2. Култура, политика, културна политика

1. 2.Култура, политика, културна политика

2. ПОЈАМ КУЛТУРЕ • Етимолошки: лат. глагол colere (гајити,неговати) > придев cultus (обрађен, засађен) > именицаcultura(обрађивање, израда), али и – оплемењивање. • Најпре употребљавана у области пољопривреде: cultus agri (обрађена земља), данас – агрикултура. • Са развојем хришћанства: cultus mentis – обрађени дух, религиозна усавршеност (Аурелије Августин, IV/V век – доктрина о четири смисла у тумачењу “Библије”)

3. ПОЈАМ КУЛТУРЕ • Потенцијално прва дефиниција: “Cultura… animi philosophia est”/“Култура… је филозофија душе” (Цицерон, I век п.н.е.) • Појам се у филозофији и науци усталио од краја XVIII века, након што је немачко-руски историчар Фридрих фон Аделунг објавио прву књигу која га је садржала у наслову – “Историја културе”

4. КА ДЕФИНИСАЊУ КУЛТУРЕ • Мноштво дефиниција културе – скоро колико и теоретичара који су се озбиљно бавили њоме (1952. антрополози Крeбер и Клакхон – издвојили 164 дефиниције). • Најуoпштенија дефиниција − мађарски психоаналитичар и антрополог Геза Рохајм: “Са становишта антрополога, култура је – човечанство”.

5. КА ДЕФИНИСАЊУ КУЛТУРЕ • МЕТАФИЗИЧКИ ПРИСТУП: култура (и то првенствено духовна култура> cultura mentis) као последица природне или религиозне предиспонираности човека/људи.У овом приступу строго се раздваја духовна од материјалне културе.

6. КА ДЕФИНИСАЊУ КУЛТУРЕ • ПОЗИТИВИСТИЧКО-ДЕСКРИПТИВНИ ПРИСТУП: описивање појавних облика културе, обухватање свих културних чињеница, грађе и праксе. Дефинисање културе као интегралне културе.

7. КА ДЕФИНИСАЊУ КУЛТУРЕ • ИСТОРИЈСКИ ПРИСТУП: социјално-историјска условљеност културе (очување, преношење и стварање културних вредности).Традиција као најважнији конститутивни елемент културе.

8. КА ДЕФИНИСАЊУ КУЛТУРЕ • НОРМАТИВИСТИЧКИ ПРИСТУП: сврха и циљеви културе, норме које треба испунити да би се ти циљеви оправдали (културна политика као практична активност је у великој мери израз нормативистичког приступа култури). У култури је најважније оно чему се тежи и помоћу чега се то остварује.

9. КА ДЕФИНИСАЊУ КУЛТУРЕ • ПСИХОЛШКИ ПРИСТУП: култура као облик репресије и отуђења ‘природног’ човека. Процеси учења, стварања навика и механизми прилагођавања. Утицај психоанализе.

10. КА ДЕФИНИСАЊУ КУЛТУРЕ • СТРУКТУРАЛИСТИЧКИ ПРИСТУП: препознавање неизбежних формативних елемената културе, независно од социјално-иторијског контекста. Унутрашња повезаност појединих култура. Говор о различитим културама а не о култури уопште.

11. КА ДЕФИНИСАЊУ КУЛТУРЕ • МОРФОГЕНЕТИЧКИ ПРИСТУП: шта је култура, како је настала и настаје, како се артикулише и развија, каква је релација човек – људи – друштво – култура. Порекло културе. Култура као супротност природи.

12. КА ДЕФИНИСАЊУ КУЛТУРЕ • КУЛТУРАЛИСТИЧКИ ПРИСТУП: култура као шира категорија и од самог друштва. Идеална апстракција која поседује свој сопствени онтолошки ентитет и која се у гносеолошком (сазнајном) смислу може објаснити сама собом. Култура је сама себи узрок и разлог постојања. Надкатегорија.

