1 / 32

Evolucija odnosa s javnošću

Evolucija odnosa s javnošću. Pogled u daleku prošlost Razvoj funkcija Očevi i osnivači modernih odnosa s javnošću Granigov i Hantov model razvoja odnosa s javnošću. Pogled u daleku prošlost. Stari koliko i ljudska komunikacija Korišćene brojne tehnike koje se i danas primenjuju

dillan
Download Presentation

Evolucija odnosa s javnošću

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Evolucija odnosa s javnošću • Pogled u daleku prošlost • Razvoj funkcija • Očevi i osnivači modernih odnosa s javnošću • Granigov i Hantov model razvoja odnosa s javnošću

  2. Pogled u daleku prošlost • Stari koliko i ljudska komunikacija • Korišćene brojne tehnike koje se i danas primenjuju Neke drevne tehnike odnosa s javnošću: Građevine, umetnost (skulpture, slike) književnost (poezija, drame, priče) retorika (filozofski, politički govori)

  3. Pogled u daleku prošlost Cilj: veličati vladare Primeri: Stara Grčka: sofisti – preteča današnjih lobista Rim: Gaj Julije Cezar – na sceniranim događajima je okupljao istomišljenike kako bi pridobio javnu podršku za bitke koje je predvodio

  4. Pogled u daleku prošlost Cilj: promovisati religiju Primeri: Rano hrišćanstvo: Sveti Jovan Krstitelj, Apostol Pavle (Biblija) Islam: prorok Muhamed (Kuran)

  5. Pogled u daleku prošlost Katolička crkva: • PapaUrban II (1095) promovisao učešće u krstaškim ratovima kao način da se služi Bogu i dobije oprost grehova, korišćenjem svoje “informacione mreže”, kardinala, arhibiskupa, biskupa i sveštenika 2) prva upotreba reči propaganda, Congregatio de Propaganda Fide, Grgur XV (1622.)

  6. Razvoj funkcija – agenti za štampu • Agenti za štampu: osobe čiji je posao sticanje publiciteta za pojedinca ili organizaciju • Poigravali se lakovernošću publike i željom da se zabavi, preterivali u izazivanju pažnje, novinare poklonima “ubeđivali” da pišu o događajima koje su promovisali

  7. Razvoj funkcija – agenti za štampu • Agent za štampu: Fineas T. Barnam

  8. Fineas T. Barnam • Tom Palčić, venčanje sa ženom patuljkom • Dženi Lind – Slavuj iz Švedske • Barnam i Bejli cirkus

  9. Razvoj funkcija - publicitet • Pisanje saopštenja za javnost o aktivnostima pojedinca ili organizacije i njihovo slanje medijima • Ejmos Kendal, bivši novinar, prvi sekretar za štampu predsednika Endruja Džeksona (1828.), pisao govore, saopštenja za javnost, članke sa putovanja, verovatno prvi koristio “pres kliping”-čuvao i delio članke koji su išli Džeksonu u prilog

  10. Razvoj funkcija - publicitet • U XIX veku tehnike publiciteta se obilno koriste u SAD: • popularizovanje doseljavanja na Zapad, • putovanja železnicom, • zagovaranje ukidanja ropstva, • borba za prava žena, • krajem 80tih dve kompanije zapošljavaju novinare za profesionalno bavljenje publicitetom: Mjučual Lajf Inšurens i Vestinghaus

  11. Razvoj funkcija - publicitet 1897. Udruženje američkih železnica prvi put upotrebilo termin odnosi s javnošću u svojim internim spisima 1900. u Bostonu osnovana prva agencija za publicitet – Biro za publicitet 1904. u Njujorku je otvoren još jedan biro za publicitet – Dordž f. Parker i Ajvi L. Li Poznati industrijalci koriste tehnike publiciteta i odnosa s javnošću: Semjuel Insal (Edison), Henri Ford U politici: Teodor Ruzvelt obilno koristi intervjue i konferencije za novinare

  12. Razvoj funkcija - savetovanje • Ajvi Li – prvi savetnik za odnose s javnošću • 1906. zaposlila ga je industrija antracitnog uglja • Uvodi pravilo o saradnji s novinarima • Izdaje “Deklaraciju o principima” • 1914. zaposlen kao Rokfelerov savetnik za štampu • Dvadesetih, bio savetnik kompanije Ameriken Tobako

