1.73k likes | 1.88k Views
Факултет пословне економије Катедра за компаративно-политичке науке Бања Лука Школска 201 1 /2 0 1 2 Доц. др Драган Колев dragan.k@apeiron-uni.eu Асистент: мр Јана Алексић. “Болоња “. Фонд: 30 часова активне наставе + вежбе Интерактивна настава: Семинарски радови
E N D
Факултет пословне економијеКатедра за компаративно-политичке наукеБања ЛукаШколска 2011/2012Доц. др Драган Колевdragan.k@apeiron-uni.euАсистент: мр Јана Алексић
“Болоња “ Фонд: 30 часова активне наставе + вежбе • Интерактивна настава: • Семинарски радови • Испити: писмени и усмени ако буде потребе Одбрана семинарских радова на часовима вежби код асистентице Први испитни рок: Испит /тест ::::::::: Други испитни рок: ::::::::.
Оцењивање: 20% присуство и активност на часу: 30% семинарски рад и 50% испитне активност (тест, усмени испит)
Литература: • УЏБЕНИК: • Сегић Славко (2011): Маркетинг психологија: утврђивање мотивационих фактора коjи откривају нове потребе код људи те детерминишу тржишно пословање, Паневропски Универзитет “Апеирон”, Бања Лука • За вас ће овај уџбеник (приручник) бити основно литература за стицање знања.
Филип Беген (2004): Психологија у маркетингу, Клио, Београд.
Радуловић Бранка (1998): Психологија маркетинга: теоријски приступи у проучаванју понашанја потрошача, Институт за криминолошка и социолошка истраживанја, Београд.
Порука: “Интелектуалац је онај који зна где ће да пронађе оно што не зна!“ • Друштво будућности је „друштво знања“ и учења.
Предмет: „Маркетинг психологија“ Остали називи предмета који се изводи на другим факултетима: • „Психологија у маркетингу“ • „Психологија маркетинга“ • „Основе психологије маркетинга“, • „Увод у психологију маркетинга“. • „Психолошки маркетинг“ и • „Маркетинг психологије”
Важно је знати (1): • Учимо • 1%путем чула укуса • 1,5%путем чула додира (тактилно) • 3,5%путем чула мириса • 11%путем чула слух • 83%путем чула вида
Предмет МП • Предмет се бави психолошко-маркетиншком тематиком, односно психолошким приступом у изучавању маркетинга. • Маркетинг психологија је научна дисциплина која повезује психологију и маркетинг. • Спада у ред интересантних, савремених и примењених научних дисциплина
Важно је знати (2) Памтимо • 10% од оног што прочитамо • 20% од оног што чујемо • 30% од оног што видимо • 80% од оног што изговоримо • 90% од оног што изговоримо и урадимо
Важно је знати (3): Задржавамо • 5% одслушања (предавања) • 10% од читања • 20% од аудио-визуелне презентације • 75% од практичне вежбе • 90% од оног чему смо друге учили
Истраживања су утврдила и следеће податке • Просечни слушалац у току предавања има концентрацију на наставни садржај 25% до 50% времена. • Запамти 10% од онога што је чуо и око 50% онога што је видео (прочитао). • Дакле у просеку се запамти 2,5% - 5% онога што је у излагању речено.
Закључак: • Ангажовање више од једног чула повећава разумевање и памћење. • Наравно треба и овде имати мери и не оптеретити чула.
Prvi dio PRIRODA MARKETINGA I DEFINISANJE MARKETING PSIHOLOGIJE
Kada naučite ova poglavlja moći da objasnite: • Ključne komponente marketing koncepta. • Razvoj marketing proizvoda. • Suštinu marketinga kao specifičnog pristupa poslovanju. • Šta znači orjentacija kompanije na marketing koncept? • Stvaranje vrijednosti i satisfakcije za kupca.
Isporuka vrijednosti za kupca. Šta obuhvata planiranje marketinga? Marketing okruženje. Psihologija i njen uticaj na razvoj marketing psihologije. Definiciju marketing psihologije kao naučne discipline. Predmet i cilj izučavanja marketing psihologije.
Etimologija pojma • Marketing (od njem. Markt ili engl. Market)- tržište, trgovanje • Marketing rješava tržišne probleme proizvodnje
Етимологија 2 • Маркетинг је реч англосаксонског порекла која се не може прецизно превести на наш језик. • Приближна интерпретација је „стратегија пласмана“. • Према економском лексикону маркетинг је кованица која значи „стављање на тржиште“, „тржишна активност“ или „однос према тржишту“.
Речник социјалне психологије • У речнику социјалне психологије маркетинг је свеукупна активност и функција предузећа која су усмјерена на пласман и подређивање потрошача интересима и циљевима произвођача. • Маркетинг је свакако и дио савремене културе комуницирања.
