1 / 56

MIKROEKONOMIJA

MIKROEKONOMIJA. PREDAVANJA 1 Prof.dr Jovo Jednak. Viša poslovna škola Novi Sad. ŠTA JE EKONOMIJA?. EKONOMIJA je nauka koja se bavi proučavanjem ljudskih potreba i želja, njihovim koordiniranjem, mehanizmom donošenja odluka, društvenim običajima, te političkim odnosima u društvu.

zaina
Download Presentation

MIKROEKONOMIJA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. MIKROEKONOMIJA PREDAVANJA 1 Prof.dr Jovo Jednak Viša poslovna škola Novi Sad

  2. ŠTA JE EKONOMIJA? • EKONOMIJAje nauka koja se bavi proučavanjem ljudskih potreba i želja, njihovim koordiniranjem, mehanizmom donošenja odluka, društvenim običajima, te političkim odnosima u društvu. Mikroekonomija

  3. ŠTA PROUČAVA EKONOMIJA? • Ekonomija proučava kako društva koriste oskudne resurse da bi proizvela korisne robe i usluge (dobra) raspodelila ih među različitim ljudima. • EKONOMIJAje naukaIZBORA. Mikroekonomija

  4. Mikroekonomija

  5. EKONOMIJA je nauka o … zadovoljenju ŽELJA ... Želje su neograničene što znači da sva ekonomska dobra imaju OPORTUNITETNI TROŠAK što uključuje potrošnju dobara i usluga Ovo zahteva IZBOR ... koji se proizvode sa OGRANIČENIM RESURSIMA Resursi su ograničeni (njihova ponuda je ograničena) Mikroekonomija

  6. EKONOMIJA • Ekonomska analiza je podeljena u dve celine: • makroekonomsku analizu i • mikroekonomsku analizu. • MAKROEKONOMIJAse bavi proučavanjem ekonomije kao cjeline. • Ona se bavi problemima: • inflacije, nezaposlenosti, poslovnih ciklusa, ekonomskog rasta, platnog bilansa, investicijama itd. Mikroekonomija

  7. EKONOMIJA • MIKROEKONOMIJAse bavi proučavanjem individualnog izbora i istražuje koje ekonomske snage utiču na taj izbor. • Količina proizvodnje (proizvod i/ili usluga) jednog preduzeća. • Cena pojedinačnog proizvoda ili usluge. • Dohodak pojedinca ili domaćinstva. • Zaposlenost pojedinca i sektora. Mikroekonomija

  8. MAKROEKONOMIJA I MIKROEKONOMIJA • MAKROEKONOMIJA i MIKROEKONOMIJA su međusobno povezane, utiču jedna na drugu. • Ne postoji oštro ograničenje. • Neka preduzeća ostvaruju veće i bolje rezultate nego pojedine zemlje. Mikroekonomija

  9. POZITIVNA I NORAMATIVNA EKONOMIJA • Kako bi se izvršilo razgraničenje između subjektivne i objektivne analize, ekonomisti dele ekonomiju na: • Pozitivnu ekonomiju • Normativnu ekonomiju. Mikroekonomija

  10. POZITIVNA EKONOMIJA • Pozitivna ekonomija – proučavanje šta je i kako funkcioniše ekonomija. • Cilj ove ekonomije da prouči kako društvo stvara odluke o potrošnji, proizvodnji, raspodeli i razmeni roba i usluga. • Istovremeno objašnjava i zašto privreda radi tako kako radi, a dopušta i predviđanja o tome kako privreda reaguje na promene. • (Tvrdnje koje pokušavaju da opišu svet kakav jeste ) Mikroekonomija

  11. NORAMATIVNA EKONOMIJA • Normativna ekonomija – proučava koji bi to ciljevi ekonomije trebali biti. • Zasnovana na ličnom proračunu mišljenja. • (Tvrdnje koje pokušavaju da objasne kakav svet treba da bude.) Mikroekonomija

  12. Pozitivna ekonomija Mikroekonomija

  13. Normativna ekonomija Mikroekonomija

  14. EKONOMSKI MODELI • Ekonomski model – predstavlja pojednostavljenu sliku stvarnosti i istovremeno logičan skup pretpostavki pogodan za svrhu analize. • Matematički prikaz odnosa između dvije ili više varijabli (varijablja je stepen ili mera promjena u vremenu ili opažanjima). • U ekonomskim modelima razlikujemo: • ENDOGENE i • EGZOGENE varijable. • ENDOGENE varijable proizilaze iz samog modela, njim su određene i predstavljaju njegove izlazne elemente. (prikazane na kordinatama - osama grafikona) • EGZOGENE varijable su promenljive koje se unose u model. (mere fiskalne i monetarne politike, cena nafte, investiciona klima...) Mikroekonomija

