Po ljoza štitni pojasevi

1. Poljozaštitni pojasevi

2. Poljozaštitni pojasevi • Pri nailasku vetra na prepreku doći će do promene pravca i brzine vetra (zavisno od oblika, dimenzija i pravca prostiranja prepreke). U blizini prepreke doći će do pojave vrtloženja i pojačane turbulencije. • Ukoliko se prepreka prostire u horizontalnom pravcu onda će na njenoj navetrenoj strani doći do pojave vrtloga čija će horizontalna osa biti paralelna prepreci. • Vazduh se uzdiže i prebacuje preko prepreke pri čemu se brzina vetra iznad prepreke povećava.

3. Poljozaštitni pojasevi • Neposredno iza prepreke obrazuje se oblast u kojoj se brzina vetra smanjuje; ova oblast je poznata pod imenom "senke vetra i u njoj se formiraju vrtlozi sa horizontalnom osom koja je paralelna s preprekom. • Poremećaji koji nastaju u vazdušnoj struji koja nailazi na prepreku uočavaju se na rastojanjima od 10 do 20 visina prepreka, sa obe strane prepreke.

4. Poljozaštitni pojasevi Delovanje vetra na biljni sklop i njegovu mikroklimu Pozitivno • vetar manje jačine u vreme cvetanja omogućava oprašivanje anemofilnih biljaka prenoseći polen s jedne biljke na drugu. • u proleće može da doprinese da se višak vode, po otapanju snega, ispari i da se tako stvore uslovi za obavljanje prvih prolećnih radova • slab vetar doprinosi intenziviranju pojave rose koja je u pojedinim oblastima i jedini izvor vode za biljke • u oblastima gde su čestine pojava jakih vetrova velike moguće je i korišćenje njegove kinetičke energije za mlinove, elektrostanice manje snage i različite uređaje za navodnjavanje. • Negativno dejstvo vetra na poljoprivredne kulture može da bude direktno i indirektno. Direktne štete od vetra nastaju zbog jakog pritiska na same biljke a indirektno nastaju zbog toga što vetar povećava isparavanje sa zemljišta i biljaka. Jaki vetrovi mogu još u jesen nepovoljno da utiču na pravovremeno obavljanje radova oko pripreme zemljišta za setvu, a mogu da ometaju i izvođenje same setve. Isti je slučaj i pri prolećnoj setvi jarih useva. Ipak najveće štete od vetra nastaju tokom vegetacionog perioda kada vetrovi često olujni i praćeni jakim kišama ili gradom izazivaju poleganje strnih žita, preloma stabljika visokih ratarskih kultura, lomljenje grana voćaka, kidanje i otpadanje listova u vinogradu, itd.

5. Poljozaštitni pojasevi Delovanje vetra na biljni sklop i njegovu mikroklimu Negativno • Direktno - nastaje zbog jakog pritiska vetra na same biljke • Indirektno - nastaje zbog toga što vetar povećava isparavanje sa zemljišta i biljaka. • Jaki vetrovi u jesen i proleće mogu da uspore pripremu zemljišta za setvu i da ometaju i izvođenje same setve. • Najveće štete od vetra nastaju tokom vegetacionog perioda kada vetrovi često olujni i praćeni jakim kišama ili gradom izazivaju poleganje strnih žita, preloma stabljika visokih ratarskih kultura, lomljenje grana voćaka, kidanje i otpadanje listova u vinogradu, itd.

6. Poljozaštitni pojasevi Delovanje šuma na vetar • Šuma usporava vazdušno strujanje pri površini zemljišta. • Na rastojanju od oko 50 m ispred šume brzina vetra počinje da se smanjuje da bi, ukoliko je šuma dovoljno gusta, unutar šume postala jednaka nuli. • Iza šume, na rastojanju od 100 do 500 m, takođe se uočava slabljenje vetra. • Jedan deo struje vazduha se uzdiže iznad šume i prelazi preko nje a drugi prolazi kroz šumu. • Iznad šume brzina i jačina vetra se povećavaju do visine od 200 do 300 m na šta nas upućuju osmatranja. • Unutar šuma vetar je ili veoma slab ili ga uopšte nema. • Ovakav uticaj šume na vetar koristi se u borbi protiv: preteranog isparavanja zemljišta, peščanih bura i snežnih nanosa tj. u podizanju vetrozaštitnih šumskih pojaseva.

7. Poljozaštitni pojasevi Delovanje šuma na vetar • Ovakav uticaj šume na vetar koristi se u borbi protiv: preteranog isparavanja zemljišta, peščanih bura i snežnih nanosa tj. u podizanju vetrozaštitnih (poljozaštitnih) šumskih pojaseva. windbreakilishelterbelt

8. Poljozaštitni pojasevi • Vetrozaštitno dejstvo zavisi od aerodinamičkih karakteristika pojasa • Aerodinamičke karakteristike pojasa: visina, širina, propustljivost i ažurnost • Propustljivost - je određena količinom i veličinom otvora (šupljina) i njihovim razmeštajem u pojasu. • Ažurnost - odnos između površine otvora i ukupne površine pojasa u vertikalnom profilu.

