Извештај о токовима готовине банака

1. Извештај о токовима готовине банака Др Ката Шкарић Јовановић

2. Основна делатност банке • Код банака пословни процес се састоји у прикупљању готовине и потом њеном конвертовању у потраживања – пласмане, који се наплатом поново претварају у готовину. Смисао ове конверзије састоји се у томе да се из сваког пословног циклуса извуче више готовине него што је у њега уложено.

3. Интерни и екстерни токови готовине • Кружни ток готовине у банкама као и у предузећу уосталом има своја два аспекта: интерни и екстерни. Интерни ток је по природи регуларан и односи се на улагања готовине у пласмане, учешћа, фиксна средства, трошкове и расходе са циљем да се увећана врате путем наплате пласмана и њима зарачунате камате, пружања услуга, или евентуално продајом фиксних средстава или учешћа. • Екстерни ток је, мање редован, он показује повремене изворе и употребе,односно приливе и одливе готовине у банке и изван њих који доприноси проширењу или сужавању интерног тока.

4. Перманентнa финансијска контрола и управљање овим токовима • Неопходна је да би се: • обезбедило одржање ликвидности банке, односно да би се осигурала способност банке да без одлагања може одговорити доспелим обавезама и захтевима за повлачење депозита, што је претпоставка њеног одржања; • сагледала висина слободних средства која могу бити пласирана те да се тако обезбеди реализација примарног циља банке - пословање са добитком.

5. Управљање токовима готовине претпоставља њихово планирање, али и праћење током периода. • Извештај о готовинским токовима који се односи на прошлост, јер су у њему исказани приливи и одливи готовине који су остварени у претходној години, представља основу за планирање прилива и одлива готовине у будућности.

6. На основу овог извештаја могуће је извршити контролу тачности процена о токовима готовине који су планирани за протекли обрачунски период.

7. Извештај о токовима готовине предузећа vs.Извештај о токовима готовине банака • Сличности: • Исти циљеви • Исти корисници • Иста основа за састављање • Иста нормативна основа • Иста класификација новчаних токова • Исте методе састављања

8. Разлике • Условљене разликама у делатности појављују се само код прилива и одлива из пословне активности.

9. Пословне активности обухватају готовинске ефекте трансакција и других догађаја који утичу на висину исказане нето пословне добити, односно активности које продукују редовне приходе и расходе банке.

10. У оквиру пословне активности банке готовина се продукује не само кроз наплату камата и накнада, и не троши се само за плаћање зарада, пореза и осталих расхода, већ и промена висине прикупљених депозита и промена висине пласмана одражава директно на токове готовине.

11. Прилива готовине из пословне активности укључују се: • А)приливи од камата и накнада; • Б) приливи по основу смањења датих кредита, депозита и других пламана банкама, другим финансијским институцијама и комитентима; • В) приливи по основу повећања депозита банака, других финансијских институција и комитената.

12. Као одливипо основу пословне активности укључују се: • А) одливи по основу камата и накнада; • Б) одливи по основу зарада и примљених услуга; • В) одливи по основу пореза, доприноса и других дажбина; • Г) одливи по основу повећања датих кредита, депозита и других пламана банкама, финансијским институцијама и комитентима • Д) одливи по основу смањења депозита банака, других финансијских институција и комитената;

13. Директна метода • А. Токови готовине из пословних активности • 1.Приливи готовине из пословних активности • 2. Одливи готовине изх пословних активности • Нето прилив/одлив готовине из пословне активности пре повећања или смањења пласмана и депозита • 1.Смањење пласмана и повећање депозита (приливи) • 2. Повећање пласмана и смањење депозита (одливи) • Нето прилив/одлив готовине из пословне активности пре пореза и доприноса из добити • 1.Плаћени порези и доприноси из добити • 2.Исплаћене дивиденде • Нето прилив/одлив из готовине из пословне активности

14. Користи се бруто и нето принцип у исказивању прилива и одлива готовине. • Употреба бруто принципа је срачуната на повећање јасности извештаја, тако да се бруто принцип обавезно користи, односно од његове примене се може одступити само ако то Стандард допушта.

