VE ŽBANJA

1. VEŽBANJA Uvod u neuropsihologiju 1-14 FASPER 2008/09

2. anatomska asimetrija hemisfera (fokus na „mikroskopskoj“) • funkcionalna asimetrija hemisfera • teorija Semsove • teorija Efron i Serdžent • teorija Goldberga i Koste • (osnovni) elementi vizuelnog sistema • organizacija sekundarnih vizuelnih oblasti • ventralni vs. dorzalni vizuelni sistem • def. globalna amnezija • pojam antrg vs. retrg amnezije • osnovne disocijacije kod globalne amnezije • Skvajerov eksperiment i teorija postupne reorganizacije • n-psi model pamćenja • neurološka osnova svake od komponenti modela • projekcije u/iz hipokampalne oblasti • tok aktivacije kod epizodičkog upamćivanja/prisećanja • efekat primovanja • kratkoročno pamćenje • Bedlijev model radne memorije • Lurijina teorija PF funkcija (povezati sa kliničkim podacima) • Lermitova teorija PF funkcija (povezati sa kliničkim podacima) • Šelisova teorija (model SSP) • Funkcionalna podela PF kore • projekcije u/iz svakog od tri PF sistema • pojam egzekutivnih funkcija (EF) • eksperimenti Milnerove i Petridesa • uloga EF u pamćenju (pov. klin podatke i teorije PFf/EF) • uloga EF u mišljenju • uloga EF u ponašanju • uloga EF u kontroli emocija • mehanizam inhibicije • UVOD U NEUROPSIHOLOGIJU teme za ispit: • podela na režnjeve • funkcionalne oblasti (neurol.podela) • projekcije u/iz svake od funkc.oblasti • Lurija blokovi – podela, funkcija • Lurija zone – podela, funkcija • korespodencija Lurijine i klasične neurol. Podele • def. citoarhitektonike • funkcije strijatuma • funkcije talamusa • funkcije cerebeluma • nivoi cerebralne organizacije/analize • def. strukturna vs. funkcionalna organizacija (onda: neurološka vs. kognitivna) • specif. vs. nespecifični sistemi • neuronske mape i mreže • topografski organizovane oblasti • lamine • kolumne • koncept paralelne obrade podataka • koncept hijerarhijske obrade podataka • principi neuronskog povezivanja • vrste veza/projekcija kortikalnih neurona • disocijacija • dvostruka disocijacija • asocijacija • kognitivni poremećaji kod žarišnih O, P, T i F lezija (fokus na sekundarnim i tercijernim areama)

3. Više kognitivne funkcije obezbedjuje: • retikularna formacija • moždano stablo • limbički sistem • kora velikog mozga • Materijalnom osnovom mentalne reprezentacije danas tipično smatramo: • neuron • semantičku mrežu • kortikalnu kolumnu • sistem hijerarhijski kodiranih elemenata informacije • Različiti kortikalni regioni su medjusobno povezani: • komisuralnim vlaknima • dugim asocijativnim vlaknima • kratkim asocijativnim vlaknima • projekcionim vlaknima • Povezanost neke kognitivne funkcije i njenog neurološkog supstrata najteže je zaključiti iz: • fokalnih lezija • lateralizovanih lezija • generalizovanih lezija • ograničenih lezija • Topografske mape nalazimo u kortikalnim_____________ oblastima: • primarnim • tercijernim • asocijativnim • analognim Primer 1. 1/4

4. Najpribližniji sinonim za Lurijin III funkcionalni blok mozga je: • anteriorna cerebralna kora • unimodalna asocijativna kora • multimodalna asocijativna kora • posteriorna cerebralna kora Lurijin koncept sekundarnih kortikalnih zona odgovara: • senzomotornim oblastima kore • retikularnoj formaciji • unimodalnim asocijativnim oblastima • multimodalnim asocijativnim oblastima Tzv 'tercijerne' oblasti mozga su: • modalno specifične • asocijativne • i modalno specifične i asocijativne • ni jedno od prethodnog Kognitivne funkcije koju dominantno kontroliše desna hemisfera su: • jezik • pažnja • emocionalna obrada • egzekutivne f. • praksija Limbička kora je prvenstveno bitna za: • prijem i obradu/integraciju informacija • emocionalnu obradu, pamćenje i pažnju • planiranje, inicijaciju i organizaciju akcija • mišljenje i kreativnost 2/4