Историјат • Израз „маркетинг“ је први пут употребљен пре једног века (1905. године). • На Пенсилванија Универзитету у САД је формиран предмет под овим називом а чији се садржај односио на „умешност продаје“. • Од тада па до данас маркетинг се као наука разгранао и усложнио. • Бројни су појмови и одреднице које су се публицистици о маркетингу појавили. • Макетари – стручњаци за тржишно пословање
Развој маркетинга • Тржиште је место размене робе за новац и обрнуто. • Пре развој тржишта сви су сами за себе обезбеђивали све оно што им је потребно за живот. • Дакле, потребне производе за егзистенцију су некада обезбеђиване унутар ужих социјалних група.
Развој маркетинга 2 • Са поделом рада која је омогућила да се енергија и знање усмере у једном правцу настала је потреба за разменом производа а сми тим и тржиште. • Подела рада доноси све већу специјализацију знања и вештина радника, са којом иде све већа ефикасност производње. • У 16. веку је процес размене добара у Европи је заменио феудални систем и отпочело увођење тржишног система привређивања
Адам Смит • Тржишна економија се као систем на само свом почетку развоја базирала на теоријским поставкама енглеског економисте Адама Смит (Adam Smith). • Он је 1776. год. објаво своје чувено дело „Богатство народа:истраживање о природи и узроцима богатства народа“.[1] • Он се сматра оцем савремене економске науке и родоначелником либералне школе у економској науци, али и једним од највећих светских економиста. • [
Многе економске идеја постојале су и пре Смита, али их је он свеобухватно систематизовао и створио значајно дело. “Богатство народа” представља основно дело класичне политичке економије и припада групи књига са највећим утицајем у историји. Та књига је извршила преврат у економским идејама с краја XVIII века, одбацујући меркантилизам, и интелектуално утемељила савремени економски поредак. Био је заговорник слободне трговине како унутар земље, тако и у међународној трговини.
Основна Смитова идеја јесте да рад појединца у рационалном сопственом интересу у слободној економији води повећању благостања свих. Адам Смит (1723 - 1790)
“Невидљива рука” • Та идеја представља темељ тржишне привреде, односно показује како наизглед хаотичан тржишни систем поседује унутрашњу логику и покорава се регулацији тзв. „невидљиве руке тржишта“. • Да би неко зарадио новац у сопственом интересу, он мора да на конкурентском тржишту пружи другима нешто што они цене и сматрају одговарајућом противвреднишћу, чиме и несвесно потпомаже њихове интересе.
Усклађивање интереса • Дакле тржиште је по њему основни начин усклађивања различтих интереса. • Полазећи од свог интереса, појединци ће сами знати шта се може продати и то ће производити, те стога нема потребе да се било ко са стране меша у тржишну размену и одређује појединцима шта да производе, у којим количинама и по којим ценама.
Његово дело представља напад на тада преовлађујући економски концепт меркантилизам, по коме је најважнија ствар за једну земљу количина злата у трезорима и по коме је држава дужна да поправља трговински биланс широким интервенционизмом.
Заблуда о Смиту • Раширена је заблуда да Смит, као поборник тржишног система, негира сваку улогу државе. • Смит верује да држава може донети велику корист економском животу уколико чини праве ствари, као што су заштита уговора и патената, државно образовање за сиромашне и инфраструктурни пројекти (путеви, мостови итд).
Друга етапа • Други значајни моменат у развоју економске мисли била је појава Кејнсове теорије која је утицала да тадашње државе уведу систем „мешовите економије“ која је представљала избалансиран однос деловања тржишних механизама и државног интервенционизма. • Џон Мејнард Кејнс,први барон Кејнс од Тилтона (John Maynard Keynes, 1883- 1946) је био један од највећих мислилаца XX века и централна фигура збивања на интелектуалном, државном, економском, филозофско-политичком плану.[1]
Његов фундаментални допринос маркетингу састоји су у ставу да не знамо, нити можемо да израчунамо, шта ће донети будућност. У таквом свету новац представља основну психолошку сигурност наспрам неизвесности. • Најважнији извор разумевања пословања потиче из спекулативног инстинкта.[.
Он није био само академски теоретичар већ је радио и на решавању актуелних економских проблема Енглеске Џон Мејнард Кејнс (1883- 1946)
Државни интервенционизам • Његове радикалне идеје су имале огроман утицај на модерну економију и политичку теорију. • Посебно је запамћен као заговарач владине политике интервенционисања („државни интервенционизам“), по којој би влада могла користити фискалне и монетарне мере да би циљано ублажила ефекте економске рецесије, депресије и експлозија.
Мешовита економија • Све је то довело до нове тржишне економије - „мешовите економије“ која балансира тржишни механизам и економску улогу државе. • Дакле привређивање није препуштено амо „невидљивој руци тржишта“- законима понуде и потражње, већ и одређеним активностима државе.
Основно дело • У својој књизи „Општа теорија запослености, камате и новца“ („General Theory of Employment, Interest and Money“), која је објављена 1936. год, а која представља библију кензијанизма, истиче: „Идеје економиста и политичких филозофа, и када су у праву и када нису, утицајније су него што се то обично мисли”. • Свет се стварно скоро једино по њима управља“.[1] • [1] Џон Мајнар Кејнс (1956):Општа теорија запослености, камате и новца, Култура, Београд, стр. 404.
