1 / 64

Opšta metodologija

Opšta metodologija. Osnovni pojmovi i definicije. SADRŽAJ. OPŠTA METODOGIJA Uvod Klasifikacija metodologije Elementi logike. UVOD. METOD Predstavlja planski postupak koji se koristi da bi se postigao neki cilj ili rešio određeni problem Svaka nauka ima svoje probleme...

beth
Download Presentation

Opšta metodologija

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Opšta metodologija Osnovni pojmovi i definicije

  2. SADRŽAJ OPŠTA METODOGIJA • Uvod • Klasifikacija metodologije • Elementi logike

  3. UVOD METOD • Predstavlja planski postupak koji se koristi da bi se postigao neki cilj ili rešio određeni problem • Svaka nauka ima svoje probleme... ...i svoje načine rešavanja tih problema

  4. UVOD NAUČNI METOD Postupak kojim se na bazi prethodnih znanja o predmetu neke nauke, a putem rešavanja postavljenog problema, dolazi do daljeg i potpunijeg znanja o njemu

  5. UVOD NAUČNI METOD • Naučni metod čine dva elementa: • Izvesno znanje o uočenom predmetu nauke • Metodski postupak za dolaženje do novih znanja o odabranom predmetu nauke

  6. (e) Kreativnost Rezultat (b) Formulisanje problema (d) Rešavanje problema (a) Znanje o problemu (c) Metod UVOD Sl. 1. Grafički prikaz istraživačkog procesa

  7. UVOD METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA • Sinteza i generalizacija svih metoda kojima se ispituje ista pojava predstavlja metodologiju ispitivanja te pojave. • Znači da je metodologija istraživanja pojave sinteza svih pojedinačnih metoda kojima se ta pojava ispituje.

  8. KLASIFIKACIJA METODOLOGIJE • Metodologija naučnog istraživanja može se podeliti u sledeće metodološke oblasti: • Opšta metodologija (LOGIKA) • Osnovne metodologije • Posebne metodologije

  9. KLASIFIKACIJA METODOLOGIJE OPŠTA METODOLOGIJA • obuhvata naučne oblasti koje su kao metod primenljive na sve nauke bez izuzetka • Malo je takvih oblasti (LOGIKA)

  10. KLASIFIKACIJA METODOLOGIJE OSNOVNE METODOLOGIJE su uopštene, ali istovremeno i veoma razrađene metodologije koje mogu da se koriste samo u odgovarajućim, ali opsežnim, naučnim celinama, dok su u drugim naučnim oblastima praktično neprimenljive...

  11. KLASIFIKACIJA METODOLOGIJE OSNOVNE METODOLOGIJE Osnovne metodologije su: eksperimentalna (koja je bazična za gotovo sve prirodne nauke pa i medicinu), aksiomatska, sistemološka, sociološka, statistička, kibrernetička, istorijska, vrednosnonormativna itd.

  12. KLASIFIKACIJA METODOLOGIJE POSEBNE METODOLOGIJE Posebne metodologije su metodologije u posebnim naučnim disciplinama

  13. ELEMENTI LOGIKE MATERIJA To što postoji oko nas a takođe obuhvata i nas kao svoj deo mi danas nazivamo materijom klasifikacije materije: • supstancija i • polje.

  14. ELEMENTI LOGIKE MATERIJA Supstancija Vid ispoljavanja materije koji možemo registrovati našim čulima. Supstancija je vrsta materije koja može da se kreće i da miruje (recimo, svi predmeti oko nas). Polje polje, pre svega elektromagnetsko, gravitaciono i nuklearno, uvek pro­sti­re brzinom koja je konstantna i čija je konstantnost određena prirodom sredine kroz koju se polje prostire

  15. ELEMENTI LOGIKE OSOBINE MATERIJE • Struktura • Svojstva • Mogućnost njihovih promena (tj. mogućnost da se struktura i svojstva materije menjaju).

  16. OSNOVNI POJMOVI STRUKTRA MATERIJE • Diskretna (prekidna) struktura:(sačinjavaju relativno samostalne celine koje nazivamo objektima) • Svaki objekt ima doređena svojstva

  17. ELEMENTI LOGIKE SVOJSTVA MATERIJE Uvek prisutna svojstva nazivamo najopštijim. To su: • prostornost (ne postoji objekt koji ne zauzima deo prostora), • trajanje (nema objekta koji ne traje bar neko vreme) • univerzalna konstantnost. Iz svojstva konstantnosti materije sledi da je materija neuništiva ali i nestvoriva, tj. da je u kosmičkim razmerama večna (tj. konstantna)

  18. ELEMENTI LOGIKE SVOJSTVA MATERIJE Merljiva svojstva objekata nazivaju se veličinama.

  19. ELEMENTI LOGIKE MOGUĆNOST PROMENA promene se uvek vrše na tačno određen način, ali nikad bez odgovarajućeg uzroka. Naime, promena nekog objekta uvek je izazvana (ili uzrokovana) adekvatnim promenama drugih objekata.

