NETWORKING I KULTURNE MREŽE U EVROPI

1. NETWORKING I KULTURNE MREŽE U EVROPI

2. Mreža kao web i mreža kao network. Mreža jedna je od reči koje su odskora ušle u modu i koriste se u svim mogućim okolnostima – i onda kada bi bilo preciznije reći udruženje, krug ili čak grupa. U Evropi ima više od 500 mreža samo na području kulture. Da li je to posledica istinske potrebe i neophodnosti ili je mreža samo nova igračka (gadget) za umetnike, umetničke menadžere i medijske praktičare? • Stoga je izuzetno važno da se utvrdi šta je mreža, a šta, na primer, međunarodna organizacija, grupa ili udruženje.

3. Pojam mreže • Mreža se definiše kao poseban tip povezivanja koji spaja elemente – pojedince, grupe ili organizacije – koji se nazivaju čvorovima mreže. Komunikacija se odvija pomoću kanala kojima se prenose poruke koje šalju odnosno primaju pojedini članovi mreže. • Mrežu je potrebno razlikovati od , sa jedne strane, tržišta i od sa druge od (hijerarhijski strukturisane) organizacije.

4. Ono što razlikuje mreže od organizacija jeste odsustvo jasno vidljivog, legitimnog autoriteta koji rešava sukobe među pojedinim elementima . Tržište sobom nosi visoku meru rizika, ali i znatnu meru autonomije, dok uključivanje u organizaciju smanjuje nivo rizika, ali zato raste nivo heteronomije, tj. zavisnosti od drugih elemenata. Mreža – na nivou modela – predstavlja funkcionalni kompromis između tržišta i organizacije maksimizujući pozitivne i minimizujući negativne osobine i jednog i drugog.

5. U početku mreža je često samo krug kolega, pojedinaca koji su motivisani da deluju zajedno. Međutim, ubrzo potom, svi oni od mreže očekuju da ona postane: • platforma za razmenu i sticanje stavova, razmišljanja i ideja; • informacioni centar; • sektorsko udruženje koje omogućuje kooperaciju sa drugim sličnim formama bilo da su u pitanju mreže ili udruženja; • sistem koji štiti ili promoviše zajedničke interese članova (lobiranje prema političkoj sferi, javnoj sferi, profesionalnim i obrazovnim institucijama....); • „kišobran organizacija“ koja pokriva različite institucije koje imaju isti ili sličan cilj.

6. Prednost mreže jeste i to što za nju ne važi klasična definicija sadržana u tvrdnji da je brzina konvoja jednaka brzini najsporijeg broda u njegovom sastavu, odnosno da je jačina lanca jednaka jačini najslabijeg beočuga. • Mreža ima osobinu strukturisanja koja omogućava da se povezivanje između članica odvija različitom brzinom i intenzitetom i da pretpostavlja različite kvalitete međusobnih odnosa. • Pretpostavka uspostavljanja i funkcionisanja mreže nije homogenost njenih elemenata i njihovih međuodnosa, ali jeste postojanje minimalnih pravila ili sintakse mreže.

7. Mogu se uočiti sledeće funkcije mreže: • Učenje novih veština i sticanje znanja • Sticanje priznanje i statusa • Adaptibilnost na neočekivane promene

8. 1. Učenje novih veština i sticanje znanja • Mreže to čine na dva načina: • Prvo, one ohrabruju brzu razmenu znanja do koga su samostalno došli pojedini njeni elementi koji su svojevrsni rezervoari znanja. Mreže tu služe kao informacioni kanali. • Drugo, i važnije, mreže podstiču inovativnu sintezu znanja koje se kvalitativno razlikuje od onog koje već postoji u pojedinim elementima mreže. Tako sama mreža postaje središte koje omogućava inoviranje znanja, a ne samo puki kanal njegove razmene. To je sinergistički kvalitet mreže.

9. 2. Sticanje priznanje i statusa • Ako je jedan od članova mreže visokopriznat, onda se i na druge članove mreže prenosi tareputacija. To je pogotovo važno ako je određeni član mreže nedavno započeo sa radom pa jedva da iko zna za njega. Onda ga već samo pripadanje mreži pozitivno legitimiše. • Istraživanja su pokazala da su pozitivni efekti pripadanja mreži posebno značajni u zemljama tranzicije u kojima pripadanje nekoj transnacionalnoj mreži predstavlja značajnu informaciju za sve one koje žele da uspostave trajniji kontakt sa pojedinim subjektom iako njegova neposredna okolina sama po sebi ne uliva poverenje. • Primer: ANEM (Asocijacija nezavisnih elektronskih medija)

10. 3. Adaptibilnost na neočekivane promene • Jedna od važnih prednosti koje donosi pripadanje mreži jeste povećana prilagodljivost na neočekivane promene. Mreža omogućuje bogatiju komunikaciju sa širom sredinom nego što bi to bio slučaj sa izolovanom organizacijom. • Primer: FIAT, podgorički međunarodni festival alternativnih pozorišta održan je i u vreme NATO bombradovanja (1999.) FIAT se tada nije odvijao u Podgoriciveć disperzovano u gradovima iz kojih je trebalo da dođu pozorišta – učesnici festivala. To je bilo moguće jer je FIAT član međunarodne mreže alternativniih pozorišta.

