1 / 17

Prenos vlasni štva lokalnoj samoupravi u Srbiji: pravna i administrativna pitanja

Magyar Köztársaság Külügyminisztériuma Ministarstvo inostranih poslova Republike Mađarske. Prenos vlasni štva lokalnoj samoupravi u Srbiji: pravna i administrativna pitanja. Prof. dr Zlatko Stefanović. Režimi svojine u Srbiji nakon Drugog Svetskog rata.

Download Presentation

Prenos vlasni štva lokalnoj samoupravi u Srbiji: pravna i administrativna pitanja

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Magyar Köztársaság Külügyminisztériuma Ministarstvo inostranih poslova Republike Mađarske Prenos vlasništva lokalnoj samoupravi u Srbiji: pravna i administrativna pitanja Prof. dr Zlatko Stefanović

  2. Režimi svojine u Srbiji nakon Drugog Svetskog rata • U početku: nacionalizacija i dominacija režima opštenarodne, državne i društvene svojine • Kasnije: dominacija društvene svojine, a u odnosu na lokalnu samoupravu – status DPZ • 90-te: “podržavljenje” društvene svojine i oduzimanje statusa DPZ lokalnoj samoupravi • danas: iznuđena, selektivna tranzicija

  3. Stanje stvoreno Zakonom o sredstvima u svojini RS • Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj lokalna samouprava nema sopstvenu imovinu. • Sva postojeća imovina lokalne samouprave (LS), ali i sva ona koju LS stekne ubuduće – po automatizmu pripada Republici Srbiji. • Za bilo koji oblik raspolaganja imovinom koju koristi, LS mora da dobije saglasnost države. • Sva imovina koju koriste javna preduzeća i javne ustanove takođe pripada RS. • Opravdanje: potreba sprečavanja zloupotreba u raspolaganju na lokalnom nivou.

  4. Efikasnost rešavanja zahteva za odobrenje raspolaganja – gradovi 2004.

  5. Efikasnost rešavanja zahteva za odobrenje raspolaganja – “regioni” 2004.

  6. Efekti nadležnosti Direkcije • 65% anketiranih opština i gradova se izjasnilo da na rešenje zahteva čeka više od 12 meseci. • Saglasnost je potrebna i za raskid pravnog odnosa, što je u mnogim slučajevima pogodovalo dužnicima. • Najveći broj zahteva odnosi se na izdavanje poslovnog prostora. Zbog čekanja na odobrenje procenjeno je da su u 2004. godini opštine i gradovi pretrpeli gubitak od oko 3.000.000 €, a u prvih deset godina primene Zakona – oko 43.000.000 €. • Izgubljeno je za 10 godina i oko 10.000 radnih mesta

  7. Ostali efekti nadležnosti Direkcije • Nemogućnost blagovremenog ispunjenja obaveza prema vlasnicima eksproprisane imovine • Kašnjenje sa kupovinom stanova i isplatom cene za ugovorene stanove i otuđenje postojećih – godišnje oko 102.000.000 € • Kada se svi negativni efekti multiplikuju prosečnim vremenom čekanja na dobijanje saglasnosti od 3,8 godina na osnovu samo četri osnovne grupe odnosa (zakupnina, zaposlenost, porast cena zbog neispunjenja obaveze plaćanja i troškovi i kamate zbog sudskih postupaka) – gubici za JLS koje je prouzrokovao Zakon procenjeni su na 1,3 milijarde € za prvih deset godina primene Zakona

  8. Uporedno pravo – Evropa • Podaci iz 2003. godine:- analizirana je 31 država članica SE- u osnovi dva sistema, ali se pojavljuje i treći- u 17 država jedan oblik; u 12 dva; u jednoj oba (Nemačka); u jednoj tri (Italija)

  9. Principi pravnog položaja LS • LS mora imati pravo svojine na dobrima koja je stekla sopstvenim sredstvima • LS mora imati pravo svojine na dobrima koja služe za izvršavanje njenih funkcija • Imovina LS mora biti dovoljna za izvršavanje funkcija • LS moraju pripadati, ne samo stvari, već i sva dobra lokalnog značaja, uključujući i prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi • LS mora biti samostalna u vršenju svojih imovinskopravnih ovlašćenja

