610 likes | 909 Views
PARAMYXOVIRIDAE. PROF.DR IVANA HRNJAKOVIĆ CVJETKOVIĆ INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE VOJVODINE. KLASIFIKACIJA. GRUPA V jednolančani RNK virusi sa negativnim lancem Dele se u dve podporodice 1) podporodica PARAMYXOVIRINAE 2) podporodica PNEUMOVIRINAE. KLASIFIKACIJA.
E N D
PARAMYXOVIRIDAE PROF.DR IVANA HRNJAKOVIĆ CVJETKOVIĆ INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE VOJVODINE
KLASIFIKACIJA • GRUPA V jednolančani RNK virusi sa negativnim lancem • Dele se u dve podporodice 1) podporodica PARAMYXOVIRINAE 2) podporodica PNEUMOVIRINAE
KLASIFIKACIJA • 1) podporodica PARAMYXOVIRINAEgenus Rubulavirus virus mumpsa i virus parainfluenzae 2 , 4 a i 4b genus Respirovirus virus parainfluenzae 1 i 3 genus Morbillivirus virus morbilla genus Henipavirus visusi Nipah i Hendra • 2) podporodica PNEUMOVIRINAE genus Pneumovirus respiratorni sincicijalni virus RSV genus Metapneumovirushumani metapneumovirus
OPŠTE OSOBINE PORODICE PARAMYXOVIRIDAE • GENOMjednostruka linearna RNK u vidu negativnog lanca u vidu jedinstvene molekule • Strukturni deo viriona je i enzim RNK polimeraza zavisna od RNK • Nukleokapsid je helikalne simetrije i obavijen je omotačem • OMOTAČ izgrađen je od dugih peplomera glikoproteinske i glikolipidne građe • Virusi imaju 6 – 10 velikih polipeptida • Razmnožavaju se u citoplazmi ćelije za razliku od Orthomyxovirida
POVRŠINSKI GLIKOPROTEINI • Imaju enzimsku aktivnost i to NEURAMINIDAZA v.parainfluenzae v.mumpsa HEMAGLUTININ v.parainfluenzae, v. mumpsa i v.morbilla AKTIVNOST ĆELIJSKE FUZIJE svi virusi
VIRUS MUMPSA • Podporodica PARAMYXOVIRINAE genus Rubulavirus
Morfologija virusa mumpsa • Pleomorfne čestice, osobine familije • Tri proteina su vezana za kapsid L(large), NP(nukleoprotein) i P (fosfoprotein -uloga RNK polimeraze) U unutrašnjem sloju virusnog omotača je membranski matrix ili M protein i od njega zavisi strukturni integritet ovojnice. Na površini su izraštaji od glikoproteina i to su hemaglutinin H, neuraminidaza N, faktor ćelijske fuzije F(stvaraju se gigantske i sincicijalne ćelije) i hemolizin
KULTIVISANJE VIRUSA MUMPSA • U EMBRIONISANIM KOKOŠIJIM JAJIMA u amnionskoj kesi primokulture i u alantoisnoj šupljini (subpasaže) • U KULTURAMA ĆELIJA poreklom od ćelija majmuna gde stvara džinovske ćelije, sincicijume i intracitoplazmatske inkluzije
ANTIGENI VIRUSA MUMPSA • 1 ANTIGENSKI TIP VIRUSA • Antitela na površinske antigene virusa su zaštitna
PATOGENOST ZA ČOVEKA • TROPIZAM za pljuvačne žlezde, testise, ovarijume, pankreasm, meninge • ULAZNA VRATA: usta I
PATOGENOST ZA ČOVEKA • I TEORIJA: iz usta virus dospeva u parotidnu žlezdu preko njenog izvodnog kanala i tu se razmnožava VIREMIJA pa u ostale organe za koje ima tropizam • II TEORIJA: primarno se razmnožava u ćelijama gornjih delova respiratornog trakta VIREMIJA pljuvačne žlezde i organi prema kojima ima tropizam
KLINIČKE MANIFESTACIJE • Trećina infekcija su asimptomatske • EPIDEMIJSKI PAROTITIS u 95% obolelih • EPIDIDIMOORHITIS u 25% slučajeva parotitisa odraslih muškaraca • MENINGOENCEFALITIS sa ili bez parotitisa • PANKREATITIS blag ili težak sa posledičnim juvenilnim dijabetesom • UNILATERALNO oštećenje slušnog živca sa potpunim i trajnim oštećenjem sluha