  20. ELEMENTI LOGIKE POJAVA I SITEM Ako se uoči ili odabere neka celovita promena materije i ako izdvoji u mislima ili u realnosti skup objekata prirode unutar koga se ova promena odvija, ovakva promena materije naziva se pojava, a izdvojeni deo prirode (npr. izdvojeni objekt ili skup objekata) predstavlja sistemza tu pojavu.

  21. ELEMENTI LOGIKE PROCES proces je bilo koja pojava koju smo odlučili da pratimo u toku (tj. u funkciji) vremena

  22. ELEMENTI LOGIKE ISTRAŽIVANJE Istraživanje osobina materije (tj. njene strukture, svojstava i njihovih kauzalnih promena, tačnije pojava na njoj) predstavlja svesni proces, koji ima za cilj da se utvrdi šta materija zaista jeste

  23. ELEMENTI LOGIKE ISTRAŽIVANJE Istraživanje osobina materije (tj. njene strukture, svojstava i njihovih kauzalnih promena, tačnije pojava na njoj) predstavlja svesni proces, koji ima za cilj da se utvrdi šta materija zaista jeste

  24. ELEMENTI LOGIKE ISTRAŽIVANJE Rezultat istraživanja (odnosno saznavanja) materije nazivamo znanje (ili saznanje) o njoj

  25. ELEMENTI LOGIKE ZNANJE znanje o nekom objektu obuhvata: 1) svest o njegovoj strukturi, svojstvima i njihovim kauzalnim promenama, i 2) jezičku formulaciju tog znanja

  26. ELEMENTI LOGIKE ČULNO SAZNANJE čovek istražuje prirodu i stiče svoja znanja o njoj koristeći se svojim čulima i svojim razumom Proces kojim se znanje stiče pretežnim angažovanjem čula nazivamo čulnim saznavanjem (u prirodnim naukama ono se svodi na eksperimentalno ili terensko istraživanje)

  27. ELEMENTI LOGIKE LOGIČKO SAZNANJE proces sticanja znanja pretežnim angažovanjem mentalnih sposobnosti predstavlja logičko saznavanje (ili mišljenje). Mišljenje operiše mislima koje čine pojam, sud i zaključak.

  28. ELEMENTI LOGIKE POJAM Pojam je misao koja se obrazuje na osnovu zajedničkih osobina pojedinačnih objekata sličnih osobina. Svaki pojam je određen svojim sadržajem i svojim obimom

  29. ELEMENTI LOGIKE SADRŽAJ Skup zajedničkih osobina velikog broja svesno odabranih objekata određuje sadržaj pojma o skupu tih objekata, odnosno o objektu uopšte.

  30. ELEMENTI LOGIKE OBIM Obim pojma čine svi potpojmovi (u graničnom slučaju svi pojedinačni objekti), koji po svom sadržaju potpadaju pod taj pojam. Na primer, obim pojma "kost" sačinjavaju potpojmovi o rebru, pršljenu, butnoj kosti, jezičnoj kosti itd...

  31. ELEMENTI LOGIKE OBIM Pošto svaki od ovih potpojmova ima i sam svoje potpojmove, na kraju se dospeva do konkretnih objekata koji zajedno čine obim ovog pojma. Na primer, potpojam "pršljen" ima svoje potpojmove kao što su "atlas", "epistrofeus", treći vratni pršljen itd

  32. ELEMENTI LOGIKE SADRŽAJ I OBIM Sadržaj i obim pojma stoje u opoziciji: što pojam ima bogatiji sadržaj, obim mu je manji i obrnuto.

  33. ELEMENTI LOGIKE SADRŽAJ I OBIM • S obzirom na stupanj opštosti, tj. na veličinu obima, pojmovi se dele na pojedinačne, posebne i opšte. Što je obim nekog pojma veći, kažemo da je pojam opštiji.

  34. ELEMENTI LOGIKE SADRŽAJ I OBIM Pojedinačni (singularni, unikatni) pojam izražava suštinu jedne, pojedinačne stvari

  35. ELEMENTI LOGIKE SUD (STAV) deo čovekovog mišljenja svodi na formiranje novih pojmova (tj. poimanje). Međutim, daleko najveći deo misaone aktivnosti čoveka sastoji se u povezivanju pojmova i imena pojedinačnih stvari u rečenice.

  36. ELEMENTI LOGIKE SUD (STAV) Rečenica je izgovorena ili napisana misao koja za čoveka ima nekakvog smisla. Rečenicama mogu da se izraze najraznovrsnije misli kao što su: molba (“Molim vas da mi pomognete”), potreba (“Ovog pacijenta treba pregledati”), pitanje (“Ko danas ne prisustvuje predavanju”), savet, sumnja, briga itd.