  13. Ajvi Ledbeter Li (1877 – 1934) Ovo nije tajni ured za štampu. Sve što radimo, radimo javno. Cilj nam je da objavljujemo vesti. Ovo nije reklamna agencija. Ako smatrate da bilo koji naš materijal treba da bude plaćen, nemojte ga koristiti. Naš materijal je istinit. Novi detalji o bilo kojoj temi biće objavljivani čim ih saznamo, i svakom uredniku rado ćemo pomoći da direktno proveri bilo koju činjenicu. … Ukratko, planiramo da, otvoreno i iskreno, u ime poslovnih preduzeća i javnih institucija, obezbedimo štampi i javnosti SAD pravovremene i tačne informacije u vezi sa temama koje su od značaja i interesa za javnost. (iz Deklaracije o principima)

  14. Ajvi Ledbeter Li (1877 – 1934):

  15. Razvoj funkcija – vreme I svetskog rata • Predsednik Vilson je angažovao Džorža Krila, bivšeg novinskog izveštača za komuniciranje s javnošću tokom I svetskog rata • Krilova komisija (Komisija za ratno informisanje) okupila vodeće stručnjake tog doba – savetnici u odnosima s javnošću Vlade SAD • Bjoir i Berniz članovi Krilove komisije

  16. Razvoj funkcija – vreme II svetskog rata • Ured za ratno informisanje: Frenklin Ruzvelt angažovao novinara Elmera Dejvisa (10 godina radio u Njujork Tajmsu) • VoA je osnovan 1942. (Stejt Departmenta) • Preteča Informativne agencije SAD osnovane 1953. godine, osnovana za vreme Ajzenhauera

  17. Edvard Berniz i Doris Flajšman

  18. Doris Flajšman • Urednica Njujork tribjuna • Supruga Edvarda Berniza i njegov partner u jednoj od vodećih agencija za odnose s javnošću tog vremena • “majka” modernih odnosa s javnošću • Prva žena u Americi kojoj je izdat pasoš s njenim devojačkim prezimenom

  19. Edvard Berniz (1892-1995) • Prvi sebe nazvao savetnikom za odnose s javnošću (1921.) • Kristalizovanje javnog mnjenja (1923.) • Održao je prvi kurs u oblasti odnosa s javnošću na Univerzitetu Njujork • Najpoznatije knjige: Propaganda i Inženjering (Kreiranje) saglasnosti

  20. Edvard Berniz s leva na desno: dvadesetih, četrdesetih i devedesetih godina prošlog veka, www.prmuseum.org

  21. Edvard Berniz i Amerikan Tabako • Džordž Vašington Hil anguje Berniza krajem dvadesetih godina prošlog veka • Cilj: povećati prodaju cigareta, uticati na žene da počnu da puše u javnosti • Kontekst: dvadesetih žene dobijaju pravo glasa u Americi; u modi su vitke figure, propagandna tema – uzmite cigaretu umesto slatkiša, cigare izlaze iz mode, a cigarete ne oštećuju grlo

  22. Edvard Berniz: Zapali Ameriko! 1934. Zeleni bal u hotelu Valdorf Astorija u Njujorku: donatorski događaj na koji je obavezno doći u zelenom

  23. Edvard Berniz: Pridobijanje podrške Beti Kompson, poznata filmska glumica (1929) Džordž Geršvin, kompozitor (1929)

  24. Edvard Berniz: Baklje slobode • Sestrić Sigmunda Frojda, traži savet od psihoanalitičara A. A. Brila (i sam bio Frojdov učenik) • Na Uskršnjoj paradi u Njujorku dame drže cigarete kao baklje slobode

  25. Edvard Berniz: Zlatni jubilej struje (21. oktobar 1929.) Prigodna markica izdata povodom proslave pedesetogodišnjice električne sijalice Predsednik Huver i Henri Ford u poseti Tomasu Edisonu

  26. Edvard Berniz: otac spina

  27. Ostali oci odnosa s javnošću • Bendžamin Sonenberg • Reks Harlou • Lion Bakster • Henri Rodžers Prvi menadžeri koji uviđaju značaj odnosa s javnošću na rukovodećem nivou: Artur Pejdž (AT&T) Alfred Sloun i Pol Garet (General Motors)

  28. Period posle drugog svetskog rata • Oblast počinje naglo da se razvija • Korporacije osnivaju ili proširuju odeljenja za odnose s javnošću • Broj zaposlenih u državnoj administraciji je povećan • Pojava televizije podstiče razvoj odnosa s javnošću

  29. Četiri modela odnosa s javnošću (Granig i Hant)

More Related