N a š ČASOPIS

1. Naš ČASOPIS III3 OŠ “Stevan Sinđelić” Sekcije Ekologija Intervju Tolerancija Sport Naše stvaralaštvo

2. SADRŽAJ • Naše stvaralaštvo Kako sam našla prijatelja……………. 3 Zamislite zvezdano nebo……………. 4 Priča jednog cveta……………………. 5 • Matematičari……………………………. 6 • Danka Jakšić ……………………………. 7 • Šah ...…………………………………….... 9 • Plivanje……………………………………. 11 • Fudbal .……………………………………. 12 • Golf………………………………………….‚13 • Intervju sa psihologom.…………….. 14 • Ekologija .…………………………………. 15 • Tolerancija.………………………………. 16

3. Kako sam našla prijatelja Pričaću vam kako mi je Jeca postala pravi prijatelj. Nas dve se poznajemo još iz vrtića. Bile smo u istoj grupi sa još mnogo drugarica. Ali, pored svih tih drugara, samo smo nas dve ušle u novu školu. Nikog nismo poznavale, ali na sreću, bile smo zajedno u odeljenju. Zbog toga što nismo poznavale drugu decu iz odeljenja, počele smo više da se družimo. Dan za danom, sve više smo se zbližavale. U toku godine smo se upoznale sa drugom decom. I pored toga, naše prijateljstvo je i dalje jačalo. Pored druženja u školi, posećivale smo jedna drugu kod kuće. Pomažemo jedna drugoj oko zadataka, rešavanja problema. Jeca i ja ćemo zauvek biti najbolje drugarice! Prpremila: Mila Kokanoviić

4. Zamislite zvezdano nebo Zvezdano nebo za decu je tu da napravi veliku zabavu. Po jedna zvezda svakom zasija i tada kreće čarolija. Zvezde nas vode na veliki put da upoznamo taj Mesec žut. Zatim nas dalje vode one do neke nove vasione. A negde pred zoru rastajemo se mi jer Sunce lagano dolazi. Sve avanture naše ostaju tajna; Majka budi čedo koje sanja. Pripremio: AleksaBogavac

5. Priča jednog cveta Uspaničila sam se! Zaboravila sam da se pospem bočicom za miris cveta.Otišla sam do kupatila i posula se. Vratila sam se i ušla je nastavnica Maslačak. Rekla nam je da se spremimo za kontrolni. Svi smo otvorili svoje latice i izašli napolje. Pomirisala nas je i ocenila. U tom trenutku ubrala me je jedna devojčica i stavila me u vazu punu zemlje. Poklonila me je svojoj mami. Od tog dana našla sam još prijatelja i srećna sam što sam tamo. Biti cvet je zanimljivo. Zdravo! Da se predstavim. Ja sam ljubičica Ljubica. Idem u školu za cvetiće. Najbolja sam učenica u svom razredu. Da bi ste shvatili kako je biti cvet, ispričaću jedan moj dan. Kao i svaki cvet, ustala sam i krenula u školu za cvetiće. Tamo učimo kako je biti cvet. Kada sam ušla u učionicu, pozdravila me je mojadrugarica ruža Ružica. Rekla mi je da nam je nastavnica Maslačka dala kontrolni iz mirisa. Uspaničila sam se! Zaboravila sam da se pospem bočicom za miris cveta Otišla sam do kupatila i posula se. Vratila sam se i ušla je nastavnica Maslačak. Rekla nam je da se spremimo za kontrolni. Svi smo otvorili svoje latice i izašli napolje. Pomirisala nas je i ocenila. U tom trenutku ubrala me je jedna devojčica i stavila me u vazu punu zemlje. Poklonila me je svojoj mami. Od tog dana našla sam još prijatelja i srećna sam što sam tamo. Biti cvet je zanimljivo. Pripremila: Marija Fuštić

