J elena Dragićević Mart 2007

1. Jelena DragićevićMart 2007 EVOLUCIJA ZVEZDA

2. “Jedan životni vek, čak i kad bi potpuno bio posvećen nebu, ne bi bio dovoljan da se izuči tako ogroman predmet...Stoga će se to znanje steći posle dugog niza epoha... Naš svet ne bi bio turoban i ništavan kada svakoj epohi ne bi nudio nešto novo za istraživanje...Priroda ne otkriva svoje tajne odjednom i svima.”Naturales quaestiones, VII knjiga, Seneka, prvi vek

3. Kako je sve počelo?

4. Oblaci prašine, medjuzvezdana materija i molekularni oblacitamni oblaci prašine sadrže pored medjuzvezdane prašine i hladni gas(sačinjen od molekula H2 i CO)da bi se formirala protozvezda potrebno je da:ρ=30 000molekula H2 po cm3T= 10K

5. Protozvezdehomogen, providan oblak gasa čiju ravnotežu može da naruši udarni talasudarni gravitacioni talasi teže da sabiju zvezdani materijalmedjuzvezdani oblak postaje difuzna maglina (svetla i tamna)

7. čestice se kontrahuju i nastaje protozvezdastvaranje gustog jezgrakoje privlači sve više materijedeo zračenja se apsorbuje,a sredina nije više prozračnasabijanje zvezde, gubitak od 10-5 Sunčevih masa godišnje

8. Braon patuljak M ≤ 0,084 Mסּ Centralna T ≤ 3 x 106 oC Površinska T = 2500 – 1000 K L patuljci (liče na zvezde) T patuljci (liče na planete)

9. H – R dijagramO-B-A-F-G-K-Mzavasnost izmedju sjaja zvezda i spektralne klase

10. Nastanak zvezda Sunčeve masespoljni krjajevi molekularnog oblaka se razredjuju…gravitaciono sabijenje počinje unutra ka spolja… energija se troši na rastavljanje molekula H2 na atome...Pomeranje materijala iz jezgra i u jezgro izaziva promenu sjaja kao kod T Tauri zvezda(Džoj, Hajaši)

12. Evolucija zvezda male i srednje mase: Crveni i asimptotski džinovi Beli patuljci • Evolucija masivnih zvezda Gravitacione i termonuklearne supernove • Neuronske zvezde • Pulari • Crne rupe • Dvojni sistemi

13. Crveni džinovistruktura je drugačija od Sunčevegusto, inertno He jezgro zauzima mali deo u središtuogromni omotač koji se prostire na oko 100 x 106km, čija je ρ manja od Zemljinegubitak mase je reda 10-3 Sunčevih masa godišnje

14. Asimptotski džinovipaljenje He na T=100x106kjezgro se uglavnom sastoji od C i O2složena strukturagubitak mase

15. Beli patuljciSirijus B (1862.god),T=30 000K,ρ=1011kg/m3velika gustina, elektroni se gotovo dodirujuelektronski gas koji je degenerisan ima veći pritisak od idealnog gasa iste gustinebeli patuljak se hladi i svoj životni vek će okončati kao crni patuljakAldebaran u Biku

16. Supernove(SNI, SNII)eksplozije masivnih zvezdaSNI(SNIa -jaka linija Si, SNIb -bez Si, jake linije Fe, SNIIc -linije Ca i Fe)

17. Gravitacione supernovemehanizam eksplozije stupa u pogon kada se jezgro (r=4000km, m=1.2Mסּ, ρ=1011kg/m3)pretvori u Feunutrašnji deo svere se prvo narušava,ap+ se transformišu u n0 na ρ=1013kg/m3urušavanje se zaustavlja kada je ρ=1017kg/m3,r=30km

18. Termonuklearne supernoveSNIaeksplozija belog patuljkado eksplozije dolazi usled transfera mase jedne na drugu komponentu dvojnog sistemakada se naruši Čandrasekorova granica beli patuljak prestaje da bude stabilan

22. Dvojni sistemisastoje se iz jedne sjajnije primarne zvezde i jedne sekundarne (zvezde pratioca)Rošova površzvezde koje se pomračuju ili eklipsne zvezde(zvezde Algovog tipa)

23. Neutronske zvezder=10-20km ρ=1017kg/m3 Tpovršinska=106KM=od 1.4 Mסּ do 3 Mסּ (Landau-Openhajmer-Volkofova masa)Pulsariimaju najsnažnije magnetno polje zahvaljujući emisiji ciklotronskogzračenja i širenju spektralnih linija u magnetnom polju rotacija i magnetno polje džozelin Bel Hjuiš, Gold, Openhajmer

25. Crne rupe kada se zvezda uruši u sebe – postaje crna rupa oblik crne rupe zavisiod:mase, impulsa i električnog polja

28. Hvalanapažnji!