Download
1 / 40
E N D
Saturn Milica Đorđević
Saturn je šesta planeta u Sunčevom sistemu. Udaljen je 9.54 AJ odnosno 1,429,400,000 km od Sunca, ima prečnik 120,536 km (na ekvatoru) i masu 5.68 × 1026 kg. Saturn je po veličini druga planeta nakon Jupitera. Uz Jupiter, Uran i Neptun pripada grupi Jovijanskih planeta, planeta spoljašnjeg dela Sunčevog sistema.
Saturn je i najdalja od pet “zvezda lutalica”.Vekovima je ova planeta označavala granicu Sunčevog sistema,a svu svoju lepotu predstavila je tek kada se u 17.veku čovekovo oko naoružalo teleskopom.
U pogledu sastava i mnogih drugih svojstava Saturn je sličan Jupiteru,pa ga često,kao i kralja svih bogova, nazivaju “promašenom zvezdom”.
Rimski bog Saturn bio je drevni bog plodnosti i žetve. Imao je u jednoj ruci srp, a u drugoj rukohvat žita. Bio je otac vrhovnog boga Jupitera.
Najpoznatija karakteristika Saturna su planetarni prstenovi koji ga okružuju u 7 pojaseva, označenih slovima A do G. Oko Saturna kruži i mnoštvo prirodnih satelita, kojih je do sada otkriveno 33. Sistem prstenova koji obavija šestu planetu od Sunca ujedno je cini najlepšom planetom Sunčevog sistema
Ovaj prstenasti svet je 9.5 puta udaljeniji od Sunca nego Zemlja.Prima samo 1%Sunceve energije koju prima naša planeta. Ipak,Saturn,kao I Jupiter zrači energiju I to 2.8 puta više nego što primi od Sunca.
Mehanizam oslobađanja Saturnove energije nije još dovoljno razjašnjen • Veruje se da kao i kod Jupitera potiče od postepenog skupljanja planete ali ovo skupljanje nije dovoljno da objasni ukupan iznos oslobođene energije,verovatno je na delu još neki,za sada nepoznati,mehanizam.
Vidljivi sloj oblaka Saturna predstavljaju oblaci kristalića amonijaka pomešanih sa kapljicama metana, kojima živopisne boje daju ugljovodonici, sumpor i fosfor. Ovi oblaci plivaju nad slojem aerosoli debljine 80 km koji ublažava obrise i doprinosi pastelnim tonovima boja.
Saturn je spljošten na polovima i proširen na ekvatoru pa ima oblik elipsoida. Razlika između ekvatorskog i polarnog precnika je čak 10% (120,536 km prema 108,728 km), što je posledica brze rotacije planete.
Jedan Saturnov obilazak oko Sunca traje 29 i po godina, dok jedna rotacija traje u proseku 10 sati, 39 minuta i 25 sekundi.
Atmosfera Saturna je mnogo složenija od Jupiterove, što se vidi po tome što ima pet do šest puta više pruga po slojevima promenljive visine.
Pege, najpre zapažene na Jupiteru (Velika crvena pеgа) i Neptunu,postoje i na Saturnu i traju po nekoliko meseci.Svemirski teleskop Habl je 1990.god. snimio na Saturnovom ekvatoru ogromni beli oval koji nije postojao u vreme prolaska letelica Vojadzera. Upoređivanjem sa starim zabeleškama, utvrđeno je da su slične pojave opažene 1876, 1903, 1933, и 1960. god., otprilike uvek u isto doba Saturnove godine, sredinom Saturnovog leta na severnoj polulopti. Kasnije su uočene i neke manje oluje.
Unutrasnjost Saturnova unutrašnjost je slična Jupiterovoj i sastoji se od kameno-ledenog jezgra, mase 20 puta veće od Zemljine. Na jezgru se nastavlja sloj metalicnog vodonika iznad kojeg je sloj molekulskog vodonika.
Saturnova unutrašnjost je vruća, temperature u središtu su čak 12 000 K, pa Saturn, kao i Jupiter i Neptun, više energije zrači u svemir nego što je prima od Sunca. Ravnotežna temperatura (ona koju bi imao da ga greje samo Sunce) za Saturn iznosi 90 K, ali je stvarna temperatura njegovih spoljašnjihdelova 95 - 105 K.