IMUNITET • Solidan i doživotan
DIJAGNOZA INFEKCIJE VIRUSOM MUMPSA • IZOLACIJA iz pljuvačke do 8 dana bolesti, iz urina do 14 dana bolesti i iz likvora u kulturama ćelija i u embrionisanom kokošijem jajetu • SEROLOŠKI RVK,RIH,ELISA IgM i IgG
PROFILAKSA MUMPSA • MRTVA VAKCINA • ŽIVA VAKCINA primenjuje se u nas MMR(morbili, mumps, rubela) daje se deci od godinu dana
EPIDEMIOLOGIJA • REZERVOAR samo čovek oboleo manifestno ili subklinički • IZVOR pljučvačka i mokraća • PRENOŠENJE direktnim kontaktom sa osobe na osobu, ili kontaminiranim predmetima
VIRUS PARAINFLUENCE • VIRUSI RESPIRATORNOG TROPIZMA • 4TIPA 1,2,3,4 • MORFOLOGIJA na površini virusnog omotača su glikoproteinski izraštaji N,H i F. Uz delovanje F faktora virus penetrira u ćeliju i u kojoj će se razmnožavati i nastaju džinovske i sincicijalne ćelije unutrašnji strukturni proteini virusa
KULTIVISANJE VIRUSA PARAINFLUENZAE • TIP 1 i 3 na KULTURAMA ĆELIJA I U EMBRIONISANOM KOKOŠIJEM JAJETU (amnionska kesa) • TIP 2 i 4 na KULTURAMA ĆELIJA • Prisustvo virusa u kulturama ćelija se dokazuje reakcijom hemadsorpcije a tek u kasnijim pasažama CPE u vidu sincicijuma
PATOGENOST VIRUSA PARAINFLUENZAE • Prenosi se direktnim kontaktom sa osobe na osobu ili preko velikih kapljica aerosola • Replikacija je ograničena na respiratorni epitel
KLINIČKE MANIFESTACIJE VIRUSA PARAINFLUENZAE • U odraslih PREHLADA infekcija zahvata samo nos i ždrelo • Primarna infekcija u male dece zahvata nos, ždrelo i bronhije uz povišenu temperaturu • Infekcija može da zahvati larinks i gornji deo traheje i da se manifestuje kao LARINGOTRAHEITIS = KRUP tip 1i 2
KLINIČKE MANIFESTACIJE VIRUSA PARAINFLUENZAE • Infekcija može da se proširi i u donje delove bronhija, traheje što kulminira pojavom PNEUMONIJE ili BRONHIOLITISA .Posebno tip 3. Ove teške forme bolesti javljaju se kao primarne infekcije tokom prvih 5 godina života. Reinfekcije su česte ali obično izazivaju blažu, nefebrilnu infekciju gornjeg dela respiratornog trakta.
IMUNITET PROTIV VIRUSA PARAIFLUENZAE • NESOLIDAN, TIPSKI SPECIFIČAN • Antitela na prethodnu infekciju ne daju potpunu zaštitu od reinfekcije ali modifikuju tok bolesti koja se javlja kasnije
DIJAGNOZA • IZOLACIJA iz brisa ili ispirka • na KULTURI ĆELIJA (humani embrionalni bubreg ili bubreg majmuna) Umnožavanje virusa se dokazuje hemadsorpcijom. • ili u EMBRIONISANOM KOKOŠIJEM JAJETU (amnionska kesa)
VIRUS MORBILLA • Podporodica PARAMYXOVIRINAE genus Morbillivirus • MORFOLOGIJA pleomorfizam Spoljni omotač virusa je radijalne strukture. U njemu su glikoproteini HEMAGLUTININ, HEMOLIZIN I F GLIKOPROTEIN. Ovi glikoproteini omogućavaju viropexu i penetraciju virusa. Na njih se stvaraju neutrališuća antitela. Vrši hemaglutinaciju eritrocita majmuna
VIRUS MORBILLA • M protein je u unutrašnjem sloju virusnog omotača • Imaju i nukleokapsidni protein i dva manja strukturna proteina L i P oba uključena u funkciju RNK polimeraze
VIRUS MORBILA • RAZMNOŽAVANJE I KULTIVISANJE na KONTINUIRANIM KULTURAMA ĆELIJA slabo je citocidan, daje sincicijume • ANTIGENSKA GRAĐA postoji samo jedan tip