13. КА ДЕФИНИСАЊУ КУЛТУРЕ • Култура је објективност изван и изнад човековог осећајног живота (Лесли Вајт) • Култура је секундарна средина коју је човек створио насупрот природне као примарне средине и која се мора стално одржавати и усмеравати (Бронислав Малиновски) • Култура је пресудни фактор који аутоматски делује на укупан друштвени развој (Франц Боас) • Култура је сложена целина која укључује знања, веровања, уметност, морал, право, обичаје и сваку другу способност коју човек стиче као члан друштвене заједнице (Едвард Тајлор) • Култура је скуп научених начина понашања, преузетих позиција, система вредности и знања које међу собом деле чланови неког оисебног друштва. (Ралф Линтон) • Култура је резултат сусрета човека, природе и друштва (Антонио Пероти)

14. КА ДЕФИНИСАЊУ КУЛТУРЕ КУЛТУРА ---- ПРИРОДА • Под појмом ПРИРОДА треба разумети све што је постојало пре настака homo sapiens-a и што данас постоји, а да није у делатном досегу човека/људи. • Култура је ПРЕРАЂИВАЊЕ ПРИРОДЕ, друштвени оквир и садржај СВЕТА ЧОВЕКА, све оно што није настало самоникло, независно од човекове воље.

15. НИВОИ МОГУЋЕГ ДЕФИНИСАЊА КУЛТУРЕ • ОПШТИ НИВО: култура људске врсте • НИВО ПОСЕБНОСТИ: култура једног социјетета/друштва/заједнице • НИВО ПОЈЕДИНАЧНОСТИ: • култура одређене друштвене групе • култура човека појединца

16. ДЕФИНИСАЊЕ КУЛТУРЕ • На општем нивоу и у најширем смислу: КУЛТУРА ЈЕ ДИНАМИЧКА ЦЕЛИНА СВИХ ВРЕДНОСТИ, које настају МАТЕРИЈАЛНИМ и ДУХОВНИМ СТВАРАЛАШТВОМ ЧОВЕКА, у свим временима и на свим просторима, СВЕСНИМ ОДРАЂИВАЊЕМ ОД ПРИРОДЕ, у циљу ОДРЖАЊА, ПРОДУЖЕЊА И НАПРЕТКА појединаца и друштвених група, људског друштва и људских друштава, човечанства и људске врсте. • Најједноставније: КУЛТУРА = МАТЕРИЈАЛНЕ ВРЕДНОСТИ + ДУХОВНЕ ВРЕДНОСТИ (увек дате у симболичкој форми и испољене у свакодневним животним праксама).

17. Две основне компоненте културе • Одржање и преношење постојећих, створених културних вредности (традиција) • Произвођење нових вредности на темељу позитивне традиције (прогрес)

18. КУЛТУРА И ЦИВИЛИЗАЦИЈА • У пољу МАТЕРИЈАЛНИХ ВРЕДНОСТИ значењски је утемељен појам ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ, који се супротставља појму КУЛТУРЕ У УЖЕМ СМИСЛУ. • КУЛТУРА У УЖЕМ СМИСЛУ: само cultura mentis, духовно стваралаштво човека које се изражава кроз различите облике друштвене свести – митологију, религију, обичаје, морал, традицију, идеологију, политику, филозофију, науку и уметност. • Елементи цивилизације: производне снаге и производни односи, друштвена подела рада, материјални објекти, политичка организација друштва, саобраћај… • Дивљаштво − варварство − цивилизација

19. ПОЈАМ ПОЛИТИКЕ • Грч. рolitikos: јавни послови • Из ње изведена реч ‘политика’ (пολιτικά/politika), којом је Аристотел (384 – 322 п.н.е.) назвао својукњигу у којој је расправљао о облицима управљања и владама у грчким државицама/градовима – полисима (Наслов ‘Политика’ дословно значи "ствари у вези са полисом").

20. НАСТАНАК ПОЛИТИКЕ • Стара Грчка: политика је учешће свих пуноправних грађана као појединаца (idia), у јавном животу (bios politikos), који се дешавао на тргу (agora), кроз разговор (lexis) o општим пословима (praxis), у интересу државе (polis).

21. ДЕФИНИЦИЈА ПОЛИТИКЕ • Харолд Ласвел (1902-1978): “Политика је КО добија , ШТА добија, КАДА добија и КАКО добија”

22. ДЕФИНИЦИЈА ПОЛИТИКЕ • У ширем идеалном смислу: ПОЛИТИКА СЕ ИЗРАЖАВА КАО УКУПНОСТ СВЕСНИХ АКТИВНОСТИ РАЗЛИЧИТИХ ДРУШТВЕНИХ СУБЈЕКАТА КОЈИМА СЕ ОБЕЗБЕЂУЈЕ РАЗРЕШАВАЊЕ ДРУШТВЕНИХ ПРОТИВРЕЧНОСТИ.

