1 / 40

PSIHOLOGIJA EMOCIJA ZADOVOLJSTVO I FRUSTRACIJA

PSIHOLOGIJA EMOCIJA ZADOVOLJSTVO I FRUSTRACIJA. FRUSTRACIJA. Frustracija ili nezadovoljstvo – neprijatno osećanje koje subjekt oseća u situaciji u kojoj nije u mogućnosti da zadovolji svoju aktuelnu, važnu želju ili potrebu

benjy
Download Presentation

PSIHOLOGIJA EMOCIJA ZADOVOLJSTVO I FRUSTRACIJA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. PSIHOLOGIJA EMOCIJAZADOVOLJSTVO I FRUSTRACIJA

  2. FRUSTRACIJA • Frustracija ili nezadovoljstvo – neprijatno osećanje koje subjekt oseća u situaciji u kojoj nije u mogućnosti da zadovolji svoju aktuelnu, važnu želju ili potrebu • Osećanje frustracije – svrsishodno, ima motivišuće dejstvo na subjekt, podstiče ga da uloži dodatne napore kako bi ostvario svoju želju • Frustracija – unutrašnje subjektivno osećanje; ovaj termin je potrebno razlikovati u odnosu na frustrirajuću situaciju

  3. Želja ili potreba dovodi do akcije, akcija postiže cilj, a cilj zadovoljava potrebu/želju OSUJEĆENJE/ PREPREKA AKCIJA POTREBA ŽELJA CILJ OSUJEĆENJE/PREPREKA

  4. FRUSTRACIJA • Da bi se razvilo osećanje frustracije, potrebno je da postoji potreba ili želja za nekim objektom ili stanjem, čije zadovoljenje onda mora biti zaprečeno nekim uzrokom • Frustracija – veoma pojačana želja u situaciji kada je želja/ostvarenje želje suočeno sa preprekom • Frustracija je afirmacija želje i potvrda da subjekt nije od nje odustao • Šta može biti prepreka na putu ka ostvarenju želje/potrebe?

  5. FRUSTRACIJA I REAKCIJA NA FRUSTRACIJU Značajne individualne razlike u stepenu tolerancije na frustraciju Značajna razlika i u sposobnosti istog čoveka da se odupre frustraciji u razna vremena i u odnosu na razne izvore frustracije Rozencvajg: frustraciona tolerancija – “sposobnost ličnosti da se odupre odlaganju zadovoljenja potrebe, sprečavanju zadovoljenja potrebe ili konfliktu potreba, bez maladaptivnih reakcija” Individualne razlike u sposobnosti ličnosti da se odupre frustracijama imaju, najčešće, poreklo u porodičnoj situaciji (deca koja prožive razvod, situaciju smrti jednog roditelja, odvajanje iz bilo kog razloga i sl

  6. Izvori frustracija: Fizička prepreka u doslovnom smislu. (npr. dete - kolači na polici) Prepreke mogu biti socijalne prirode, drugi ljudi, njihova shvatanja (npr. roditelji – dete) Izvor može biti u samoj osobi (nedovoljna hrabrost, veština...)

  7. REAKCIJE NA FRUSTRACIJE Frustracije mogu da izazovu dve vrste reagovanja: Realističko reagovanje na frustracije Manje realističke reakcije, “odbrambeni mehanizmi”

  8. REAKCIJE NA FRUSTRACIJE Realističko reagovanje na frustracije: Najzdraviji i najrealističniji način reagovanja na frustraciju: povećano ulaganje napora da se prepreka otkloni ili da se lični nedostatak nadoknadi dužim i kvalitetnijim radom, promena u načinu pristupanja problemu, svesna zamena cilja, Indirektna, posredna zamena cilja

  9. Odbrambeni mehanizmi Potiskivanje/represija Reakciona formacija Poricanje/negiranje Identifikacija Kompenzacija Sublimacija Regresija Racionalizacija