Veća temperatura se može objasniti Kelvin-Helmholtzovim mehanizmom (potencijalna energija gravitacionog polja sažimanjem prelazi u toplotnu), što ipak nije dovoljno objašnjenje za svu proizvedenu energiju. Prema merenjima Voyagera 1, samo 7% zapremine Saturna čine atomi helijuma (vodonik preovladava), za razliku od 11% kod Jupitera. S obzirom da modeli predviđaju podjednake omere kod obe planete pretpostavlja se da helijum polako tone prema središtu, te da je to uzrok veće temperature.
Saturn, kao i sve Jovijanske planete ima jako magnetno polje, međutim njegovo polje je 20 puta slabije od Jupiterovog, zbog nedostatka provodljivog materijala Veličina Saturnove magnetosfere znatno se menja sa intenzitetom sunčevog vetra, a i rep Jupiterove magnetosfere znatno utiče na Saturnovo magnetno polje.
Na Saturnovo magnetno polje utiče i njegov satelit Diona. Pozitivni joni vodonika i kiseonika (H+ i O+) nastali nakon razbijanja molekula vode izbijenih sa površine Dione i Tetisa čine unutrasnji torus koji se proteže do udaljenosti od 400 000 km od središta Saturna.
Saturnovi prstenovi Oko porekla samog prstena ima vise teorija: Bivši satelit rastrgnut plimskim silama kada se previše približio planeti Ostaci katastrofalnog sudara satelita sa nekim drugim telom Nesuđeni satelit kome prevelika blizina matičnom svetu nikad nije dozvolila da se u potpunosti formira
Gospodar prstenova SistemSaturnovihprstenovapredstavljajednoodcudavidljivoguniverzuma Sa Zemljesuvidljivadvanajsjajnijaprstena A iB,kojerazdvaja tzv.4.000 sirokaKasinijevapukotina Sastoje se od silikatnih stena, gvozdje-oksida i leda. Prostiru se od 6,630 km do 120,700 km iznad Saturnovog ekvatora.
Prstenovi nisu jedno telo. Još je Dzejms Klerk Maksvel 1857.godine dokazao da prstenovi ne mogu biti jedno telo, već bezbroj samostalnih čestica, što je kasnije dokazano spektroskopskim merenjima. Pomoću Doplerovog efekta je potvrđeno da se čestice bliže Saturnu kreću brže od onih daljih.
Danas znamo da svi gasoviti dzinovi imaju sličan oreol,ali nijedan nije ni približno tako spektakularan kao Saturnov.Razlog tome je sto u prstenovima ostalih planeta dominiraju čestice prašine, dok kod Saturnovog prstena glavni sastojak su gromade leda koje dobro reflektuju Sunčevu svetlost.
Saturnovi prstenovi su vrlo tanki. Iako su široki preko 250 000 km, nisu deblji od 1.5 km, pa bi sa sav njihov materijal mogao smestiti u telo od 100 km. Dolazak Voyagera 1 i 2 doneo je nova saznanja o prstenovima. Fotografije ovih dveju letelica su pokazale da se prstenovi sastoje od čak stotinak hiljada manjih prstenčića
S obzirom da je osa Saturna nagnuta pod uglom od 26° i 45' , izgled Saturnovih prstenova sa Zemlje se menja. Najbolje se vide kada je jedan od polova najviše okrenut Zemlji što se dešava dva puta za vreme njegovog obilaska oko Sunca koji traje 29,5 godina.
Postoji veza između saturnovih prstenova i satelita. Neki od satelita su "pastirski", t.j. čuvaju prstenove, a neki su odgovorni za nastanak pukotina u prstenovima. Atlas, Prometej (Prometheus) i Pandora su pastirski sateliti.
Sateliti Saturn ima 33 poznata satelita od kojih 30 imaju imena. Broj satelita vjerojatno nije potpun jer Saturnovi prstenovi smetaju u njihovom otkrivanju sa Zemlje. Trideset Saturnovih satelita su, po udaljenosti od Saturna: Pan, Atlas, Prometej, Pandora, Epimetej, Jan, Mimas, Encelad, Tetida, Telesto, Kalipso, Diona, Helena, Reja, Titan, Hiperion, Japet, Kiviuq, Ijiraq, Feba, Paaliaq, Skadi, Albiorix, Erriapo, Siarnaq, Tarvos, Mundilfari, Suttung, Thyrm, Ymir i S/2003S1.
