ORT AČKO DRUŠTVO

1. ORTAČKO DRUŠTVO • 1. Pojam i karakteristike • 2. Primena pravila ugovora o ortakluku • 3. Sloboda ugovaranja • 4.Osnivanje • 5. Pravni odnosi između članova • 6. Upravljanje i zastupanje • 7. Imovinski odnosi • 8. Prestaanak članstva

2. Pojam i kartakteristike • ORTAČKO DRUŠTVO je društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih ili pravnih lica u svojstvu ortaka društva, radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim imenom. • Karakteristike • -Osniva se radi obavljanja određene delatnosti • - obavlja delatnost pod zajedničkim poslovnim imenom imena članova se ističu u nazivu , - solidarna i neograničena odgovornost članova za obaveze društva

3. Nastavak • -primarna je odgovornost društva sopstvenom imovinom,ali istovremeno za te obaveze odgovaraju i članovi društva • -pravni subjektivitet , bitno obeležje • -društvo ličnih odnosa , intuitu personae,

4. Primena pravila ugovora o ortakluku • -supsidijarna primena pravila o ortakluku • -pravila građanskog ortakluka samo ako zakonom, ugovorom ili ugovorom članova nije drugačije određeno • -zabrana primene pravila građanskog ortakluka u slučaju da se njima ne uvažava činjenica da je ortačko društvo samostalno pravno lice

5. Sloboda ugovaranja • ZOPD je članom 54 definisao “princip slobode ugovaranja” • -ortaci svoje međusobne odnose i odnose sa društvom uređuju slobodno • -svoje međusobne odnose uređuju ugovorom o osnivanju i ugovorom članova društva • -granice slobode određene zakonom • -princip značajan jer se kod ovog društva odnos između ortaka smatra osnovnim odnosom

6. OSNIVAČI • Osnivači mogu biti : fizička i pravna lica • Fizička lica moraju imati ugovornu sposobnost • Pravna lica -ograničenje u članu 455 za društvena preduzeća , preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom , d.o.o.,a.d. koja nemaju najmanje jednog člana odnosno akcionara sa značajnim učešćem( 20 %) • Broj osnivača nije ograničen ali iz normi zakona proizlazi da je to najmanje 2 lica

7. Ugovor o osnivanju • Osnivački akt ovog oblika društva uvek je ugovor • Zaključivanje samo uz saglasnost svih ortaka • Promene akta uz saglasnost svih ortaka ukoliko ugovorom nije drugačije predviđeno • Obavezna pismena forma • Pri sačinjenju, odnosno stvaranju ugovora važi princip slobode ugovaranja • Obavezni elementi ugovora : • -puno ime i prebivalište fizičkog lica kao ortaka , puno ime i sedište pravnog lica kao ortaka

8. Nastavak • -poslovno ime i sedište društva • -delatnost • -označenje vrste i vrednosti uloga ortaka • Fakultativni elementi - svi koji ortaci unesu saglasnošću volja • Promene i izmene odredaba ovog ugovora o osnivanju samo uz opštu saglasnost ukoliko nije drugačije ugovorom određeno

9. Ugovor članova društva • ZOPD , član 56 utvrđena mogućnost sačinjenja • “ ugovora ortaka društva”. • Ovim ugovorom ortaci uređuju poslovanje društva i upravljanje društvom • Pisana forma ugovora je obvezna • Zaključivanje ovog ugovora moguće samo uz opštu saglasnost ortaka i njihov potpis • Promena ovog ugovora ( izmene i dopune ) na isti način ukoliko nije izričito utvrđen drugačiji režim u ugovoru

11. Nastavak • Vreme sačinjenja je nije ograničeno,moguće ga je sačiniti i u vreme osnivanja ali i kasnije • Fakultativnost akta • Ne postoji obaveza prijave ovog ugovora u registar • - pitanje dejstva prema trećim licima ovog ugovora • U slučaju nesaglasnosti primena odredabaUgovora o osnivanju društva (član 57 ZPD)