  10. ODBRAMBENI MEHANIZMI RACIONALIZACIJA – umesto pravih razloga i uzroka neuspeha i neostvarene želje, iznose se “izmišljeni”, iskonstruisani razlozi Sportista koji poraz obrazlaže pristrasnošću sudije -”kiselo grožđe” – cilj koji nije postignut, omalovažava se i potcenjuje “slatki limun” – ako je postignut manje vredan cilj, a ne onaj koji smo želeli, taj mali cilj se uvažava, predstavlja kao veliki i značajan

  11. IDENTIFIKACIJA Motive koje nismo uspeli da zadovoljimo, zadovoljavamo preko drugih, poistovećivanjem sa drugima: roditeljima, sportistima, umetnicima itd Navijači koji se identifikuju sa svojim klubom i igračima

  12. REPRESIJA Motive koji su u suprotnosti sa društvenim normama i vrednostima i neprijatnosti koje smo imali u procesu zadovoljavanja određenih motiva, potiskujemo iz svesti Zaboravimo da ispoštujemo neku obavezu, zaboravili smo na nju jer u stvari ne želimo da to uradimo

  13. REGRESIJA Vraćanje na načine reagovanja i ponašanja koji su bili karakteristični u ranijem periodu našeg života, vraćanje na niže, primitivnije načine ponašanja – dete usled razvoda roditelja počne da ponovo sisa prst

  14. KOMPENZACIJA Zamena motiva koje je teško ostvariti, motivima koji se mogu lakše ostvariti Nadkompenzacija – neostvareni cilj se ostvaruje u oblasti u kojoj postoji hendikep Demosten – govorna mana koja prerasta u vrhunsko govorništvo

  15. SUBLIMACIJA Zadovoljavanje određenih motiva posrednim putem koji je društveno značajan i priznat Umetničko i naučno stvaralaštvo kao sublimacija nezadovoljenih potreba i motiva – posebno seksualne prirode

  16. NEGIRANJE/PORICANJE Odbijanje da se vide i prihvate neprijatnosti Bežanje od neprijatne realnosti i od neprijatne istine Sportista koji gubi, a nada se da će se meč okrenuti u njegovu korist

  17. REAKCIONA FORMACIJA Potisnuti sadržaj se okreće u svoju suprotnost Potisnuta agresivnost i neprijateljski stav prema nekoj osobi okreće se u preteranu ljubaznost prema njoj Ljudi koji imaju “prljave”želje, zle namere i sl, a koji se pretvaraju u preterane moraliste - čistunce

  18. VEŽBADajte primere za svaki od navedenih odbrambenih mehanizama

  19. Odbrambeni mehanizmi Potiskivanje/represija - motive koji su u suprotnosti sa društvenim normama i vrednostima i neprijatnosti koje smo imali u procesu zadovoljavanja određenih motiva, potiskujemo iz svesti Reakciona formacija - potisnuti sadržaj se okreće u svoju suprotnost Poricanje/negiranje - odbijanje da se vide i prihvate neprijatnosti Identifikacija - motive koje nismo uspeli da zadovoljimo, zadovoljavamo preko drugih, poistovećivanjem sa drugima: roditeljima, sportistima, umetnicima itd Kompenzacija - zamena motiva koje je teško ostvariti, motivima koji se mogu lakše ostvariti Sublimacija - zadovoljavanje određenih motiva posrednim putem koji je društveno značajan i priznat Regresija - vraćanje na načine reagovanja i ponašanja koji su bili karakteristični u ranijem periodu našeg života, vraćanje na niže, primitivnije načine ponašanja Racionalizacija - umesto pravih razloga i uzroka neuspeha i neostvarene želje, iznose se “izmišljeni”, iskonstruisani razlozi

  20. POTREBE

  21. MASLOVLJEVA HIJERARHIJA POTREBA Pet nivoa različitih prirodnih (fizioloških) i duševnih (psiholoških) potreba koje se nastoje ispuniti određenim redom Realizacija samog sebe Poštovanje Socijalne potrebe Potrebe za sigurnošću Fiziološke potrebe

  22. MASLOV je motive rasporedio na sledeći način: Fiziološke potrebe: odmor, spavanje, kretanje,želja za stanjem dobre forme, zdravlja... Potrebe za sigurnošću: obezbeđivanje stabilnih finansijskih izvora, potreba za jasnim informacijama, imati odgovore u slučaju incidenata/kriza, imati jasno podeljene uloge i zadatke, jasno razumeti sankcije i nagrade