6. Na školskom takmičenju iz matematike takmičili su se: Mila Kokanović, Jelena Miloradović, Danka Jakšić, Andrej Ivanovski, Mihajlo Tričković i Strahinja Ivanović. Dovoljno poena za prolaz na opštinsko takmičenje imali su: Mila Kokanović – 100 poena Mihajlo Tričković – 82 poena Strahinja Ivanović – 52 poena • Na opštinskom taksmičenju naši učenici postigli su sledeće rezultate: • Mihajlo Tričković – 80 poena • Strahinja Ivanović – 80 poena • Mila Kokanović – 60 poena • A pohvaljeni su: Mihajlo Tričković i Strahinja Ivanović za drugo mesto na opštinskom takmičenju. Pripremio: StrahinjaIvanović

7. Danka Jakšić Ja sam Danka Jakšić i učenicasamtrećegrazreda OŠ ”StevanSinđelić” izBeograda. Joškao mala maštalasam o tome da jednogdanapostanembalerina. BilasamoduševljenasaPačkom (suknjom) koju nose balerine i njihovimšpicpatikama u kojimaigraju. Pored temojevelikeželjezabaletomipaksam se upisalanaritmičkugimnastku. Njusam se treniraladvegodne i za to vremesambilananekolikotakmičenja. Dvaputasmo u grupizauzeliprvomesto i jednomdrugo. I pored tihpostignutihrezultatajasamželelaneštodrugo. Upisalasam se na jazz i moderanbaletShow Dance. To je bilootkrićezamene. Treniramveć pet godina Show Dance. Treninge imam četiriputanedeljno, a popotrebipredtakmičenjailikoncerttreniramsvakidanpodva do tri sata. Nikada mi nije problem da idem natreninge, jerples je mojživot, to je onošto me ispunjava i čini me srećnom. Sadasam i solo igrač i to dostauspešan.

8. Prvo takmičenje sam imala sa šest godina. Svako takmičenje u plesu donosi novo iščekivanje, želju za pobedom, nova poznanstva i puno lepih koreografija. Izdvojila bih dva takmičenja koja su imala najveći uticaj na mene. Međunarodno takmičenje Dance Fest Novi Sad i Fesatival plesa u Beču. U Novom Sadu sam osvojila treće mesto u solo kategoriji i četvrto mesto sa malom grupom, a u Beču sam zauzela prvo mesto sa malom grupom i drugo u solo koreogrfiji. Volim ples i planiram u budućnosti da nastavim da se bavim plesom. Zahvalnasam mojimtrenerima Tijani Mihajlosk, i Tamari Popović i mom plesnom studiu“RIS”.Uvek samzahvalna na razumevanju mojoj nastavnici jer ponekad izostanem iz škole zbog treninga ili takmičenja. Hvala mojim roditeljima, a posebno mami na podršci koju mi pruža. Pripremila: Danka Jakšić

9. Šah Šah je jedna od najstarijih igara na svetu. Nastao je u Indiji i zvao se Čaturanga. Igru je igralo četri igrača. Dolaskom u Aziju, igra je unapeđena i dobila je naziv Šatrandž. U Evropi prerasta u igru Šahmat, što znači “smrt protivničkom kralju”. Najvažnija figura u šahu je kralj, a najjača dama. Cilj igre je dati mat saigračevom kralju. Šah je igra razmišljanja kako o svm potezu tako i o potezu protivnika. Postoje mnoge kombinacije poteza u šahu. Igra može da se izvuče i iz nemoguće situacije. Igra je gotova kada igrač da “mat” protivničkom igraču. “Šah” znači napad proti- vničkom kralju, a osim “šah-a” postoji i “šuh” i “šeh”. “Šuh” znači napad na kraljicu,“šeh”napad na topa. U šahu, kao u nekim drugim sportovima, nema fizičkog kontakta, osim na početku i na kraju partije, kada se protivnici rukuju u znak fer igre. Pripremio: Pavle Marić