  15. EKONOMSKI MODELI EGZOGENE VARIJABLE ENDOGENE VARIJABLE EKONOMSKI MODEL Mikroekonomija

  16. GRAFIKONI, KRIVE I JEDNAČINE • Šta je dijagram? • Grafički prikaz koji pokazuje kako se dva ili više skupova podataka ili varijabli odnose jedan prema drugome. • Pregledni prikaz nekog ekonomskog problema. Mikroekonomija

  17. A B C D E Od tabele do grafikona (dijagrama) Cijena (P) 60 50 40 30 20 10 0 2 4 6 8 10 12 14 16 Količina (Q) Mikroekonomija

  18. Odnos između varijabli Indirektan odnos (negativan linearni odnos): KadaXraste, Ypada Kada Xpada, Yraste Direktan odnos (pozitivan linearni odnos): KadaXraste, Yraste Kada Xpada, Ypada y y x x Mikroekonomija

  19. GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI

  20. GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI • Granica proizvodnih mogućnosti je jednostavan ekonomski model koji pokazuje neke od važnijih ekonomskih principa. • Granica proizvodnih mogućnosti predstavalja maksimalan nivo proizvodnje ekonomije koji se ostvaruje angažovanjem raspoloživih faktora (rada, kapitala, zemlje) i tehnologije, uz pretpostavku pune zaposlenosti. • Pretpostavke: • Da su inputi konstantni u kratkom periodu. • Da ekonomija proizvodi samo dva dobra: automobile i računare. • Da postoji potpuno iskorišćenje kapaciteta, tj. puna zaposlenost • Kriva GPM pokazuje kombinaciju dva dobra (svaka tačka na krivi pokazuje određeni broj računara i određeni broj automobila). Mikroekonomija

  21. Granica proizvodnih mogućnosti Mikroekonomija

  22. Granica proizvodnih mogućnosti Mikroekonomija

  23. GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI Kolicina računara Nemoguća tačka C Efikasne tačke 3000 A 2200 B 2000 0 Mikroekonomija 600 700 Kolicina automobila 1000

  24. GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI Kolicina računara Nemoguća tačka C Efikasne tačke 3000 A 2200 B 2000 0 Mikroekonomija 600 700 Kolicina automobila 1000

  25. GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI Kolicina računara Nemoguća tačka C Efikasne tačke 3000 A 2200 B 2000 D Neefikasna tačka 0 Mikroekonomija 600 700 Kolicina automobila 1000

  26. GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTIOPORTUNITETNI TROŠAK Kolicina računara 200 računara / 100 automobila = 2 računara za 1 automobil +100 automobila 3000 A 2200 B 2000 -200 računara 0 Mikroekonomija 600 700 Kolicina automobila 1000

  27. GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTIOPORTUNITETNI TROŠAK Kolicina računara Trošak 1 automobila = 2 računara 3000 A 2200 B 2000 0 Mikroekonomija 600 700 Kolicina automobila 1000

  28. GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTIEKONOMSKI RAST Kolicina računara Nova tehnologija pomera granicu proizvodnih mogućnosti 4000 3000 3000 Kolicina automobila 0 Mikroekonomija 1000 1300

  29. GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTIEKONOMSKI RAST Kolicina računara 4000 B 3000 3000 2900 A 2000 Kolicina automobila 0 Mikroekonomija 700 850 1000 1300

  30. PPF i granična stopa tansformacije • PPFima negativan nagib. • Da bi se efikasno proizvela dodatna količina hrane, potrebno je uneti inpute iz proizvodnje automobila (smanjuje proizvodnju automobila). U ovom slučaju reč je o graničnoj stopi transformacije (MRT) automobila hranom. • MRT meri koliko se automobila moralo odreći da bismo dobili jednu dodatnu jedinicu hrane. Mikroekonomija

  31. PPF i granična stopa tansformacije • Pomerajući se niz granicu proizvodnih mogućnosti, povećava se i MRT. • kako se pomeramo niz PPF i proizvodimo sve manje automobila, produktivnost rada i kapitala raste u proizvodnji automobila, dok produktivnost rada i kapitala u proizvodnji hrane pada. • U tački C produktivnosti su jednake, te je tu MRT jednaka 1. Naime, u tački C', MRT jednaka je 1, jer se trebamo odreći jedne jedinice u proizvodnji automobila, da bismo proizveli dodatnu jedinicu hrane. Mikroekonomija