12. Obaveze člana • Član društva ima sledeće obaveze: • 1. Obaveza unošenja uloga i davanja drugih doprinosa radu društva • 2. Obaveza lojalnosti • 3. Obavezu vršenja poslovodstva • 4. Obavezu učešća u donošenju odluka

13. OBAVEZA UNOŠENJA ULOGA • 1. Priroda uloga: • Visina uloga nije određena – ulozi nemaju funkciju posebnog sredstva obezbeđenja • Odgovornost članova neograničena i solidarna • Predmet uloga : • -novac , stvari , prava i ulozi u radu i uslugama • Procena nenovčanih uloga se vrši od strane članova sporazumno • Ulozi članova su po vrednosti mogu biti jednaki i nejednaki

14. Nastavak • Zakonska pretpostavka – jednaka vrednost uloga za sve članove ako nešto drugo nije predviđeno • Ugovor o osnivanju može predvideti drugačiji odnos uloga 2.Pravne posledice neunošenja uloga • -obaveza plaćanja kamate i naknade štete • Kod novčanih obavaze, u slučaju neurednog ili neblagovremenog ispunjenja ugovorne obaveze – obaveza plaćanja kamate po pravilima ugovornog prava

15. nastavak • Kod neurednog ili nepotpunog ispunjenja neneovčanih obaveza -naknada štete uz dodatni uslov - subjektivna odgovornost • Obaveza postojanja krivice uslov odštetne odgovornosti 3.Povećanje i smanjenje uloga • Član ortačkog društva nije dužan da poveća svoj ulog iznad iznosa određenog ugovorom o osnivanju • Ugovorom o osnivanju je moguće predvideti povećanje uloga ali se moraju utvrditi i uslovi (prethodni i naknadni)

16. nastavak • Povećanje moguće i pripisom dobiti • Povećanje uloga u slučaju kada ulozi po vrednosti nisu fiksirani (zajednički projekat ) ne smatra se da postoji • Pravo na zahtev za ispunjenje obaveze povećanja uloga imaju društvo i drugi članovi ( actio pro socio) • Pravo na smanjenje uloga samo uz saglasnost ostalih članova društva • Smanjenje kapitala -umanjenje imovine društva • -povećanje rizika za odgovornost članova

17. Nastavak • Saglasnost za smanjenje može biti: • -istovremena sa zahtevom za smanjenje • -naknadna • -prethodna • Posledice smanjenja snose drugi članovi društva i poverioci

18. OBAVEZA DAVANJA DRUGIH DOPRINOSA RADU DRUŠTVA • Zbog karakteristika ortačkog društva pored obaveze unosa uloga postoji i obaveza davanja doprinosa radu društva. • Doprinosi radu društva se definišu tako da se : • -izvode iz već postojećih obaveza • -posebno se predviđaju ugovorom o osnivanju • Doprinos radu društva su najčešće neke konkretne , faktičke radnje

19. Obaveza lojalnosti • Obaveza lojalnosti proizlazi iz prirode ortačkog društva • Obaveza lojalonosti se ispoljava kroz savesnost u postupanju pri obavljanju poslova kao standard pažnje a odnosi se i na ostale članove društva i na samo društvo • Dva aspekta obaveze lojalnosti: • -pozitivni aspekt znači obaveza člana da štiti interese društva,posebno važna za članove ovlašćene na poslovodstvo • -negativni aspekt znači obaveza za sve članove da se uzdrže od svega što bi moglo da šteti interesima društva

20. Granice lojalnosti • Granice lojalnosti utvrđene postojanjem opravdanih pojedinačnih interesa svakog člana društva • Ugovor o osnivanju merodavan za razgraničenje obaveze lojalnosti prema društvu i pojedinačnih opravdanih interesa članova • Za obaveze koje ne proizlaze iz ugovora o osnivanju svaki član društva je slobodan u ostvarivanju svojih pojedinačnih interesa • Obaveza lojalnosti proizlazi iz principa savesnosti i poštenja