5. Termin vizuelna agnozija se odnosi na: • smetnje u prijemu vidne informacije • teškoće raspoznavanja vidnog stimulusa • potpunu nemogućnost vizuelnog prepoznavanja • teškoće pretraživanja vizuelne scene Grafanesteziju svrstavamo u: • agnozije • apraksije • asimbolije • amnezije • afazije Perseveracije su tipične za _____________ kortikalne lezije • anteriorne • posteriorne • levostrane • desnostrane 'Skladište' znanja o tome kako se vrši odredjena svrsishodna radnja oštećeno je kod: • ideomotorne apraksije • optokinetičke agnozije • Balintovog sindroma • ideatorne apraksije Deficit vizuelne percepcije može rezultirati iz __________ lezija: • prefrontalnih • parijetalnih • temporalnih • limbičkih 3/4

6. Od navedenih, funkcijama deklarativnog pamćenja pripada: • radna memorija • inhibicija • skladištenje • prozopagnozija Bazalne ganglije učestvuju u: • deklarativnom pamćenju • epizodičkom pamčenju • semantičkom pamćenju • proceduralnom pamćenju Znakom 'frontalne amnezije' se smatra(ju): • zaboravljanje • disocijacija prisećanja i prepoznavanja • disocijacija anterogradne i retrogradne amnezije • teškoće primovanja Za levu hemisferu je karakteristično da (je): • podobna za medjuregionalnu integraciju • efikasnija u obradi pojedinačnih modaliteta i visoko kodiranih informacija • efikasnija u obradi novih podataka • povrede rezultiraju globlalnijim deficitima koji pogađaju više kognitivnih funkcija Koristivši princip asocijacije, uz jednostrano zanemarivanje možemo očekivati: • dezorijentaciju desno/levo • agnoziju prstiju • Brokaovu afaziju • opštu prostornu dezorijentaciju 4/4

7. Primer 2. Obrada podataka u kori velikog mozga tece: a. ushodnim putevima b.nishodnim putevima c.hijerarhijskim tokovima d. ispod 50msec po cm2 e. ’feedback’ vezama d. paralelno distribuirano Lurijine ’primarne zone’ su isto što i: a. cerebralna kora b.senzomotorna kora c. multimodalna asocijativna kora d. limbička kora e.unimodalna asocijativna kora f.tercijarne oblasti Organizacija kognitivnih funkcija u posebne ’module’ najvidjivija je u: a. neokorteksu b.limbičkom sistemu c.levoj hemisferi d. desnoj hemisferi e.primarnim zonama f.tercijarnim zonama Goldberg i Costa sazimaju razlike izmedju hemisfera prema: a.mikroskopskoj strukturi b.makroskopskoj stukturi c. morfologiji d.stepenu analitičke obrade e.veličini sekundarnih zona f. načinu obrade podataka

8. Slučajevi: 1. Pacijent ima začepljenje leve posteriorne cerebralne arterije koje je dovelo do ishemičnog oštećenja vizuelne unimodalne asocijativne kore. Koji od sledećih poremećaja je najverovatniji? simultanagnozija prozopagnozija aleksija dizegzekutivni sindrom afazija

9. Slučajevi: 2. U slučaju unilaterlne, levostrane lezije 'tercijarne' parijetalne oblasti, najverovatniji kognitivni deficit će biti: A. taktilna agnozija B. jednostrano zanemarivanje C. ideatorna apraksija D. ideomotorna apraksija E. amuzija

10. Slučajevi: 3. Budna i uredno orijentisana pacijentkinja nije u stanju da se seti šta je doručkovala, niti sadržaja razgovora koji se odvijao sat vremena ranije. Koji oblik poremećaja pamćenja najbolje opisuje njeno stanje: oštećeno kratkoročno pamćenje oštećeno retrogradno pamćenje oštećeno deklarativno pamćenje oštećeno anterogradno pamćenje oštećeno semantičko pamćenje

11. Slučajevi: 4. • Osnovni problem pacijenta su teškoće da prepozna lica svoje porodice i prijatelja, iako nije dezorijentisan u vremenu ni prostoru i ima urednu oštrinu vida. Pri ispitivanju pokazuje značajnu nesposobnost da identifikuje poznate ličnosti putem fotografija. Gde se najverovatnije nalazi lezija: • 1.bilaterarno okcipitoparijetalno • 2.bilateralno prefrontalno • 3.desno temporalno • 4.desno prednjeparijetalno • 5.u talamusu

