ЈУП УРБАНИСТИЧКИ ЗАВОД БЕОГРАДА

1. ЈУПУРБАНИСТИЧКИ ЗАВОД БЕОГРАДА Округли сто ‘’ Новија искуства урбанистичког планирања већих градова Србије’’ 1. март 2013. Системпланова и основнипроблемипланирањаподручјаградаБеограда дрНаташаДаниловићХристић, д.и.а.

2. ДЕЛАТНОСТ, ЉУДСКИ РЕСУРСИ И ФИНАНСИРАЊЕ • Oсновна регистрована делатност Урбанистичког завода Београда ЈУП је урбанистичка делатност, која обухвата припрему, израду и праћење спровођења просторних и урбанистичких планова на територији града Београда. • израда планских докумената и урбанистичко- техничких докумената; • координација рада на припреми планске и урбанистичке документације коју израђују друга предузећа и организације; • израда стратешких студија које су основ за доношење одлука о развоју Града; • израда стратешких процена и процена утицаја на животну средину; • одржавање базе урбанистичких података за град Београд; • ангажовање на едукацији, презентацији и промоцији урбанистичке делатности. • Од 139 запослених 90 има високо образовање (65%), од којих је шест магистара и четири доктора наука. Лиценцираних Одговорних урбаниста Инжењерске Коморе Србије у Заводу има 65 (око 72%). • ЈУП Урбанистички завод Београда није директан ни индиректан корисник буџетских средстава Града Београда, већ се финансира путем уговорних односа и у складу са Ценовником услуга ЈУП „Урбанистички завод Београда“ ("Службени лист града Београда" бр 14/11), из средстава које обезбеђује Скупштина града Београда преко Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда и надлежних Секретаријата и од пружања услуга трећим лицима.

3. СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ГРАДА БЕОГРАДА • У сарадњи са републичким и градским институцијама и управом, припремљена је и донета Стратегија развоја града Београда, заједнички документ Града и његових грађана, у складу са којим ће се Београд планирати, уређивати и развијати у будућности. • Стратегија поставља: • циљеве; • концепцију; • стратешке приоритете одрживог развоја; • представља оснoву за успостављање система одговорности за реализацију приоритета до 2016. године. Стратегија развоја града Београда је основ и усмерење за друге, дугорочне и конкретне планове, програме и пројекте Града. Стратегија развоја града Београда донета је 2011. године („Службени лист града Београда“ број 21/2011).

4. РЕГИОНАЛНИ ПРОСТОРНИ ПЛАНАДМИНИСТРАТИВНОГ ПОДРУЧЈА ГРАДА БЕОГРАДА У сарадњи са републичким и градским институцијама и управом, припремљен је и донет РППАПГ Београда. Основна визија развоја Београда је позиционирање Града на ниво метрополитенских градова и престоница у региону, у складу са принципима одрживог развоја, конкурентности, приступачности и јачања идентитета. Регионалним просторним планом административног подручја града Београда дефинишу се просторна решења, смернице, политике и услови заштите, уређења и развоја територије АП Београда, основних ресурса и вредности простора, у складу са регионалним окружењем. Измена и допуна Регионалног просторног плана административног подручја града Београда донета је 2011. године („Службени лист града Београда“, бр. 38/2011) 322.500 ha

5. ГЕНЕРАЛНИ УРБАНИСТИЧКИ ПЛАН Генералним урбанистичким планом Београда утврђују се основна стратешка опредељења просторног развоја ужег градског подручја. Кроз овај документ утврђују се урбанистичке зоне, границе грађевинског подручја и дефинишу претежне намене површина. Овим планом се наставља и усмерава развој централног Београда започет усвајањем Генералног урбанистичког плана из 1972, изменама 1985, Генералног плана усвојеног 2003, а измењеног 2005. и 2009. године. Генерални урбанистички план Београда је стратешки план који представља основ за израду планова генералне регулације и других, посебних инструмената спровођења. Нови Генерални урбанистички план Београда је у завршној фази израде. 77.600 ha

6. ПРОСТОРНИ ПЛАНОВИ ПРОСТОРНИ ПЛАНОВИ ГРАДСКИХ ОПШТИНА И ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ У претходном периоду преиспитани су и иновирани, у складу са новим Законом о планирању и изградњи и републичким стратешким документима, важећи просторни планови за градске општине Лазаревац, Сурчин и Обреновац и израђени нови просторни планови за општине Гроцка, Сопот, Младеновац , Барајево, Обреновац и израђен Просторни план подручја изузетних одлика Авала-Космај.