21. Nastavak • Ne poštovanje obaveze lojalnosti dovodi do odgovornosti člana i to na osnovu tužbe društva, odnosno člana društva za naknadu štete učinjene ovom povredom • Obaveza lojalnosti može biti izražena kao opšte ili pojedinačno izražena kroz konkretne obaveze člana • Konkretne obaveze: obaveza čuvanja poslovne tajne, obaveza uzdržavanja od konkurencije, obaveza poštovanja pravila o sukobu interesa itd..

22. Prava člana • Član društva ima upravljačka i imovinska prava. • Osnovna upravljačka prava su: • - pravo na učešće u donošenju odluka • -pravo na informisanje i kontrolu rada društva • -pravo na vršenje poslovodstva • -pravo na zastupanje društva • Osnovna imovinska prava su: • -pravo na učešće u dobiti društva • -pravo na naknadu troškova učinjenih za društvo • -pravo na alikvotni deo ostatka likvidacione mase

23. Upravljanje i zastupanje • Opšte pravilo glasi: ortačkim društvom upravljaju svi članovi, ukoliko ugovorom o osnivanju nije drugačije predviđeno • Donošenje odluka od strane članova društva važi po principu: jedan član društva – jedan glas • Ugovorom o osnivanju društva može se uvesti i princip kapitalnog odlučivanja, broj glasova koji je srazmeran ukupnoj vrednosti uloga člana • U ortačkom društvu odluke se donose na dva načina:

24. Nastavak • - donošenje odluke o pitanjima redovne delatnosti društva obavezno većinom glasova od ukupnog broja glasova svih članova društva • - donošenje odluke o pitanjima van redovne delatnosti društva obavezno saglasnošću svih članova (konsensus) • U slučaju da se donosi odluka koja se odnosi na postojanje sukoba interesa pojedinog člana, on se isključuje iz glasanja • Pravo na informisanje i kontrolu rada društva imaju svi članovi društva

25. Poslovođenje • Poslovođenje (poslovodstvo) predstavlja pravo ali i obavezu ortaka da vodi poslove ortačkog društva • Poslovodstvo može biti samostalno (pojedinačno) i zajedničko • Samostalno poslovodstvo znači da je svaki član društva ovlašćen da vodi poslove društva samostalno, nezavisno od drugih članova društva • Ukoliko se neki od članova usprotivi samostalnom poslovodstvu ono se mora vršiti zajednički • Zajedničko poslovođenje postoji kada svi ortaci mogu da postupaju samo zajedno

26. Nastavak • Poslovođenje se može stvarno podeliti ugovorom o osnivanju između ortaka • Obim poslovodstva: • Poslovodstvo obuhvata samo ovlašćenje za obavljanje pravnih poslova i drugih radnji koje se redovno vrše pri obavljanju delatnosti društva • Za poslove koji prelaze okvir redovne delatnosti važi pravilo konsensusa

27. Instrukcije • Osnovno pravilo je da članovi poslovodstvo vrše samostalno. • Instrukcije za poslovođenje date od strane drugih članova ne utiču na poslovođenje člana ukoliko drugačije nije uređeno ugovorom o osnivanju. • U slučaju da postoji obaveza instrukcije poslovođa može izraziti neslaganje sa instrukcijom i zahtevati saglasnost svih članova po tom pitanju. • Naknada troškova koji su učinjeni u vođenju poslova društva pripada članu društva koji ih je snosio.

28. Nastavak • Članovi društva koji obavljaju poslovodstvo nemaju pravo na posebnu naknadu. • Svoje pravo na poslovođenje član društva ne može preneti na drugo lice. • Izuzetno, kada takva mogućnost postoji prenos se vrši uz saglasnost svih članova društva. • Prenos prava na poslovodstvo može se vršiti na drugog člana društva, i na treća lica koja nisu članovi društva. U tom slučaju član koji je preneo pravo poslovođenja na treće lice odgovara i za izbor lica i za radnje tog lica.