  23. Socijalne potrebe: potreba da smo dobro primljeni u grupi, da smo cenjeni, da nismo odbijeni, da doživimo pozitivne emocije vezane za grupu, da imamo uzore, diviti se, slediti druge, da nađemo svoju ulogu, da poštujemo mesto i ulogu svakog pojedinca u grupi Poštovanje: biti među najboljima, biti najbolji, da drugi prepoznaju i dodele poštovanje, biti poštovan kao ličnost, biti drugačiji, imati moć, snagu, imati prepoznatljive rezultate

  24. Realizacija samog sebe: Imati viziju života i posla, imati dugoročne ciljeve, napredovati prema ciljevima, biti kreativan, raditi na samostalan način, imati jasnu predstavu šta se želi postići u životu i poslu

  25. SPOLJAŠNJI I UNUTRAŠNJI IZVORI FRUSTRACIJE

  26. IZVORI FRUSTRACIJE • Kada subjekta sprečavaju spoljašnje okolnosti u nastojanju da ostvari svoju želju ili potrebu – spoljašnji izvor frustracije • Unutrašnji izvor frustracije nalazi se u samom subjektu koji istovremeno želi neki objekat i sebe sprečava da stupi u akciju kako bi ostvario tu želju • Unutrašnji konflikt, konflikt između dva dela ličnosti, dve psihičke strukture – deli subjekta na deo koji nešto želi i drugi deo koji mu to zabranjuje i odvraća ga od toga

  27. Samofrustracija – sposobnost frustriranja sopstvene želje, jedan od osnovnih mehanizama upravljanja sobom, samokontrole i samodiscipline • Nedovoljna samofrustracija – niska tolerancija na frustraciju koja kasnije može eskalirati • Preterana samofrustracija – kada ljudi sebi ne dozvoljavaju ispunjenje nekih zdravih želja • Adekvatna samofrustracija – racionalna procena od kojih želja treba odustati

  28. INFANTILNA FRUSTRACIJA • Mala deca dramatično doživljavaju spoljašnju frustraciju neke njihove želje • Dete ne pravi razliku između sebe i svoje želje, pa roditeljsko odbijanje ispunjenja želje shvata kao odbacivanje i nevoljenje • Nemogućnost da se napravi razlika, mešavina osećanja frustracije i osećanja odbačenosti – infantilna frustracija • Dete dodatno ulaže napore kako bi nateralo roditelje da mu ispune želju, ali pre svega, u potrebi da potvrdi da je prihvaćeno i voljeno

  29. VEŽBA: dečije želje1. dete koje želi da se igra kada je vreme za odlazak na spavanje2. dete koje želi da mu se kupi još jedna u nizu igračaka3. dete koje želi da jede čokoladu pre ručkaFormulišite šta ćete reći detetu i kako ćete se postaviti u datoj situaciji detetove želje

  30. INFANTILNA FRUSTRACIJA • Kada roditelji popuštaju i ispunjavaju detetove želje i kada to postane hronični obrazac oblikuje se razmaženo dete koje ima nizak nivo tolerancije na frustracije • Razvijanje deteta u pravcu da je ono sposobno da podnese osećanje nezadovoljstva i da kasnije samo odustane od ispunjenja nekih svojih želja (ostvari samofrustraciju), jedan je od osnovnih zadataka socijalizacije i izgradnje detetove ličnosti

  31. Kada roditelji nedovoljno socijalizuju dete da ono prevaziđe osećanje infantilne frustracije, dete ostaje na infantilnom nivou i pokazuje da nije u stanju da podnosi frustriranost svojih želja • Ovo dete kada odraste ima nisku toleranciju frustracije, ispoljava snažno i neadekvatno osećanje frustracije, odustaje od udaljenih želja i nema razvijen mehanizam samofrustracije