15. При састављању извештаја она се захтева увек за позиције од посебног значаја, тако на пример, захтева код исказивања основних прилива и одлива из пословне активности – прилива и одлива по основу камата и прилива и одлива по основу накнада.

16. Примена нето принципа при састављању извештаја се допушта само када то допушта одређени Стандард или када приходи и расходи, односно добици и губици потичу из истих или сличних трансакција.

17. Примена нето принципа се допушта за: • - исказивање токова готовине по основу депозита по виђењу и орочених депозита, • - исказивање токова готовине по основу пласмана у депозите другим банкама и финансијских организација; • - по основу пласмана и депозита комитентима и • - по основу ХОВ намењених продаји.

18. Разлоге за примену нето принципа при извештавању о овим приливима и одливима су чини се двојаки. Када је реч о депозитима по виђењу сматра се да су њихове промене више последица активности комитената (банака, предузећа, становништва) него банке, а за друге позиције разлог је брз обрт, односно кратак рок доспећа.

19. Висина нето прилива или нето одлива по основу ових позиција израчунава се: • 1.Стање на почетку периода • 2. Повећања у току периода • 3. Смањења у току периода • 4. Нето промена у току периода – нето ток готовине (1+2-3) • Стање на крају периода (1+4)

20. Пример: • Израчунавање нето прилива/одлива готовине по основу пласмана у кредита датих другим банакама и финансијским институцијама: • 1. Стање на почетку периода 57.948 • 2. Нови пласмани 133.976 • 3. Наплаћено у току године 143.282 • 4. Нето смањење пласмана - 9.306 • 5. Исправка вредности - 2.700 • 6. Стање на крају године (1-4-5) 45.942

21. Израчунавање прилива и одлива готовине по основу пословних активности • Израчунавање висине позиција Извештаја о новчаном току садржаних у сегменту прилива и одлива по основу пословне активности, чија се висина добија кориговањем позиција активе биланса стања:

22. Израчунавање прилива и одлива готовине по основу пословних активности

23. Разлика од 9.306 представља прилив готовине по основу смањења пласмана и кредита датих банкама. На почетку године, наиме, пласмани и кредити дати банкама били су 57.948, у току године су отписани за 2.700 и на крају године износе 45.942, што значи да је банка од других банака у току периода уплатиле на име повраћаја пласмана и кредита износ од 9.306. Да није било исправке вредности прилив готовине би био једнак разлици између почетног и крајњег стања тј. 12.006.

24. Кредити и пласмани комитентима су на крају периода виши у односу на почетак за 41.968 што представља одлив готовине, јер за тај износ је банка више пласирала но што је наплатила од комитената на име повраћаја пласмана и кредита.

25. Приходи од камате из биланса успеха се преводе у приливе од камата тако што се приход од камате 18.282 коригује разликом између почетног и крајњег стања потраживања за камате и умањи за исправку вредности. То значи 18.282 – (6.833-6.032) – 4.257 = 13.224 . Обрачунати приходи се умањују за разлику између крајњег и почетног стања потраживања због тога што је крајње стање у овом случају више од почетног, што значи да није наплаћен износ потраживања који је постојао на почетку и део прихода који су остварени у овом обрачунском периоду.

26. Обрачун се може извршити и на следећи начин: стање потраживања на почетку периода + обрачунати приходи у току периода – исправка вредности – стање на крају периода = нето прилив/одлив готовине. У овом случају: 6.032+18.282-4.257-6.833= 13.224. У оба случаја се обрачунати приходи своде на наплаћени износ. Обрачунати износ прихода би био једнак приливу ако би почетно и крајње стање потраживања за камате било једнако и ако не би било исправки вредности, односно отписа потраживања.