23. ДЕФИНИЦИЈА ПОЛИТИКЕ • У ужем прагматичном смислу: ПОЛИТИКА ЈЕ ИНТЕРЕСНО МОТИВИСАНА АКТИВНОСТ РАЗЛИЧИТИХ ДРУШТВЕНИХ СУБЈЕКАТА КОЈИМ СЕ ОБЕЗБЕЂУЈЕ ЊИХОВА ДРУШТВЕНА ПОЗИЦИОНИРАНОСТ, ГЕНЕРИСАЊЕ МОЋИ И УСЛОВИ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ОДРЕЂЕНИХ ИНТЕРЕСА.

24. ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ • ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ ЈЕ ОРГАНИЗОВАНА, ПРАВНО И КУЛТУРНО РЕГУЛИСАНА ЦЕЛИНА ОДНОСА И АКТИВНОСТИ ПОЛИТИЧКИХ СУБЈЕКАТА (ПОЛИТИЧКИХ ИНСТИТУЦИЈА, ПОЛИТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА, ДРУШТВЕНИХ ГРУПА И ПОЈЕДИНАЦА) КРОЗ ПОЛИТИЧКИ ПРОЦЕС, КАО ДИНАМИЧКИ АСПЕКТ ЊЕГОВОГ ФУНКЦИОНИСАЊА.

25. ПОЛИТИЧКИ ПРОЦЕС • ПОЛИТИЧКИ ПРОЦЕС ЈЕ ДИНАМИЧКИ АСПЕКТ ФУНКЦИОНИСАЊА ПОЛИТИЧКОГ СИСТЕМА КОЈИ СЕ ОСТВАРУЈЕ НА РЕЛАЦИЈИ ЈАВНА ВЛАСТ – ГРАЂАНИ, У ЦИЉУ ГЕНЕРИСАЊА И ДИСТРИБУЦИЈЕ ПОЛИТИЧКЕ МОЋИ, РАДИ ОСТВАРИВАЊА ИНТЕРЕСА РАЗЛИЧИТИХ ПОЛИТИЧКИХ СУБЈЕКАТА.

26. ПОЛИТИЧКИ СУБЈЕКТИ • ГРАЂАНИ (појединци и друштвене групе) • ДРЖАВА(два приступа – ‘друштвени уговор’/Русо и/или ‘класна институција’/Маркс): • јавна власт (органи законодавне, извршне и судске власти), • арканска власт (тајне државне организације). • ПОЛИТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ (странке/партије, коалиције, покрети…) • ‘НЕПОЛИТИЧКЕ’ ОРГАНИЗАЦИЈЕ (конфесионалне, медијске, синдикалне, образовне, спортске…)

27. ПОЈАМ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ • НЕДОВОЉНО ОДРЕЂЕН, ФЛУИДАН, АЛИ ПРИСУТАН У МНОГИМ ЈЕЗИЦИМА • (енг. cultural politics, фр. politique culturelle, нем. kulturpolitik…) • Политика према култури • Политика у култури

28. Претпоставке постојања културне политике Човек, људи, друштво, култура: • Zoon politikon (Aristotel) • Animal symbolicum (Kasirer) • Јавна политика • Управљање / вођење / планирање • Обезбеђивање жељене и пројектоване културе.

29. ДЕФИНИЦИЈА КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕ УКУПНОСТ СВЕСНИХ АКТИВНОСТИ РАЗЛИЧИТИХ ДРУШТВЕНИХ СУБЈЕКАТА КОЈИМА СЕ ОБЕЗБЕЂУЈЕ ОПТИМАЛНО ЗАДОВОЉАВАЊЕ КУЛТУРНИХ ПОТРЕБА ПОЈЕДИНАЦА И ГРУПА И УСПОСТАВЉАЊЕ СИСТЕМА КУЛТУРНИХ ВРЕДНОСТИ (МАТЕРИЈАЛНИХ И ДУХОВНИХ) КАО ЈЕДНОГ УСЛОВА УСПЕШНОГ ОРГАНИЗОВАЊА И ФУНКЦИОНИСАЊА ОДРЕЂЕНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ.

30. КУЛТУРНА ПОЛИТИКА СЕ РЕАЛИЗУЈЕ СИСТЕМСКИ У ОДРЕЂЕНОМ НОРМАТИВНОМ ОКВИРУ КРОЗ КУЛТУРНУ АКЦИЈУ СУБЈЕКАТА КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ. • Структуру сваког модела културне политике одређују: • ДРУШТВЕНИ СИСТЕМ(ЕКОНОМСКИ И ПОЛИТИЧКИ), • НОРМАТИВНИ ОКВИРКУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ, • КЉУЧНИ СУБЈЕКТИ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ и • КУЛТУРНА АКЦИЈА(СКУП КОНКРЕТНИХ АКТИВНОСТИ)