29. Otkazivanje i oduzimanje poslovodstva • Otkazivanje poslovodstva nastaje kada član društva odustane od prava na poslovodstvo. • Uslov za otkaz: • - postojanje opravdanog razloga • - saglasnost ostalih članova društva o opravdanosti razloga • Obaveze pri otkazu: • -obaveznost otkaznog roka • -obaveštavanje u pismenoj formi

30. Oduzimanje poslovodstva • Oduzimanje poslovodstva moguće je samo odlukom nadležnog suda. • Oduzimanje je moguće u slučaju: • -ako se utvrdi da član društva nije sposoban da vodi poslove društva • -ako član društva učini težu povredu dužnosti poslovođenja

31. Zastupanje društva • Svaki član ortačkog društva po zakonu ima pravo na zastupanje društva. • Prava na zastupanje društva može biti pojedinačno ili kolektivno • Pojedinačno – samostalno znači da je svako od ovlašćenih članova na zastupanje samostalan. • Zajedničko -sva olašćena lica na zastupanje mogu društvo zastupati samo zajednički kolektivno • Obaveza upisa u registar lica ovlašćenih na zastupanje.

32. Prestanak prava na zastupanje • Pravo na zastupanje prestaje otkazom ili oduzimanjem. • Otkaz-zastupnik može da da otkaz na funkciju zastupnika iz opravdanih i neopravdanih razloga. • U slučaju neopravdanih razloga biće dužan naknaditi štetu društvu( opravdanost cene članovi društva). • Otkazni rok predviđa se ugovorom o osnivanju • Obaveza blagovremenog obaveštavanja društva o nameravanom otkazu

33. Oduzimanje prava na zastupanje • Odluku o oduzimanju donosi sud po tužbi društva ili članova društva. • O oduzimanja prava na zastupanje dolazi : • -ako je član nesposoban da zastupa društvo • -ako je učinio povredu dužnosti zastupanja

34. Imovinski odnosi u drušvu • 1.Dobit - raspodela i gubitak • Iskazivanje rezultata se prikazuje godišnjim izveštajima • Prilikom iskazivanja dobitka svaki od ortaka ima pravo na učešće u raspodeli • Svako isključenje bilo kog člana društva iz podele dobiti je suprotno zakonu • 2. Raspodela i snošenje gubitka • Osnovno pravilo je da se dobit deli na jednake delove bez obzira na veličinu udela člana

35. nastavak • Odstupanje od pravila moguće je utvrditi ugovorom o osnivanju i podela se može vršiti i prema veličini udela • Pravilo kod podele pripadajuće dobiti glasi dobit se pripisuje udelu člana ako je ugovorom drugačije utvrđeno • Isplata pripadajućeg dela dobiti mora se izvršiti najkasnije 3 meseca od dana usvajanja završnog računa • Gubitak društva snose članovi ortačkog društva na jednake delove osim kad nije drugo ugovoreno. • Povezanost podele dobiti i gubitka – isti način učešća

36. Podizanje novca • Uobičajeno je pravo člana na podizanje novca tokom poslovne godine na teret vrednosti udela u društvu • Ranije ovo pravo posebno regulisano i bio je utvrđen zakonski limit na 4% od vrednosti udela • Današnjim rešenjem prepušteno volji ugovornih strana. • 4. Pravo na naknadu troškova • Ovo pravo ima svaki član društva ne samo ovlašćen za poslovodstvo • Pravo na naknadu podrazumeva samo na stvarne troškove ali ne i pravo na naknadu ili nagradu za rad

37. Raspolaganje ulogom i udelom • 1.Raspolaganje je ograničeno.Nijedan član ne može povući svoj ulog bez saglasnosti svih ostalih ortaka. • 2. Prenos udela između članova • Prenos udela je slobodan jer se njime ne umanjuje imovina . • Dispozitivnog je karaktera jer ortaci mogu ugovoriti i drugačije. • 3.Prenos udela trećim licima • Prenos na treća lica je ograničen, moraju se svi ortaci saglasiti.