10. Šahovska sekcija Pripremio: Andrej Ivanovskit Šahovsku sekciju iz našeg razreda pohađaju: Ivanovski Andrej, Tričković Mihajlo, Buha Alksa, Knežević Petar i Tinterović Uroš. Andrej imaosvojenu medalju za učestvovanje na prvom šahovskom turniru i za osvojenu celu IV kategoriju. Bio je četvrti na školskom takmičenju i kapitenje školske reprezentacije na opštinskom takmičenju. Miksa i Aleksa imaju osvojene medalje za učešće na prvom šahovskom turniru. Pavle do sad nije učestvovao na turnirima ali je zato uspešan na časovim. Uroš, isto kao i Pavle, do sad nije učestvovao ni na jednom turniru.

11. Plivanje Nemam nijednu nagradu, ali sam zato u najvišoj kategoriji plivača. Treniram na „Starom DIF-u“. Trening je naporan, ali je koristan Mila Kokanović Plivanje je omiljena rekreativna aktivnost ali i takmičarski sport. Postoje četiri glavne tehnike plivanja i sve su podjednako korisne za zdravlje..U našem odeljenju plivanje treniraju Mila Kokanović, Ana Đačanin, Milica Petković i Petar Knežević. Nemam nagradu, ali imam diplomu za poluplivača prve kategorije. Treniram u klubu „Royal 4 kids“. Trening je težak, ali je i dobar. Ana Đačanin Nemam nijednu nagradu, ali sam učestvovala na „Novogodišnjem balu na vodi“. Treniram u ronilačkom klubu „Triton“. Trening je naporan, ali ga izdržim. Milica Petković Nisamosvojionijednu nagradu, ali zato imam diplomu i zahvalnicu. Treniram na „Starom DIF-u“. Trening je naporan, ali koristan. Petar Knežević

12. Fudbal Igre koje su se temeljile na šutiranju lopte odigravale su se u mnogim zemljama tokom istorije A pravila fudbala su doneta još sredinom 19. veka. Najstarije fudbalsko takmičenje je engleski kup, i održan je prvi put 1872. Danas je fudbal najpopularniji sport na svetu. Igra se profesionalno u više od dvesta zemalja sveta, a zanimljivo je da je veći broj amatera igrača nego profesionalaca. I u našem odeljenju je fudbal popularan. Treniraju ga: Strahinja, Mihajlo, Pavle, Andrej, Aleksa Bogavac, Matija i Nina. Većina ih trenira u klubu BFC Dušanovac i osvojili su treće mesto na ligi mlađih fudbalera. Pripremio: Andrej Ivanovski

13. Golf Na jednom času fizičkog vaspitanja došli su treneri iz Golf Azbuke. Želeli su da vide da li neko ima talenta da igra golf. Svi smo probali i bili smo poprilično dobri. Posle nekoliko dana objavili su rezultate. Na spisku odabranih bilo je 12 učenika, a među njima i naši učenici: Petar, Uroš, Mihajlo i Mila. • Šesnaestog aprila smo krenuli na takmičenje. • Trener nam je pokazao šta treba da radimo. Prvo smo imali probu, pa smo krenuli na pravo takmičenje. Bili smo podeljeni u grupice. Igrali smo najbolje što možemo. Takmičenje je bilo zabavno, a na poklon smo dobili kačkete. Pripremila: Mila Kokanović