Najveći od njih je Titan, koga je Hajgens otkrio jos 1665. godine. On s pravom nosi ovo ime koje mu je dao ser Dzon Hersel dva veka kasnije. Veći je od Merkura i Plutona i dugo se verovalo da je najveći satelit u Sunčevom sistemu Titan ima gustu atmosferu koja skriva njegovu pravu veličinu. Poluprečnik čvrstog tela je 2575 km dok Jupiterov satelit Ganimed ima poluprečnik 2640 km. Još početkom veka javila se pretpostavka da Titan ima atmosferu, pošto je utvrđeno da je disk Titana tamniji prema periferiji nego u centru.
Rea, telo precnika 1530 km snimljena je sa rastojanja od 1,7 miliona kilometara. Na zadnjoj hemisferi nalaze se svetliji pramenovi na tamnijoj pozadini. Ovi pramenovi su po svemu sudeći rezultat unutrašnje aktivnosti na satelitu. Prednja strana je mnogo jednoličnija.
Precnik Dione je 1120 km a njena gustina 1,4 g/cm3, tako da je izuzev Titana najgušći Saturnov satelit. Slike pokazuju asimetriju izmedju prednje i zadnje polulopte. Vodeća polulopta je ravnomerno osvetljena, dok zadnja polulopta pokazuje svetle pramenove koji se seku i nalaze se na tamnijoj površini.
Tetis ima približno isti prečnik kao i Diona, ali je njegova gustina manja i iznosi 1,2 g/cm3. Dva oblika dominiraju njegovom topografijom. Na zapadu to je veliki sudarni krater, a na istoku ogroman kanjon koji počinje daleko na jugu ispod ekvatora, ide sve do severnog pola, pa se opet spušta prema ekvatoru. Pretpostavlja se da je u doba kada je nastao veliki krater unutrašnjost satelita bila mnogo toplija, mozda tečna. Da je Tetis u vreme udara bio hladno i čvrsto telo, posledice udara bile bi daleko veće i možda bi raznele satelit.
Japet ima precnik 1460 km. Vojadzer 1 ga je fotografisao sa rastojanja od 3,2 miliona km, a 9 meseci kasnije i Vojadzer 2 sa rastojanja od 1,1 milion km. Japet je uvek okrenut prema Saturnu istom stranom. Hemisfera koja se krece kroz prostor, izuzetno je tamna. Ona odbija samo 3 do 5% svetlosti, kao recimo cađ. Suprotna hemisfera je veoma sjajna i odbija gotovo 50 % svetlosti. Ovu razliku primetio je jos Kasini u 17. veku kada je otkrio Japet.
Febe je Vojadzer 2 snimio sa daljine od 2,2 miliona kilometara. Njegova čudna orbita i slaba refleksivnost od oko 5 % navode na pomisao da je možda nastao na nekom drugom mestu u Sunčevom sistemu i zatim bio zahvaćen Saturnovom gravitacijom.
Najmanji od devet Saturnovih satelita, je Mimas. Njegova masa je samo hiljaditi deo mase našeg Meseca. To je telo izbrazdano kraterima. Ravnomerno odbija svetlost. Njegovom površinom dominira ogroman krater, 130 km u prečniku što je trećina prečnika satelita.
Hiperion je jedno od najvećih tela nepravilnog oblika u Sunčevom sistemu Dugačak je 400km a širok svega 220. Sačinjen većim delom od leda,ali nizak albedo (refleksivnost) sugeriše da je prekriven slojem prašine.
Encelad je snimljen sa velike udaljenosti. On je najsjajniji satelit Saturna pošto odbija gotovo 100% svetlosti koja padne na njega, sto je među planetama i satelitima jedinstven slučaj. Verovatno je površina satelita pokrivena svežim ledom.
Saturn je, zbog svog sjaja, poznat još od davnina. Galileo Galilej je, 1610. godine, prvi usmerio teleskop prema njemu. Zbog nesavršenosti prvih teleskopa, Galileo nije prepoznao prstenove, već je mislio da se radi o tri tela Tek je 1659. godine danski astronom Christiaan Huygens u Saturnovom neobičnom obliku prepoznao prstenove.
Saturn su do sada posetile 4 letelice: Pioneer 11(1979)., Voyager 1 (1980.), Voyager 2 (1981.) Letelica Cassini ušla je 1. jula 2004. u orbitu oko Saturna i počela 4-godišnju misiju istraživanja Saturna, njegovih prstenova, magnetosfere i satelita.