  37. ELEMENTI LOGIKE SUD (STAV) postoji samo jedna vrsta rečenica kojom se nešto tvrdi ili poriče. Takva rečenica, kojom se nešto tvrdi ili poriče, naziva se sud ili stav. Na primer, sud je rečenica “Čovek je živo biće” jer se njome tvrdi da je čovek živo biće, ili “Čovek nije besmrtan”, jer se njome poriče da je čovek besmrtan itd.

  38. ELEMENTI LOGIKE SUD (STAV) Rečenica “Krv je crvena” je sud jer se njome tvrdi da krv ima svojstvo da je crvena, a sačinjavaju je dva povezana pojma “krv” i “crven”. Ona istovremeno ilustruje najvažniju vrstu suda, koji se naziva predikativni sud

  39. ELEMENTI LOGIKE ISTINA Rečenica “Krv je crvena” je sud jer se njome tvrdi da krv ima svojstvo da je crvena, a sačinjavaju je dva povezana pojma “krv” i “crven”. Ona istovremeno ilustruje najvažniju vrstu suda, koji se naziva predikativni sud

  40. ELEMENTI LOGIKE ISTINA • Sud je jedina rečenica kojom se nešto tvrdi ili poriče, a ako se njome nešto tvrdi, to može da bude i tačno, ili još bolje, istinito • osnovni i konačni cilj svakog istraživanja u nauci je pronalaženje istinitih sudova o materiji, tj. utvrđivanje šta materija zaista jeste

  41. ELEMENTI LOGIKE ISTINA sud istinit ako je veza pojmova i imena u njemu adekvatna stvarnosti, tj. ako ta veza na maksimalno moguć (ali ne i apsolutan) način odražava stvarnost onakvom kakva ona zaista jeste

  42. ELEMENTI LOGIKE ISTINA istina nije apsolutna kopija stvarnosti, već je ona njena subjektivna slika koja joj je zato samo “adekvatna”, a ne identična. Istina, koju smo istraživanjem otkrili, nije večna i nepromenljiva, već podleže stalnim promenama i, na svu sreću, daljim usavršavanjima, težeći nekakvoj konačnoj ali i nedostižnoj istini.

  43. ELEMENTI LOGIKE DEFINICIJA Svaki novi pojam uvodi se u naučno razmatranje svojom odredbom (ili definicijom), a svaki novi zakon – svojom formulacijom

  44. ELEMENTI LOGIKE DEFINICIJA Definisati pojam znači konstatovati mu čitav sadržaj. Pošto je ovakav način definisanja obično glomazan a nekad praktično i neizvodljiv, u nauci se najčešće koristi analitičko definisanje pojma:

  45. ELEMENTI LOGIKE DEFINICIJA I ZAKON ...Ako obim pojma A ulazi kao celina u obim pojma B, za B se kaže da je rodni pojam za A, dok se za A kaže da predstavlja vrsni pojam za B. Zato svaki pojam unutar te hijerarhije ima s jedne strane svoj rodni, a s druge, svoj vrsni pojam. Na primer, za pojam “ptica” rodni pojam je “kičmenjak”, a vrsni pojam je “vrabac”.

  46. ELEMENTI LOGIKE DEFINICIJA Analitičko definisanje pojma predstavlja određivanje pojma njegovim, po mogućnosti najbližim rodnim pojmom i specifičnom razlikom.

  47. ELEMENTI LOGIKE DEFINICIJA • Analitičko definisanje pojma Na primer, “Eritrocit je krvna ćelija okruglog i bikonkavnog oblika koja je prožeta hemoglobinom”. Rodni pojam pojma “eritrocit” je “krvna ćelija”, a sve ostalo čini specifičnu razliku (to su svojstva da je kružnog i bikonkavnog oblika, i strukturna osobina da je prožet hemoglobinom)

  48. ELEMENTI LOGIKE ZAKON zakon je sud u kome se uspostavlja veza među već definisanim pojmovima. Na primer, zna se da su u sudu, tj. zakonu, "ateroskleroza je uzrokovana arterijskom hipertenzijom” pojmovi “ateroskleroza” i “arterijska hipertenzija” već ranije definisani.

  49. ELEMENTI LOGIKE OSNOVNI POJMOVI • Pojmovi s najširim mogućim obimom čine osnovne pojmove. Tu spadaju pojmovi o materiji, svojstvu, prostoru, vremenu, promeni itd. Osnovni pojmovi su jedini koji ne mogu da se analitički definišu, jer za njih nema rodnog (tj. još opštijeg) pojma

  50. ELEMENTI LOGIKE OSNOVNI SUDOVI • Osnovni sudovi su oni koji ne mogu logički zakonima da se izvedu iz drugih, još širih sudova. • Osnovni sudovi u matematici nazivaju se aksiomi, a u prirodnim naukama principi. Takvi su, na primer, Njutnovi principi mehanike.

More Related