  32. ZADOVOLJSTVO

  33. ZADOVOLJSTVO • Osećanje koje subjekt oseća kada procenjuje da je zadovoljio neku svoju važnu želju - zadovoljstvo • Svrha zadovoljstva – nagrađivanje subjekta za ponašanje kojim je postigao ostvarenje želje, čime se razvija, učvršćuje ili pojačava dato ponašanje • Zadovoljstvo – osećanje, nastaje usled zadovoljenja želje, posledica je psihičkog reagovanja, često je prati uzbuđenost (aktivacija simpatičkog nervnog sistema) • Prijatnost – oset, nastaje usled zadovoljenja potrebe, posledica je telesnog reagovanja na spoljašnje i unutrašnje draži, prati je smirenost i imobilizacija organizma (dominacija parasimpatičkog nervnog sistema)

  34. ZADOVOLJSTVO, SREĆA, RADOST • Zadovoljstvo osećamo kada zadovoljimo neku želju, a sreću kada zadovoljimo neku od naših najvažnijih želja • Radost – posebna vrsta zadovoljstva vezana za budućnost, izvesnost da će neka želja biti ispunjena • Samozadovoljstvo – subjekt je zadovoljan sobom, zadovoljan je nekim svojim ponašanjem koje je proizvelo zadovoljenje želje • Osećanje olakšanja – rezultat je readaptacije, uvek mu prethodi neko neprijatno osećanje koje subjekta pokreće na adaptivne aktivnosti

  35. ZADOVOLJSTVO • Zadovoljenje potreba povezano je sa preživljavanjem • Zadovoljenje želja povezano je sa kvalitetom života • Trenutno zadovoljstvo i udaljeno zadovoljstvo često su u konfliktu • Uživanje, traženje zadovoljstva i prijatnosti može postati dominantan motiv ličnosti koji određuje njen celokupan životni stil • Hedonizam – konstantno traženje zadovoljstva, prenaglašeno izbegavanje neprijatnosti i neprijatnih osećanja

  36. HEDONIZAM • Određeno “uslovljavanje” ljubavi, postavljanje granica potrebno je da bi dete uspostavilo princip realnosti • Ukoliko se detetu pružanje ljubavi ničim ne uslovljava, dete ne nauči da toleriše i prevaziđe osećanje nezadovoljstva • Roditelji mu ispunjavaju sve želje, pa ono, kad odraste, očekuje, kako od partnera, tako i od ostalih da mu ispunjavaju želje i da ga “ispunjavaju” zadovoljstvom

  37. HEDONIZAM: ZADOVOLJSTVO KAO SMISAO ŽIVOTA • Hedonisti su razmažene osobe koje pokušavaju da rekonstruišu svoju infantilnu situaciju iz detinjstva • Osnovni princip organizovanja života je izbegavanje neprijatnosti i postizanje prijatnosti – isključivanje oblika ponašanja povezanih sa osećajem neprijatnosti poput, rada, odgovornosti za druge itd • Uloga (uobraženog) bolesnika

  38. Infantilna frustracija kod odrasle osobe odlikuje se preteranim intenzitetom frustracije – za osobu nepodnošljivim, koji ona ne može izdržati; frustracija je nediferencirana od osećaja odbačenosti, i osoba ispoljava teškoće da upravlja sobom • Osobe niske tolerancije frustracije imaju uverenje da po svaku cenu moraju ostvariti svoju želju, u protivnom se suočavaju sa nepodnošljivom patnjom • Iz istih razloga, one su usmerene samo na kratkoročne životne ciljeve

  39. Pitanja koja prate temu: • Šta je frustracija? • Koje vrste prepreka postoje u osnovi frustracije? • Koji su načini razrešavanja/odgovora na frustracije? • Koje vrste odbrambenih mehanizama postoje? • Šta označava termin frustraciona tolerancija? • U čemu se ogledaju individualne razlike u reagovanju na frustraciju? • Koji su oblici realističnog reagovanja na frustraciju? • Šta je infantilna frustracija na dečijem uzrstu i koje su njene posledice po dete? • Koje su odlike infantilne frustracije kod odraslih? • Šta označava hedonizam?

  40. HVALA NA PAŽNJI!

More Related