  32. PPF i granična stopa tansformacije Mikroekonomija

  33. PPF i granična stopa tansformacije • Kada je MRT niska, tada je odnos-srazmera graničnog troška proizvodnje hrane (MCH) i graničnog troška proizvodnje automobila (MCA) nizak. • Nagib PPF meri granični trošak proizvodnje drugog dobra. Prema tome, u svakoj tački niz granicu proizvodnih mogućnosti (B, C', C:D', D:E) važi sledeća relacija: MRT = MCA/ MCH Mikroekonomija

  34. PPF i efikasnost privreda • Dobra moraju biti proizvedena u onim količinama koje će potrošači biti volji da kupe. • MRS koja nam govori koju količinu jednog dobra je potrošač voljan žrtvovati da bi dobio više drugog dobra. Mikroekonomija

  35. PPF i efikasnost privreda • U našem slučaju granična stopa supstitucije hrane za automobile jeste količina automobila koju su pojedinci spremni žrtvovati da bi dobili dodatne jedinice hrane. • U isto vreme granična stopa substitucije meri trošak proizvodnje dodatne jedinice hrane u uslovima smanjenja proizvodnje automobila. Mikroekonomija

  36. PPF i efikasnost privreda • Ekonomija efikasno proizvodi ako za svakog kupca važi sledeća relacija: MRS = MRT. Mikroekonomija

  37. PPF i efikasnost privreda Mikroekonomija

  38. Granica proizvodnih mogućnosti, ekonomski rast i granična stopa sustitucije. (a) Siromašna zemlja (b) Razvijena zemlja Mikroekonomija

  39. Granica proizvodnih mogućnosti, ekonomski rast i granična stopa sustitucije. (a)Pre investiranja (b) Nakon investiranja Mikroekonomija

  40. Oportunitetni trošak • Izgubljena mogućnost za drugim dobrom, zato što smo se odlučili da prvo (ne možemo jedno i drugo), zove seoportunitetni trošak. • Oportunitetni trošak predstavlja propuštenu dobit alternativne upotrebe resursa-inputa. Mikroekonomija

  41. Oportunitetni trošak Mikroekonomija

  42. OGRANIČENI DOHODAK Morate da izaberete KNJIGA ILI CD Vaš IZBOR je CD OPORTUNITETNI TROŠAK je KNJIGA koju niste izabrali OPORTUNITETNI TROŠAK = propuštena (neizabrana) mogućnost OPORTUNITETNI TROŠAK Mikroekonomija

  43. Opadajući prinosi Mikroekonomija

  44. Opadajući prinosi Učinak tehnologije naspram zakona opadajućih pinosa Mikroekonomija

  45. Produktivnost rada • Prosečan proizvod koji pokazuje obim i koliličinu proizvodnje po jedinici inputa rada. Mikroekonomija

  46. Produktivnost rada • Produktivnost rada se povećava po osnovu: • rasta fonda kapitala ili • tehnoloških promena. • Veza između produktivnosti rada i životnog standarda. Mikroekonomija

  47. TRŽIŠTE

  48. Šta je tržište? • TRŽIŠTE • Skup kupaca i prodavaca koji putem stvarnih ili potencijalnih međusobnih delovanja određuju cenu proizvoda ili grupe proizvoda. Mikroekonomija

  49. Tržište • Ekonomisti se često bave definisanjem tržišta: koji bi kupci i prodavci trebali biti uključeni u određeno tržište. odnosno • Određivanje kupaca, prodavaca i raspona proizvoda koji bi trebali sačinjavati određeno tržište. Mikroekonomija

  50. Tržište • ARBITRAŽA • Čin kupovine po nižoj ceni na jednom mestu i prodaje po višoj ceni na nekom drugom mestu. • Primer cena zlata u Njujorku, Cirihu i Dubaiju • TRŽIŠNA CENA • Cena koja prevladava na konkurentnom tržištu. • Cena proizvoda zlata, pšenice, knjige, deterdženta... • VELIČINA TRŽIŠTA • Granice tržišta u geografskom smislu i u smislu asortimana ili grupa proizvoda koji se proizvode i prodaju na tom tržištu. • Beogradsko tržište dizela, Tržište stanova u Novom Sadu Mikroekonomija

More Related