27. На идентичан начин се приходи по основу накнада преводе у приливе готовине: Обрачунати приход по основу накнада – (крајње стање потраживања – почетно стање) – исправка вредности, дакле 2475 –(2.337-569)-525=182

28. Готовински ток по основу ХОВ и других пласмана једнак је разлици између крајњег стања с једне и почетног стања умањеног за исправке с друге стране 3648-(840 – 240)=3048.

29. Готовински токови по основу других средстава (осталих потраживања) од 903 добијени су тако што је износ ових средстава на почетку године од 3.789 увећан за обрачунате приходе текуће године умањен за збир исправки и отписа (30+8) и крајње стање од 5.853.

30. Разлика између почетног стања АВР у оквиру којих су исказани унапред плаћени трошкови и расходи и крајњег стања (333-440) износи 107 и представља одлив, јер је крајње стање више од почетног

31. Пасива биланса стања односно депозити такође могу бити основа за настанак прилива и одлива по основу пословних активности. Наиме, пад депозита и има за последицу одлив готовине, док повећање депозита доводи до прилива готовине.

33. Готовински ток по основу депозита банака утврђен је као разлика између крајњег и почетног стања 6.335-28.556 = 22.221 реч је о одливу будући да су депозити са почетка периода, и исплате које су вршене на име повлачења депозита током периода били за 22.221 већи од повећања депозита у току периода.

34. Супротно депозитима банака депозити комитената бележе раст за 67.292. Ова разлика представља прилив готовине, наиме полагање депозита је у току обрачунског периода било веће од њиховог повлачења управо за наведени износ, што је резултирало тиме да износ ових депозита са 117.756, колико су износили на почетку достигне 185.048. на крају године.

35. Одливи готовине по основу камата израчунавају се слично израчунавању прилива готовине по основу камата дакле, обавезе по основу камата се коригују разликом између крајњег и почетног стања обавеза по основу камата или почетно стање обавеза по основу камата + обрачунате обавезе по основу камата – крајње стање обавеза по основу камата. У примеру: 4551 – (1483-1383)=4.451, или што води истом резултату 1383+4551-1483=4.451

36. Одливи готовине током обрачунског периода били су нижи од расхода по основу камата за 100 (то је разлика између вишег крајњег и нижег почетног стања обавеза по основу камата).

37. Потпуно на исти начин се обрачунава висина одлива по основу накнада: 692 +(366-120)=938. Ово значи да су током обрачунског периода исплате по основу накнада биле више од расхода који су по том основу настали и то за 242 односно за разлику између вишег почетног и нижег крајњег стања обаеза по основу накнада.

38. У току обрачунског периода одливи који су настали по основу зарада износе: 2.406 + (380-341)=2.445. Исплате су наиме, биле више од трошкова зарада исказаних у билансу успеха за разлику између вишег почетног и нижег крајњег стања обавеза по основу зарада (39).

39. Одливи готовине који су настали по основу осталих обавеза обухватају заправо ислате везане за остале трошкове пословања. Њихова висина се отуда утврђује тако што се остали трошкови пословања из Биланса успеха коригују разликом између крајњег и почетног стања осталих обавеза: 3698 – (7.745-5.367)= 1.320 Пошто је крајње стање више од почетног то значи да је одлив готовине нижи од износа осталих трошкова пословања исказаних у билансу успеха.

40. Порези и доприноси су изазвали одлив готовине у висини од 86, што је више од износа трошкова пореза и доприноса будући да су обавезе за порезе и доприносе ниже на крају но што су биле на почетку. • Одлив готовине за порез на добит једнак је висини почетних обавеза јер је крајње стање обавеза за порез на добит једнако висини обрачунатог пореза на добит за текућу годину.

41. Околност да су Пасивна временска разграничења на крају године нижа од почетних говори о одливу у висини разлике од 57.

43. Израчунавање прилива и одлива готовине по основу активности инвестирања

44. Израчунавање прилива и одлива готовине по основу активности финансирања