Privatizacija u sportu

1. Privatizacija u sportu Privatizacija i sport Privatizacija u Srbiji

2. Smisao privatizacije u sportu • Zašto se privatizacija u sportu sprovodi i koji je njen smisao.? • Prema ekonomskoj teoriji privatizacija doprinosi većoj efikasanosti, jer je osnovni cilj svakog privatnog preduzeća usmeren ka ostvarenju što većeg profita a ne bilo kojih drugih ciljeva koji bi se mogli ostvariti u poslu kojim se bavi. • Za lakše razumevanje ekonomskog pojma privatizacije uporedimo razliku između državnog i privatnog preduzeća. Državno preduzeće ima jasno definisanog vlasnika ali ipak nema identične ciljeve i motive kao privatno preduzeće.(pitanja političkog uticaja i ciljeva). • Privatizacija i sport – pitanje koje treba da pođe od prirode sporta kao jedinstvene i posebne ljudske aktivnosti. • Sport je aktivnost koja nije nastala na profitnom motivu.

3. Smisao i očekivani efekti privatizacije u sportu • Privatizacija je prvenstveno ekonomski argument, koji govori u prilog tome da se efikasnost poslovanja u tržišnoj ekonomiji vezuje za privatnu svojinu. • Pitanje : kako je došlo do ideje da se sport od neprofitne aktivnosti putem privatizacije pretvori u delatnost za sticanje profita. • Odgovor: Komercijalizacija u sportu dovodi do organizovanja u profitne oblike delovanja sporta. Početak komercijalizacije nastao je kroz pravo na posmatranje takmičenja.U početku ono je bilo ograničeno na kapacitet sportskog objekta u kojem se odvija takmičenje.Pojavom televizije i prodajom prava na posmatranje proširuje se krug posmatrača.To je pokrenulo promotivnu ( reklamnu) snagu koja se krije u medijima.Pored učesnika u sportu koji su zaista imali pravo na posmatranje (na stadionu) ono je sada dostupno i velikom broju posmatrača koji su rekreativci.

4. nastavak • Nadalje se veliki broj njih uključuje u potrošnju sportske opreme kao profitnog, pratećeg, dela sporta. • To je dovelo do organizovanja sportske aktivnosti i u drugim oblicima organizovanjapored poznatih udruženja. Dva oblika su najtipičniji predstavnici: • SAD-profesionalna liga u kojoj klubovi ali i sama liga deluju kao preduzeća(Luis-Šmelingov sindrom- paradoks apsolutnog šampiona) • Evropa- britanski fudbal dao mogućnost da se klubovi organizuju kao akcionarska društva radi sticanja dodatnih sredstava. • Možemo zaključiti, da klubovi tradicionalno nastaju na neprofitnim osnovama u obliku udruženja dok novija praksa potvrđuje da mogu da nastanu ili se organizuju sa ciljem stvaranja profita u obliku preduzeća.

5. Saglasnost sporta i profita • Postojanje profitnog motiva nužno je vezano za slobodu privatnih investitora da biraju između svih postojećih alternativa za svoja ulaganja. • Sportski motiv može biti zbog te slobode ulaganja potisnut , jer je jedini interes profit i sredstva mogu biti povučena iz sporta što nanasi veliku štetu u sportu. • Sportski motiv je ugrožen i zbog nesrazmere visokih i rastućih plata vrhunskih sportista i rezultata koji se postižu,odnosno odnos uloženih sredstava i sportskih rezultata određuje profit. • U vezi sa ovim postoje dva modela klubova: prvi čija se organizacija usmerava ka maksimalizaciji sportskog rezultata koji uslovljava veći profit a drugi model ( uz uslov da vlasnik ima dovoljno sredstava) takođe ide ka maksimalizaciji rezultata ali uz odricanje od profita koji je usmeren ka plaćanjima sportiste . Teorija efikasne nadnice-izdaci nisu investicija nego potrošnja

6. nastavak • Izbegavanje narušavanja sportskog motiva može se ostvariti i ograničavanjem krugova klubova koji rade prvenstveno na profitnom motivu i stvaranje zatvorenih takmičenja. Na taj način smanjuje se neizvesnost rezultata , pa se igrači i snaga kubova niveliše u okviru zatvorenog kruga. • Na ovaj način se ostvaruje profit, eliminacijom rizika vezanih za sport kao profitnu delatnost ali je to put ka potpunoj eliminaciji prirode sporta i nanošenje ogromne štete sportu kao ljudskoj aktivnosti koja u sebi sadrži i više od igre.

7. Privatizacija i status sportskih klubova • Pojam privatizacije označava pretvaranje drugih oblika svojine( društvena, državna) u privatnu svojinu. • U tržišnim ekonomijama zapadne Evrope pitanje privatizacije u sportu nije tako značajno kao u zemljama u traziciji.Sportski klubovi u zapadnim ekonomijama , nezavisno od statusa, udruženja ili privredna društva, su uglavnom privatni. • Ako je klub nastao kao udruženje to znači da je imovina kluba, po definiciji , privatno vlasništvo i pripada samom udruženju, odnosno klubu tj. njegovim članovima.Članovi kluba, kao osnivači samo su idealni suvlasnici ukupne imovine kluba.Vlasnička funkcija može se pokrenuti samo u izuzetnim situacijama kao što je prestanak kluba.

