. 60 lvuckovic@megatrend.edu.rs
ХВАЛА НА ПАЖЊИ. ЖЕЛИМО УСПЕШНО САВЛАДАВАЊЕ НОВОГ ПРЕДМЕТА.