7. ПГР ГРАЂЕВИНСКОГ ПОДРУЧЈА ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ - ГРАД БЕОГРАД 20 просторних целина града Београда утврђених Генералним планом, обрађује се кроз План Генералне регулације у три фазе, кроз 10 појединачних планова.  Циљ израде ових планова за грађевинско подручје је целовита и детаљнија планска разрада територије, саобраћајних и инфраструктурних система, комплекса и објеката од јавног интереса, као и најзначајнијих развојних потеза и ширих просторних целина од значаја за његов даљи развој. План је синтеза урбанистичких решења, могућности изградње и уређења за укупно грађевинско подручје, проистекла из преиспитаних услова важећих урбанистичких планова (више од 400), плана санације стања на неплански изграђеним деловима и утврђивањa услова за неизграђенe деловe територије Града. Велики део плански проверених простора моћи ће се спроводити директно из овог Плана. Завод обрађује 9 планова генералне регулације за град Београд, чије се усвајање очекују почетком 2013. године. 56.000 ha

8. ПЛАНОВИ ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ Урбанистички завод Београда припремио је, у складу са Законом о планирању и изградњи, и следеће Планове генералне регулације, који су усвојени или у завршној фази израде: • ПГРсистема зелених површина Београда • ПГР мреже јавних гаража • ПГР мреже станица за снабдевање горивом • ПГР мреже пијаца • ПГР мреже основних школа • ПГР мреже ватрогасних станица • Ови планови припремљени су за целокупну • територију ГУПа Београда. • ПГРлогистички центар са интермодалним терминалом • ПГР за део територије општине Раковица „Јелезовац - Сунчани брег“

9. ПЛАНОВИ ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ План детаљне регулације је оперативни план јер садржи, поред осталог регулационе и нивелационе елементе, трасе, коридоре и капацитете за саобраћајну, комуналну, енергетску и другу инфраструктуру, као и правила уређења и грађења за целокупну територију плана. Степен детаљности ових планова је такав да се могу директно спроводити. Од бројних планова детаљне регулације урађених у Заводу издвајамо: • ПДР дела подручја Аде хује (зона А) • ПДР Ада циганлија • ПДР за просторно културно–историјску целину Топчидер • ПДР парк шуме Звездара • ПДР за просторну целину • Косанчићев венац • ПДР старог језгра Земуна • ПДР насеља Крњача – 740 hа • ПДР насеља Батајница

10. ПЛАНОВИ ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ • ПДР врачарски плато • ПДР за насеље Мали мокри луг • ПДР Прегревица • ПДР Војводе Степе • ПДР савска и језерска тераса • ПДР стамбеног насеља „Вишњичко поље“ • ПДР насеља Грмовац у Земуну • ПДР насеља „Алтина 2“ у Земуну • ПДР привредне зоне ауто-пут на територији општина Нови Београд, Земун и Сурчин • ПДР привредне зоне горњи Земун

11. ПЛАНОВИ ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ • У сегменту саобраћаја и инфраструктуре издвајамо следеће ПДР-ове: • ПДР саобраћајнице спољна магистрална тангента – деоница од Панчевачког моста до приступног пута до ТС Београд 20 (I фаза) • ПДР саобраћајнице Ибарска магистрала од улице Пилота Михајла Петровића до аутопутске oбилазнице • ПДР улице Сланачки пут на делу од Роспи ћуприје до гробља Лешће • ПДР за саобраћајницу северна тангента I фаза деоница од саобраћајнице Цара Душана Земуну до Зрењанинског пута са мостом преко Дунава и петљом са Зрењанинским путем, и II фаза, деоница од Зрењанинског пута до Панчевачког пута • ПДР Јужни булевар деоница од Милутина Зечевића до Војислава Илића • Измене ПДР Унутрашњег магистралног прстена од саобраћајнице Т-6 до Панчевачког моста – деоница од улице Тошин бунар до Аутокоманде • ПДР деонице државног пута Iа реда бр. 1 ( Aутопута E - 75) Батajница-Добановци, (сектор1), ГО Земун • ПДР за просторно – културно – историјску целину Топчидер I фаза (саобраћајница Патријарха Павла од улице Топчидерске до улице Пере Велимировића) • ПДР примарних објеката водоводног система за Пиносаву и Бели поток • ПДР инфилтрационог изворишта Зидине • ПДР санације и реконструкције постојећег изворишта Сибница • ПДР магистралног топловода до котларнице Сава Ковачевић