11. Razvojne strategije mreža podrazumevaju nekoliko faza: • 1. Faza učvršćivanja poverenja • 2. Širenje broja članova ( dilema: prioritet broju ili kvalifikovanosti članica) • 3. Osmišljavanje formalnih i neformalnih unutrašnjih struktura • 4. Stimulisanje razvoja institucija u regionima i zemljama u kojima mreža nema adekvatne potencijalne članice.

12. U menadžmentu u kulturi, mreža i umrežavanje su poslednjih 10 godina postali ključni termini koji pokrivaju mnogo toga - od topološkog pristupa istraživanju kulture (mreža knjižara, biblioteka…), preko medijskih korporacija-mreža (TV mreže), mrežnog planiranja rada pojedine ustanove ili projekta, do oblika/forme funkcionisanja međunarodne kulturne saradnje. • U okviru kulturne politike mreža gotovo da ima samo jedno značenje - ona je odgovor civilnog sektora na potrebe borbe protiv kontrolisane i hijerarhijski organizovane međunarodne kulturne saradnje koja je prioritet davala nacionalnim ustanovama, a projekte, umetnike, pojedinačne inicijative, ukratko "male forme", gotovo u potpunosti zanemarivala. Obično postoji nekoliko konkretnih ciljeva kada se stvara mreža: ona je najčešće odgovor na neophodnost uzajamne pomoći, potrebu razbijanja izolacije, uspostavljanja kontakta i formulisanja zajedničke akcije.

13. Istorija nastanka evropskih mreža kulture vezuje se za osamdesete godine XX veka – kada u mnogim zemljama osnažena kulturna infrastruktura samostalno počinje da organizuje međunarodne manifestacije i kada sistemi međunarodnog delovanja, ustanovljeni kroz velike, glomazne međunarodne asocijacije, postepeno dolaze u krizu. Tako na primer Internacionalni teatarski institut, kao i UNESKO i mnoge druge međudržavne organizacije, zahtevaju prevashodno komunikaciju sa «nacionalnim centrom», pa preko «nacionalnog centra» sa svetom. Akteri umetničkih zbivanja žele da međusobno komuniciraju direktno, i tako se osniva prva Evropska kulturna mreža: Neformalni evropski teatarski susret (Informal European Theater Meeting - IETM)

14. Već početkom devedesetih shvatilo se da su mreže jedini mogući oblik savremenog međunarodnog organizovanja koji uspešno zaobilazi bedeme državne i međunarodne birokratije. • I Evropska unija (kroz program Kaleidoskop) i Savet Evrope (kroz program Forum mreža) daju podršku razvoju kulturnih mreža, koje se do 2. 000. godine osnivaju u svim domenima umetnosti i kulture.

15. FORUM EVROPSKIH KULTURNIH MREŽA • Savet Evrope i Evropska unija, prepoznali su u mrežama ogroman potencijal za razvoj evropskog kulturnog prostora, pa i evropskog identiteta. Stoga je Evropska unija kroz brojne svoje programe podrške stvaralaštvu implicitno ugradila i podršku mrežama u kulturi, a Evropski savet eksplicitno, stvarajući Forum evropskih kulturnih mreža, podržava njihovo širenje i programe. • Forum Evropskihkulturnihmreža (Forum of European Cultural Networks) koji je mreža mreža (network of networks)nastao je kaoodgovornapotrebuteorijskogpromišljanjasmislaifunkcijemreža, aliizajedničkogdelovanja. • CiljeviEvropskogforumasudadozvolimeđusobnoupoznavanjeisaradnjuevropskihmrežaidautičenadefinisanjenovihstrategijakulturnihpolitika (nacionalnihievropskih) u kojimaćemrežabitishvaćenakaojedanodključnihinstrumenata.

16. Najpoznatije mreže u oblasti kulture u Evropi su: • IETM (Neformalni evropski pozorišni susret), • EFAH (Evropski forum za umetnost i kulturnu baštinu), • ENCATC (Evropska mreža fakulteta i centara za obrazovanje menadžera u kulturi), • ELIA (Evropska Liga instituta za umetnost), • AMARC (Asocijacija slobodnih radio-stanica) itd. • Sve te mreže, pored toga što razmenjuju informacije o radu putem biltena, Interneta itd., organizuju i posebne projekte u vidu savetovanja, kongresa, kurseva i seminara. Pored toga u okviru mreža organizuju se i brojna partnerstva među pojedinim članicama.

17. Internet portali • Portali predstavljaju mesta (site) na WorldWideWeb koja omogućavaju korisnicima brz put do sadržaja koji ih zanimaju i na koje se određeni portali odnose. • Oni su dizajnirani tako da ukrštaju usluge koje dolaze iz različitih izvora, od realnih organizacija i pojedinaca, ali i od onih koji isključivo nude svoje usluge na internetu. • Portala u domenukultureimarazličitihvrsta (formata): odregionalnihvebportala, vladinih (državnih) vebportala, korporativnihtj. poslovnodefinisanihportala, sektorskih (recimopozorišnih) portala, do onihkojisu pre svegazabavneprirode… • Ipak, najvećibrojportalasu ilinacionalni kulturni portaliilispecijalizovanitematski portali, (muzeji i galerije, kulturna baština, muzika, biblioteke i arhivi pa iako u većini pokrivaju nacionalno područje oni imaju medjunarodni domašaj tj. veliki broj korisnika je iz inostranstva.