38. nastavak • U slučaju prenosa ortaci imaju zakonsko pravo prečeg sticanja udela. • Ugovorom o osnivanju ili ugovorom ortaka se utvrđuje proces prenosa. U slučaju da ortaci ne iskoriste svoja zakonska prava moguće je udeo preneti trećim licima i bez saglasnosti. • Izuzetak je nasledstvo udela • 4. Odgovornost pri prenosu udela • Prenosilac i sticalac udela solidarno odgovaraju društvu za obaveze prenosioca prema društvu.

39. Odgovornost članova društva • 1. Opšta pravila • Društvo odgovara za obaveze svom svojom imovinom. • Obaveze društva čine sve obaveze iz zaključenih pravnih poslova,zahteva za naknadu štete delikata i sl. • Pored društva za obaveze odgovaraju i ortaci kao solidarni dužnici. • Na odgovornost ne utiču ni vrednost ni veličina uloga • Ova zakonska obaveza moguća kad se dobije izvršni naslov koji glasi i na člana društva

40. Nastavak • Prigovori • Član društva može protiv poverioca isticati sve vrte prigovora.( prigovori lične prirode , zastarelosti, i sl.= • Ortak može isticati sve prigovore prema poveriocu koji bi imao pravo da ističe i prema društvu. • Kompenzacija • Društvo ne može isticati prigovor kompenzacije prema poveriocu ako je on zasnovan na nezavisnom poslu ortaka i poverioca i obrnuto.

41. Nastavak • Odgovornost novog članova društva širi se i na obaveze društva i pojedinih članova koje su preuzete i pre njegovog pristupanja društvu. • Prestanak društva • Članstvo u društvu prestaje na način i pod uslovima predviđenim zakonom.Obavezno prestaje u sledećim slučajevima: • -smrću i drugim prestankom postojanja člana • -istupanjem • -isključenjem

42. Smrt i prestanak postojanja člana Smrću prestaje svojstvo člana ali društvo može nastaviti da posluje sa naslednicima samo ako je tako određeno ugovorom o osnivanju – ne ugovorom ortaka -Pravno lice – prestanak je osnov i prestanka članastva 2.ISTUPANJE Svaki član ima zakonsko pravo na istupanje Neophodan uslov je pisana izjava najmanje 6 meseci po isteku poslovne godine Otkazni rok se ugovara

43. nastavak • Posledice istupanja • Udeo člana koji istupa se ravnomerno raspoređuje na preostale ćlanove • Član ima pravo na naknadu za udeo u novcu .Vrednost se računa prema stanju na dan istupanja koje bi se ustanovilo da u tom trenuku društvo prestane sa poslovanjem • U slučaju gubitka društva član mora da nadoknadi nedostajući deo preko vrednosti uloga • Pravo jednakog učešća u dobiti ili gubitku

44. Isključenje • Isključenje moguće u slučaju da namerno ili grubom nepažnjom prouzrokuje štetu društvu • -namerno ili grubom nepažnjom ne postupa u skladu sa osnivačkim aktom • -učestvuje u rasnjama koje onemogućavaju izvršenje poslova društva • Odluku donose članovi društva konsenzusom. • Drugi slučajevi prestanka članstva mogu biti utvrđeni osnivačkim aktom.

45. Prestanak društva • Zakonom je predviđeno da ortačko društvo prestaje . • -istekom vremena na koje je osnovano • -odlukom ortaka o prestanku • -stečajem društva • -neobavljanjem poslova neprekidno u periodu od dve godine • -sudskom odlukom • -na drugi način