PATOGENOST VIRUSA MORBILA • ZA LJUDE veoma kontagiozan pa obole svi koji su bili u kontaktu sa bolesnikom a nemaju imunitet protiv malih boginja • PRIMARNO UMNOŽAVANJE u epitelnim ćelijama respiratornog trakta limfni čvorovi retikuloendotelni sistem viremija • Razmnožava se u limfocitima, makrofagima, leukocitima čime se omogućava brza diseminacija po čitavom telu
KLINIČKE MANIFESTACIJE • Morbilli • Komplikacija morbila: bronhopneumonia i encefalitis • Subakutni sklerozirajući panencefalitis perzistentna infekcija godinama oisle malih boginja dovodi do SSP. Serum i likvor sadrže velike količine antitela protiv malih boginja. U mozgu su partikule identične virusu morbila
IMUNITET PROTIV MORBILLA • IMUNITET JE KLASIČNI, DOŽIVOTAN
DIJAGNOZA INFEKCIJA VIRUSOM MORBILA • 1) IZOLACIJA iz nazofaringealnog sekreta, brisa guše, mokraće uzeth do 4. dana od početka bolesti • Na kulturi ćelija humanog embrionalnog bubrega i ćelijama bubrega majmuna CPE džinovske ćelije i sincicijumi sa acidofilnim inkluzijama • 2) Tehnike za DIREKTNO DOKAZIVANJE VIRUSA: ELISA, IFA I IEM
DIJAGNOZA INFEKCIJA VIRUSOM MORBILA • 3) SEROLOŠKI RVK, RIH ELISA, IFA, NEUTRALIZACIONI TEST
PROFILAKSA MORBILA • VAKCINACIJA živa vakcina
RESPIRATORNI SINCICIJALNI VIRUS • Podporodica PNEUMOVIRINAE genus PNEUMOVIRUS • Morfološki kao i drugi paramiksovirusi no nema neuraminidazu ni hemaglutinin, od antigena umetnutih u omotač ima samo faktor ćelijske fuzije F
Kultivisanje RSV • Samo u kulturama ćeliija humanog porekla • Izaziva sincicijume
PATOGENOST RSV • Novorođenčad i odojčad: najčešći uzročnik respiratornih oboljenja je RSV. Izaziva 50% bronhiolitisa i do 30% pneumonia što je praćeno teškim opštim stanjem • Mala deca: bronhiolitisi i pneumoniae • Odrasli: običnu prehladu • Stariji od 60 godina: teške pneumonije kao u male dece
PATOGENOST RSV • Pneumonia: direktno delovanje virusa na plučno tkivo • Bronhiolitis: reakcija preosetljivosti ranog tipa slična Artusovom fenomenu. Stvaraju se imuni kompleksi: virus – antitela majke koji precipitiraju unutar venula u plućima
IMUNITET • Lokalni imunitet IgA antitelima
DIJAGNOZA INFEKCIJE RSV • 1) IZOLACIJA iz brisa i ispirka guše nazofaringealnog aspirata i aspirata bronha. Inokulacija u kultire se vrši pored bolesničke postelje zbog neotpornosti RSV. CPE sincicijumi se javljaju tek posle dve nedelje. Ne daje hemadsorpciju jer nema H pa se pre pojave CPE radi dokazivanje antigena imunofluorescentnim testom
DIJAGNOZA INFEKCIJE RSV • 2) DIREKTNO IMUNOFLUORESCENTNI TEST • 3) SEROLOŠKE REAKCIJE: RVK, ELISA, NEUTRALIZACIONI TEST
INDIREKTNI IMUNOFLUORESCENTNI TEST At na RSV negativna At na RSV POZITIVNA
PROFILAKSA , PREVENCIJA LEČENJE INFEKCIJE RSV • MRTVE VAKCINE: rezultati su bili loši jer su vakcinisana deca teže oboljevala • ŽIVE VAKCINE se ispituju • TERAPIJA: ribavirin aerosol
EPIDEMIOLOGIJA RSV • Epidemije u zimskim mesecima, u odeljenjima za nedonoščad, u dečjim bolnicama, jaslicama • Infekcije su najčešće i sa najtežom kliničkom slikom u prva dva meseca života
HUMANI METAPNEUMOVIRUS hMPV • OTKRIVEN U HOLANDIJI 2001 • PARAMYXOVIRUS GENUS METAPNEUNOVIRUs • DELI SE U DVE GRUPE A I B i 4 PODGRUPE