8. nastavak • Ukoliko je imovina kluba društvena ili državna tada se može govoriti o privatizaciji.Tačnije o privatizaciji imovine sportskog kluba.Ne možemo govoriti o privatizaciji kluba kao udruženja pošto udruženje čini grupa ljudi- njih ne možemo privatizovati. • Privatizacija u sportu ne bi trebala da podruzumeva povećenje efikasnosti nego uvođenje novih pravila kojima bi se jasno odvojila imovina kluba od drugih oblika svojine a to ujedno znači obezbeđenje nezavisnosti kluba od države. • Tradicionalno u svetu i kod nas klubovi nastaju osniivanjem i to pretežno u formi udruženja. • Tek u poslednje dve decenije XX veka u Evropi se pojavio jedan broj klubova koji se reorganizovao ili organizovao u formi akcionarskog društva radi pribavljanja dodatnih sredstava ili pokrića gubitaka

9. nastavak • Deo tih klubova pojavio se na berzi ali ne baš uspešno. • Pored toga, organizovanje kluba kao akcionarskog društva praćeno je restiktivnim zakonodavnim merama. • One su ograničavale slobodu organizovanja akcionarskih društava , tako što je klub morao da zadrži 51% vlasništva novoformiranog akcionarskog društva ili se zahtevalo da se profit koji se ostvari reinvestira u sportski klub. • Uvođenje preduzetničke funkcije sportskih klubova motivisano je isključivo sticanjem dodatnih sredstava.

10. nastavak • Veliki broj klubova organizovanih kao profitna preduzeća nije imao uspeha posebno iz razloga što: • -nisu imali profitni projekat,program koji obezbeđuje profit • - su zanemarili rad sa mladima, negativne tendencije koje su posledice • -erozija moralnih vrednosti u sportu • - klubovi nisu bili vlasnici ili nisu imali sportske objekte • Problemi privatizacije u sportu naročito su izraženi u zemljama u tranziciji. • Brza privatizacija u privredi proširena je i u sport što je dovelo do velikih nepravilnosti u privatizaciji.

11. Privatizacija u Srbiji • Problemi koji se pojavljuju u procesu privatizacije: • -sportski klubovi u Srbiji uglavnom su organizovani kao udruženja građana • -nedovoljna izgrađenost i efikasnost instutucija za sporoveđnje i kontrolu privatizacije • -proces ukupne privatizacije u Srbiji nije završen i to otežava privatizaciju u sportu ( nije rešeno pitanje privatizacije zemljišta, javnih preduzeća, restitucije i sl.) • Pojam privatizacije u sportu sporan jer za razliku od privatizacije nekadašnjih društvenih preduzeća , pojam privatizacije se u sportu ne može povezati sa ekonomskim pojmom povećanje efikasnosti poslovanja subjet privatizacije. • Pitanje šta i kako treba privatizovati u sportu?

12. Nastavak • Ako je u klubu postojala postojala društvena svojina (objekti i tereni) koja je nastajala sredstvima kluba treba je prevesti u imovinu kluba a ne da nadalje postoji kao pravo korišćenja • Ako je u klubu postojala imovina koja je nastala sredstvima države ( grad, opština i sl) onda ona treba da uđe u proces privatizacije kao kapital kluba i da se sredstva vrate na taj način državi. • Pitanje privatizacije otvara veoma značajno pitanje zemljišta

13. Privatizacija prema Zakonu o sportu • Prema zakonu o sportu proces privatizacije otpočinje procesom evidentiranja. • Sve sportske organizacije, sporski savezi, sportska društva i sportski centri obavezni su da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu zakona, podnesu prijavu za evidentiranje podataka Ministarstvu sporta. • U prijavu su dužni da navedu sve podatke o vlasništvu na nepokretnostima koje poseduju bilo kroz pravo svojine bilo kao pravo korišćenja kao i ostalim podacima poslovanja i imovine uopšte. • Postupak privatizacije društvenog odnosno državnog kapitala u sportskoj organizaciji sprovodi se po odredbama zakona o privatizaciji.

14. nastavak • Postupak privatizacije pokreće se inicijativom nadležnog organa subjekta privatizacije i pripremom prospekta za privatizaciju. • Postupk se može pokrenuti i inicijativom ministarstva za privatizaciju ali uz saglasnost vlade. • Ukoliko subjekt privatizacije pored društvenog ima i kapital u državnoj svojini, taj kapital može se prodavati samo uz saglasnost Vlade. • Predstavnik Ministarstva privatizacije mora biti član tenderske komisije. • Kupac kapitala subjekta privatizacije ne može biti: • -lice koje ima akcije ili udele u nekoj od sportskih organizacija u istoj grani sporta • -lice čiji su poslovi odnosno aktivnosti povezani sa sportskim aktivnostima i delatnostima subjekta privatizacije

15. nastavak • -vlasnici sportskih kladionica • - poverioci koji prema subjektu privatizacije imaju dospele a neizmirene obaveze • -lice sa kojim je raskinut ugovor o prodaji kapitala zbog neizvršenja ugovorenih obaveza. • -fizičko lice osuđivano za krivična dela • -fizičko lice u statusu svedoka saradnika • Posle sprovedene privatizacije subjekt privatizacije organizuje se kao otvoreno akcionarsko društvo, izuzetak su klubovi kao udruženja kod kojih se privatizuje samo manji deo kapitala koji se nalazi u režimu državne ili društvene imovine. • Promena namene sportskih objekata subjekta privatizacije može se izvršiti samo uz saglasnost Ministarstva sporta.