9. Poljozaštitni pojasevi • Nepropustljiv tip - ima krune, stablo,i grmlje u celom profilu. Površina otvora je manja od 5% dok je vetropropustljivost među krunama i stablima manja od 30%. Dejstvo se oseća na rastojanju 20-30 visina pojasa • Propustljiv tip ima potpun ili delimični zastor od krošnje u gornjem ili srednjem delu profila dok su pri dnu otvori bez žbunja. Ima otvore samo u donjoj polovini sklopa. Vetropropustljivost se kreće od 75%, između stabala do 30% u krošnjama. Dejstvo se oseća na rastojanju 30-40 visina pojasa • Ažurni tip je karakterističan po ravnomernom rasporedu otvora po celom profilu. Njegova vetropropustljivost između stabala se kreće oko 30% a u krunama od 30 do 75%. Dejstvo se oseća na rastojanju 40-50 visina pojasa

10. Poljozaštitni pojasevi • Nepropustljiv tip - ima krune, stablo,i grmlje u celom profilu. Površina otvora je manja od 5% dok je vetropropustljivost među krunama i stablima manja od 30%. • vetar prolazi preko gornje površine pojasa većom brzinom nego što je imao na otvorenom polju (strujne linije se sažimaju zbog smanjenja površine kroz koju vazduh protiče) • neposredno iza pojasa stvara se zavetrina u kojoj vlada zatišije. U ovoj zoni zatišija dolazi do pojave vrtloga sa horizontalnom osom koja je paralelna drvoredu u pojasu. Oni se u vidu valjaka spuštaju do površine zemljišta što u zimu izaziva izduvavanje snega a u leto izduvavanje sitnih čestica prašine. • Serija horizontalnih vrtloga prostire se sve dalje od pojasa u smeru vazdušnog strujanja i podiže se na sve veću visinu gubeći u jačini. • U prizemlju zavetrene strane zadržava se horizontalno strujanje veoma slabog intenziteta dok na izvesnoj udaljenosti od pojasa vihori nestaju i polje vetra dobija formu koju je imalo

11. Poljozaštitni pojasevi • Propustljiv tip ima potpun ili delimični zastor od krošnje u gornjem ili srednjem delu profila dok su pri dnu otvori bez žbunja. Vetropropustljivost se kreće od 75%, između stabala do 30% u krošnjama • Deo strujnih linija u prizemnom sloju prolazi između stabala većom brzinom nego kod ažurnog pojasa, tako da je i odbacivanje vrtloga snažnije, zona dejstva duža a zaštita zemljišta od izduvavanja bolja

12. Poljozaštitni pojasevi • Ažurni tip je karakterističan po ravnomernom rasporedu otvora po celom profilu. Njegova vetropropustljivost između stabala se kreće oko 30% a u krunama od 30 do 75%. • strujne linije se dele: jedan deo prelazi preko pojasa kao kod nepropustljivog tipa, a drugi deo prolazi kroz otvore u pojasu koji deluju kao neka vrsta "aerodinamičke rešetke • horizontalne strujne linije odbacuju horizontalne vihore nastale na zavetrenoj strani, potiskujući vrtloge na veću visinu i ne dozvoljavajući im da se približe površini zemljišta u blizini pojasa • Ovim se sprečava izduvavanje i znatno povećava zona dejstva pojasa.

13. Poljozaštitni pojasevi • Promena brzine vetra sa udaljenošću od prepreke

14. Poljozaštitni pojasevi • Upotreba poljozaštitnog pojasa u zaštiti imanja

15. Poljozaštitni pojasevi Mikroklimatske karakteristike zone neposredno iza pojasa • Smanjen je bilans zračenja do 2h • Temperatura vazduha u prizemnom sloju je za 1 oC viša • Temperatura u površinskom sloju zemljišta je za 2 oC viša • Intenzitet isparavanja je manji za 10-20% Upotrebom poljozaštitnih pojaseva postiže se: • Smanjuje se brzina vetra, intenzitet turbulencije, obim eolske erozije, intenzitet isparavanja • Povećava se vlažnost zemljišta i vazduha • Pored selekciono-genetičkih mera, agrotehničkih mera, agroklimatskog reoniranja i agrotehničkih mera (navodnjavanje, pravilna obrada zemljišta), poljozaštitni pojasevi predstavljaju meru borbe protiv suše

16. Poljozaštitni pojasevi

17. Poljozaštitni pojasevi Upotreba • Ažurni i/ili propustljivi pojasevi - uglavnom se preporučuju za borbu protiv suvih vetrova i za zaštitu od eolske erozije koriste; u krajevima sa snežnim zimama, gde je sneg važan faktor za obezbeđenje vlage u zemljištu i zaštitu kultura od mrazeva • Propustljivi - najbolji su za područja sa jakim i izrazito snežnim zimama • Ažurni - primenjuju se u zonama gde su zime blage, ali sa jako izraženim izduvavanjem zemljišta • Nepropustljivi - danas se koriste samo za zaštitu saobraćajnica od zavejavanja snegom ili peskom

18. Poljozaštitni pojasevi

19. Poljozaštitni pojasevi

20. Poljozaštitni pojasevi

21. Poljozaštitni pojasevi

22. Poljozaštitni pojasevi

23. Poljozaštitni pojasevi

24. Poljozaštitni pojasevi