14. Intervju sa psihologom Intervju sa Terezom Moličnik, psihologom OŠ “Stevan Sinđelić” Zašto ste se odlučili da se bavite psihologijom? Psihologija me je još kao dete zanimala, a na rad sa decom sam se odlučila jer su deca jako važna i raditi sa njima je pravo zadovoljstvo Da li postoji neka situacija u vašoj praksi koju bi ste posebno izdvojili? U toku svog radnog iskustva susretala sam se sa različitim situacijama, ali ni jednu posebno ne bi izdvojila, jer je svaka od njih posebna na svoj način. Koje su pozitivne a koje negativne strane vašeg posla? Koje su pozitivne a koje negativne strane vašeg posla? Pozitivna strana je to što sarađujem sa puno dece, a negativna je materijalnih uslova da se svaka ideja lako i brzo sprovede u delo. Da sada možete da birate, da li bi ste se ponovo odlučili za psihologiju? Da, jer svoj posao volim i obavljam ga sa puno ljubavi. Koliko dugo radite u školi kao školski psiholog? Radim kao školski psiholog 7.godina.

15. Ekologija Ekologija je nauka o životnojsredini. Imenaukepotiče od grčkerečioikos. Terminekologijaprvi put je upotrebionemačkibiolog Ernest Hekel 1866.god. U laičkojjavnosti se ovajterminčestokoristizapojamzaštiteživotnesredine, štonijeispravnojer je zaštitaživotnesredinesamojedna od oblastikojima se baviekologija. U našemodeljenjučestorecikliramo. Nedavnosmorecikliralistaruhartiju. Kanta se skroznapunilajer je svakomdetetustalo do svojeplanete. Kada se sva ta hartijabudereciklirala, mi ćemodobitineštosasvim novo štoćemoponovokoristiti i tako u krug. Pripremila: Dora Gvozdenović

16. Tolerancija Tolerancijaje lepoponašanje Premadeci i odraslima Kad se lepoponašaš Premasvimadrugačijima Njusvako u sebiima I vrlolako je probudi, Kadasvima, bašsvima Svojedrugarstvonudi! Draga deco, Tolerancija je jakovažna Kadaželimo da popunitedrugarstvovaše, Sa njomdobrotapostajesnažna I dobijetedrugarstvonaše. Mila Kokanović

17. Mi o toleranciji Međunarodni dan tolerancije obeležava se 16. novembra. Mihajlo Tričković Tolerancija je po definiciji Ujedinjenih nacija, poštovanje, prihvatanje i uvažavanje bogatstva različitosti u našim i svetskim kulturama. To je pravedan odnos prema drugim ljudima različite vere i nacije. Tolerancija je nekad prihvatiti različito mišljenje drugih ljudi oko sebe. To je i pojam u politici kada političari treba da slušaju jedni druge i da dodnose odluke najbolje za svoj narod. U našem razredu treba da bude još više tolerancije, da se stvari rešavaju putem dogovora, a ne svađom. Verujem da će se to postići čestim druženjem. Tolerancija je poštovanje, prihvatanje i uvažavanje nečijih prava na različitost. Ja mislim da je tolerancija prihvatanje drugih ljudi drugsčijih od sebe. U mom odeljenju nema tolerancije zbog nekih đaka koji omalovažavaju nečija prava. Uroš Tinterović

18. Tolerancija znači, prihvatanje i sardanju sa osobama koji ne misle na isti način. Tolerancija je, pravo na različito mišljenje i ne ugrožava pojedinca. Tolerancija ne podrazumeva odobravanje svega.Mislim da je tolerancija saradnja svih ljudi oko nas. Mene tolerancija podseća na pristojnu osobu. Zbog netolerantnosti imamo mnogo problema u razredu . Ne možemo da se dogovorimo čega da se igramo pa se razdvajamo. Milica Petković Tolerancijailitrpeljivost je prihvatanje i druženjesa ljudimakojinisu iste vere, ne misle na isti način ili se razlikuju po nečemu drugom. Tolerancija znači da se ponašaš nenasilno i da se uzdržavaš. Moramo da poštujemo tuđa mišljenja i nikoga da ne ugrožavamo. Jelena Miloradović Zamene je tolerancijakada ne moram da razmišljamštaću da izgovorim, da se neko ne naljuti. Ne moramo da mislimosviistojernismosviisti. JelenaMiloradović

19. A ovo smo mi