260 likes | 1.16k Views
ЕВРОПА. РЕЉЕФ КЛИМА БИЉНИ СВЕТ ХИДРОГРАФИЈА. Планине се према постанку дел e на: Младе веначне – наста ле набир a њем слојева литосфере. В иш е су од старих громадних и имају оштре врхове и стрме стране.
E N D
ЕВРОПА РЕЉЕФ КЛИМА БИЉНИ СВЕТ ХИДРОГРАФИЈА
Планине се према постанку делe на: • Младе веначне – настале набирaњем слојева литосфере. Више су од старих громадних и имају оштре врхове и стрме стране. • Старе громадне – настале вертикалним померањем делова земљине коре. Ниже су од младих веначних и имају заобљене врхове и благе падине. • Младе веначне планине Европе су: Пиринеји, Алпи, Динариди, Апенини, Карпати, Стара планина - Балкан, Пинд, Кавказ.
МЛАДЕ ВЕНАЧНЕ ПЛАНИНЕ 7 3 8 1 4 2 6 5
Старе громадне планине Европе су: Харц, Судети, Шумава, Шварцвалд, Вогези, Средишњи масив,Пенинске, Скандинавске, Родопи и Олимп. • Низије Европе: Источноевропска, Панонска, Влашка, Падска, Прибалтичка или Пољско – немачка, Западноевропска.
СТАРЕ ГРОМАДНЕ ПЛАНИНЕ С П Х С Ш Ш В СМ Р О
НИЗИЈЕ ЕВРОПЕ ИСТОЧНО 5 4 1 3 2
У КОЈИМ СЕ ПРАВЦИМА МЕЊА КЛИМА? W КИШОВИТО СУВО E
N ХЛАДНО ТОПЛО S
ПАДАВИНЕ: СРЕДЊА ГОДИШЊА КОЛИЧИНАПАДАВИНА, РАСПОРЕДПАДАВИНА ТОКОМ ГОДИНЕ (КАДА ПАДНЕ НАЈВИШЕ ПАДАВИНА И КОЛИКО, А КАДА НАЈМАЊЕ И КОЛИКО?) ТЕМПЕРАТУРЕ: СРЕДЊА ГОДИШЊА ТЕМПЕРАТУРА, РАСПОРЕДТЕМПЕРАТУРА ТОКОМ ГОДИНЕ (КАДА ЈЕ НАЈТОПЛИЈЕ И КОЛИКО СТЕПЕНИ, А КАДА ЈЕ НАЈХЛАДНИЈЕ И КОЛИКО СТЕПЕНИ?) ПАДАВИНЕ ТЕМПЕРАТУРА М Е С Е Ц И
ВЕРТИКАЛНИ РАСПОРЕД ВЕГЕТАЦИЈЕ ЛИСТОПАДНЕ ШУМЕ И ТРАВЕ СРЕДОЗЕМНА ВЕГЕТАЦИЈА
ТУНДРА ЈЕ ПРИРОДНА ЗОНА ИЗМЕЂУ ПОЈАСА ТАЈГИ И ПОЛАРНИХ ПУСТИЊА КОЈОМ ДОМИНИРА ВЕГЕТАЦИЈА МАХОВИНА И ЛИШАЈЕВА ТУНДРЕ ТАЈГА ЈЕ ЗОНА ЧЕТИНАРСКИХ ШУМА СИБИРА И СЕВЕРНИХ ДЕЛОВА ЕВРОПЕ И СЕВЕРНЕ АМЕРИКЕ ТАЈГЕ СТЕПЕ СУ ЗОНЕ ОБРАСЛЕ ПРЕТЕЖНО НИСКОМ ТРАВОМ СТЕПЕ
ХИДРОГРАФИЈА • ШТА ЈЕ СЛИВ? • ПОКАЖИ НА КАРТИ КОЈЕ РЕКЕ ПРИПАДАЈУ: • СЛИВУ АТЛАНТСКОГ ОКЕАНА • СЛИВУ БАЛТИЧКОГ МОРА • СЛИВУ СРЕДОЗЕМНОГ МОРА • СЛИВУ СЕВЕРНОГ ЛЕДЕНОГ ОКЕАНА • СЛИВУ ЦРНОГ МОРА. • ВЕЋА ЈЕЗЕРА СУ:ВЕНЕР, ВЕТЕР, ОЊЕГА, ЛАДОГА, ОХРИДСКО, СКАДАРСКО ...
Слив Северног Леденог океана • Печора и Северна Двина; • Слив Балтичког мора • Нева, Западна Двина, Њемен, Одра, Висла • Слив Атланског океана • Лаба, Рајна, Сена, Лоара, Гарона – Жиронда, Дуро, Тежо, Гвадијана, Гвадалкивир; • Слив Средоземног мора • Ебро, Рона, Тибар, Вардар; • Слив Црног мора • Дунав, Дњепар, Дон (Азовско море) • Слив Каспијског мора • Волга и Урал