12. СТРАТЕШКЕ ПРОЦЕНЕ СПРОВОЂЕЊЕ ПЛАНОВАурбанистички пројекат, пројекат препарцелације... ИСТРАЖИВАЊА ЛОКАЦИЈА, МИШЉЕЊА И АНАЛИЗЕ СТУДИЈЕ И СТРАТЕГИЈЕ • Студија јавних простора Београда – прва фаза – анализа јавних простора Старог града • Студија социјалног становања РС • Студија високих објеката Београда • Студија верских објеката • Студија заштите, уређења и санације Земунско - бежанијског лесног одсека • Студија "Организација и финансирање града Београда" • Студија/Пројекaт „Зелена регулатива Београда“ • Студија „Београдско приобаље“– прва фаза • Студија београдског приобаља – друга фаза – "Природно језгро Београда" • Елаборат "Категоризација Београда као туристичког места" • Информациона основа за коридор друге линије београдског метроа • План постављања пловних објеката на територији града Београда – прва фаза ПРИПРЕМА И ОДРЖАВАЊЕ ГЕОРЕФЕРЕНЦИРАНОГ СИСТЕМА ИНФОРМАЦИЈА О ПРОСТОРУ БЕОГРАДА - БУрИС РЕГИСТРИ УРБ. ПЛАНОВА, УРБ. ПРОЈЕКАТА И ПОСТОЈЕЋЕ ГЕОЛОШКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ

13. ОСНОВНИ ПРОБЛЕМИ ПЛАНИРАЊА У БЕОГРАДУ • парадигма свих проблема градова у Србији • због величине, броја становника... • спектар различитих тема • јаки (политички) интереси, сложени односи • стратегија развоја? промене... • компликоване и дуге процедуре, међуинституционална сарадња • глобално лоша економска ситуација, скромна буџетска средства • Буџет града Београда је неупоредив са буџетским средствима других европских градова па се сходно скромности и распоређује за све потребе града. Просечно градски буџет не прелази износ од 800 милиона евра, а око половину представљају приходи од Републике Србије док је друга половина средстава изворни приход града и кредити за развој, углавном инострани. Око 50% се троши за инвестиције и то пре свега за комуналну и саобраћајну инфраструктуру, затим за социјалне програме и изградњу непрофитних станова. Као упоређење град Беч, са 1,7 милиона становника за 2010. годину која се због опште економске кризе сматра нетипичном и врло тешком, усвојио је буџет у висини од 11,45 милијарди евра. Такође, ради упоређења, Глазгов који има око 620.000 становника, располаже средствима у висини од око 2,4 милијарде фунти, док Отава са око 800.000 становника има годишњи буџет од 2,2 милијарде канадских долара.

14. ‘’КАЛДРМА И АСФАЛТ, урбанизација и европеизација Београда 1890-1914’’ Дубравка Стојановић (историчар), Чигоја штампа, Београд 2008. ‘’Дубина подела и снага политичких страсти мучила је становнике Београда и у времену којим се бави ова књига. У поглављима у првом делу књиге, под називом ‘’Град’’ показано је да је таква ситуација често кочила доношење одлука које су биле од виталног значаја за град. Те шизме између политичких странака, између бивше и садашње власти, између београдске и државне власти, доводиле су, као што је показано, до тога да су и у прошлости сва питања стално остајала отворена. Чак и у случајевима у којима би се донело неко решење, убрзо би се показало да оно ни из далека није било схватано као коначно и неопозиво. Одлуке су се ретроактивно поништавале, а цео процес одлучивања враћао на почетак. Свака нова власт поништавала је резултате оне претходне, укључујући ту и стручне анализе које су израдили експерти које је ангажовала претходна власт. Зато се проблеми нису решавали, већ су се у свакој новој прилици додатно компликовали, све док сукоби у оквиру уске престоничке елите не би постали толико ужарени да се више ниједан проблем није могао решити. То је производило вишегодишње блокаде у раду институција, које, завађене, нису биле функционалне. Јавни интерес губио се у зађевицама и препиркама, а унутрашњи сукоби били су пречи од општег добра.’’