  10. Nacrt Zakona o imovini LS– sumaran sadržaj • Ukida Zakon o sredstvima u svojini RS u delu koji se odnosi na lokalnu samoupravu • Uređuje svojinska prava na stvarima koje joj pripadaju i načine raspolaganja • Uređuje prava lokalne samouprave na određenim vrstama prirodnih bogatstava i dobara u opštoj upotrebi • Uređuje postupak sticanja prava na dobrima koja sada pripadaju RS, a trebalo bi da pripadnu LS • Uređuje mehanizme kontrole – zaštite od zloupotrebe

  11. Režim svojine • LS ima pravo svojine na dobrima koja mogu biti u svojini i koja joj pripadaju, a ne pravo korišćenja ili neko drugo uže pravo, karakteristično za režim društvene svojine. • Lokalna samouprava vrši svojinska ovlašćenja samostalno, u granicama zakona, odnosno u skladu sa ograničenjima koja važe i za druge vlasnike. • Lokalnoj samoupravi može biti oduzeto pravo svojine, samo pod opštim uslovima koji važe i za druga lica. • Pravo svojine LS je ograničeno odredbama sličnim onima o javnim nabavkama

  12. Sticanje prava svojine • Ne predviđa se vraćanje (restitucija) prava, već sticanje pravo svojine na po osnovu državine, izuzev onih čiju je državinu stekla od RS i onih koja pripadaju trećim licima. • Pravo svojine na stvarima u državnoj svojini koje su upisane kao osnovni kapital javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač JLS stiču ta preduzeća, odnosno ustanove, ali ne i na stvarima koje su im ustupljene (instalacije i druga infrastruktura). • Pravo svojine na ostalim stvarima u državnoj svojini koje koriste javna preduzeća stiče lokalna samouprava.

  13. Prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi • Na prirodnim bogatstvima i dobrima u opštoj upotrebi lokalnog značaja, lokalna samouprava stiče pravo svojine, ako su dobra podobna za zasnivanje prava svojine, a ako nisu – drugo odgovarajuće pravo. • Isto važi i za druga dobra od opšteg interesa, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno. • Lokalna samouprava je, u granicama zakona, samostalna u vršenju ovlašćenja prema prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa koja joj pripadaju.

  14. Postupak sticanja • Na osnovu sporazuma sa RS • Na osnovu zahteva za izmenu upisa (samo za stvari koje se još uvek vode kao da su u društvenoj svojini) • Na osnovu odluke Komisije za uspostavljanje prava svojine • Na osnovu odluke suda • Ex lege

  15. Nadležnost za uspostavljenje prava lokalne samouprave • U slučaju ugovora – reč je samo o sprovođenju kod nadležnog organa • na pokretnim stvarima i dobrima koja se ne upisuju u javne registre – ex lege • na dobrima koja su upisana u javnim registrima, a vode se kao društvena svojina – u postupku pred organom koji vodi evidenciju • na ostalim dobrima koja su upisana u javnim registrima, a vode se kao svojina RS – ako nema sporazuma, u postupku pred Komisijom ili sudom

  16. KONTROLA LOKALNE SAMOUPRAVE • Opasnost od zloupotreba, posebno zloupotreba u raspolaganju imovinom, rešava se na pet načina: 1. uspostavljanjem javnih registara imovine JLS i/ili upisom prava u postojeće javne registre, 2. obavezom sprovođenja odgovarajućeg postupka raspolaganja u zavisnosti od značaja dobra,3. uspostavljanjem javnog registra o raspolaganjima, 4. primenom opštih pravila o budžetskoj kontroli, odgovornosti lica i nevažnosti pravnih poslova, i5. kaznenim odredbama (krivičnopravnim, prekršajnim).

  17. Kritika predloženih rešenja • Nesaglasnost sa važećim Ustavom RS (Vlada RS – Ministarstvo za lokalnu samoupravu) • Neodgovarajući kriterijum za uspostavljanje prava svojine – predložen je “funkcionalni” kriterijum (Savet Evrope) • Komplikovanost postupka (više izvora) • Nedovoljno obezbeđenje od zloupotreba (više izvora) • Nedovoljnost odredaba – trebalo bi urediti u celosti režim javnopravne svojine (SE) • Kontra mere: LS kao obveznik denacionalizacije

More Related