«Кенсијанска револуција» • Ова књига је распршила многе илузије и представља почетак нове етапе у развоју економске мисли и економске праксе која се обично назива „Кенсијанска револуција“. • Подвргао је критици основне постулате традиционалне Маршалијанске економске теорије и увео нову економску терминологију. • У њој доказао да слободан тржишни систем не тежи равнотежи, укључујући и пуну запосленост, већ баш неравнотежама израженим кризама и привредним циклусима.
Неравнотежа • Он тврди да постоји неравнотежа између агрегата тражње и агрегата понуде, те да је привреда која је препуштена само тржишним законитостима склона економској неравнотежи, што су показале како економске кризе 30-их година тако и актуелна светска криза. • Џон Мајнарда Кејнз је спасао свет од финансијске кризе током тридесетих година XX века. • Полемику која је ова књига изазвала тешко да има преседан у историји економске мисли.
Макроекономија • Многи га сматрају оснивачем модерне макроекономије. • Извршио револуцију у економској науци, будући да је довео у питање централну пропозицију (до)тадашње макроекономске теорије. • Из Кејнсове теорије врло брзо је изведена потреба широке државне интервенције, а фискалне политике прије свега
Почетак савременог маркетинга • Почетак савременог маркетинга каквог га ми познајемо са везује за средину 18 и почетак 19 век - за почетак индустријске револуције. • Она се одиграла у Великој Британији 1750. год, а у САД и Немачкој око 1830.
Индустријска револуција • Индустријска револуција је био искорак у начину производње и дистрибуцији производа, али је за последицу имао и огромну миграцију становника из рурални средина у градске. • То је поред тржишта роба створило и тржиште радне снаге. • Све је то условило и потребу за институцијом маркетинга која би се бавила бољом организацијом производа и пласмана робе на тржишту.
Почетак ХХ века • Као научна дисциплина маркетинг се почео конституисати почетком ХХ века. • Тада су се организовали први курсеви који су се бавили питањима дистрибуције робе. • Предавао се као вештина (умеће) да би све више попримао обрисе научне дисциплине која почива на чврстим теоријским основама. • То је пут којим су настајале и све друге науке.
Са прикупљањем чињеничног искуства и њиховим хронолошким гомилањем настајале су основе за њен прелазак са дескрипције на анализу да би се као примењена наука етаблирала средином ХХ века. • Тадашњи курсеви маркетинга су били су фокусирани на маркетиншке технике, на проблеме „како радити“.
Актуелност појма • Појам маркетинг је прије двадесетак година и код нас био скоро непознат, док је данас незаобилазан термин не само у медијима, већ и у свакодневном говору. • Скраћеница П|У користити ће се у даљњем тексту за означавање појма: производ | услуга
Комплексност појма • Појам маркетинга је вишезначан теоријски појам и вишеслојан и сложен феномен Новог Доба („New Age“) • Има више појмовних одређења. • Под појмом „маркетинг“ се у теорији подразумева више значења.
Маркетинг се посматра као: • ФИЛОЗОФИЈА потрошачког расуђивања и промоционог деловања на тржишту. • Она се намеће и афирмише од старне субјеката (привредних или политичких); • СИСТЕМ модела функционисања субјеката на тржишту; • КОНЦЕПТ пословног организовања на тржишту; • ПРОЦЕС одвијања тржишног понашања; • ПОЛИТИКА деловања привредног субјекта на тржишту; • СТРАТЕГИЈА, ОПЕРАТИКА И ТАКТИКА тржишног наступа; • ДРУГИ САДРЖАЈИ, КОНЦЕПТИ И АКТИВНОСТИ који одређују тржишно понашање.
Definicija • Marketing se određuje se kao “poslovna aktivnost koja povezuje proizvodnju s potrošnjom tako da se maksimalno zadovolje potrebe društva koje se na tržištu pojavljuju kao potražnja i to na profitabilan način” (F. Rocco)
Definicija marketinga • Brojne su definicije marketinga. • One su se vremenom menjale i dopunjavale. • Brojni teoretičari tržišnog poslovanja su ponudili svoje definicije. • Ovde ćemo izneti samo neke primere kao ilustracije.
Filip Kotler • Najpoznatiji teoretičar je „marketinški guru“ američki profesor Filip Kotler marketingu daje humano određenje: „Marketing je filozofija i koncept utvrđivanja potreba potrošača i publike i njenog zadovoljenja“.[1] • Druga definicija marketinga po Filipu Kotleru: „Marketing je upravljački proces pomoću koga pojedinci i grupe obezbeđuju sebi ono što im je potrebno i ono što žele kroz stvaranje i razmenjivanje proizvoda i vrednosti sa drugima“. • [1] Kotler Filip (1988): Upravljanje marketingom, Informator, Zagreb, str. 34.