12. Slučajevi: 5. Pacijenkinja opisuje svoje teškoće kao 'problem da natera ruke da rade ono što ona hoće'. Pri ispitivanju, pažnja, govor i pamćenje su uredni. Nije sposobna da 'imitira' pranje zuba niti da pokaže desnom kako se seče hleb desnom rukom, mada su njena motorna spretnost i koordinacija uredni. Najverovatnija lokalizacija moždane ozlede je: dominantni parijetalni režanj nedominantni parijetalni režanj dominanti temporalni pol nedominantni temporalni pol nedominantni frontalni režanj

13. Slučajevi: 6. Kod pacijenta sa znacima psihomotorne epilepsije i bilateralnom sklerozom hipokampusa najverovatniji kognitivni deficit će obuhvatiti: A. jezik B. melokinetičku praksiju C. egzekutivne funkcije D. pamćenje E. pažnju

14. Slučajevi: 7. Dr. Samjuel Džonson, poznati engleski leksikograf, proveo je popodne šesnaestog juna 1783 u ateljeu gospodjice Frensis Rejnolds, žalosno nedarovite sestre Ser Džošue Rejnoldsa, pozirajući za svoj portret. Nakon ovoga je, uprkos svojih 73 godina i znatne telesne težine, prepešačio priličan put do svoje kuće. Na spavanje je otišao u svoje uobičajeno vreme, da bi se probudio, po svom proračunu, negde oko tri sata posle ponoći. Na svoje iznenadjenje i užas, otkrio je da ne moze da govori. Odmah je pristupio testitanju svojih mentalnih sposobnosti time što je upešno sastavio molitvu u stihovima na latinskom. Iza toga, pokušao je da oslobodi moć govora popivši čašu vina. Medjutim, jedino što se dogodilo bilo je da je ponovo zaspao. Kada se nakon zore probudio, još uvek nije mogao da govori. Na svoje olakšanje, otkrio je da moze da razume druge i da je sposoban da piše. Ipak, rukopis i sastav su mu bili unekoliko oštećeni…. Džonson se obratio svojim lekarima, koji su ga posetili i detaljno pregledali. Prepisali su mu uzimanje amonijačnih soli i pijavice sa obe strane vrata sve do ušnih školjki. Jedan od njih, u to vreme vodeći londonski doktor, predvideo je brz oporavak. I zaista, bio je u pravu: terapijski režim je bio toliko uspešan da je Džonsonova moć govora počela da se vraća tokom sledećih dan ili dva. Oporavak je glatko tekao tokom sledećeg meseca, a iz pisanja su nestale i najblaže smetnje. Na kraju, Džonson je imao samo blagu mada stabilnu dizartriju koja se nije menjala sve dok sledeće godine nije preminuo iz nekih drugih razloga. (Rosner, 1974)

15. Slučajevi: 8. “...Ne sećam se ničega, baš ničega! Postoje samo rasparčani delovi informacija za koje osećam da su vezane za jednu ili drugu oblast. Ali to je sve! U stvari, nemam znanje ni o jednom predmetu. Sva moja prošlost je izbrisana! Pre povrede sam mogao da razumem sve što su drugi ljudi govorili i lako sam savladavao sve nauke. Posle sam zaboravio sve što sam o nauci naučio. Sve moje obrazovanje je nestalo. Znam da sam išao u osnovnu školu, da sam iz srednje izašao sa svim nagradama, da sam završio tri godine studija na Politehničkom univerzitetu u Tuli. Znam da sam pohađao napredni kurs iz hemije i da sam sve obaveze završavao pre roka. Znam da sam bio na Zapadnom frontu i da sam ranjen 1943, kada smo pokušali da probijemo nemačku odbranu u bitci kod Smolenska. I znam da posle ovoga više nisam mogao da ponovo sastavim svoj život. Ne sećam se šta sam radio ni šta sam učio, ni nauka kojima sam se bavio, ni koje predmete sam imao. Zaboravio sam sve. Iako sam učio nemački šest godina, ne sećam se ni jedne jedine reči, ne mogu da prepoznam ni jedno slovo. Takodje se sećam da sam učio engleski tri pune godine na Institutu. Ali sada ne znam reč ni od njega. Potpuno sam zaboravio ove jezike, kao da ih nikada nisam ni učio. Reči kao trigonometrija, geometrija čvrstih tela, hemija, algebra i slične dolaze mi u misli, ali nemam ideju šta one znače...” (Ljova Saletski; u Lurija, 1972)

16. Slučajevi: 9. “...Dok sam učio kako da živim sa oštećenjem mozga, otkrio sam, kroz pokušaj i pogrešku, da neke stvari mogu mnogo da mi pomognu, dok neke druge otežavaju moje suočavanje sa zahtevima sredine. Da bih mogao da naučim i upamtim nove podatke, pokušavam da u najvećoj mogućoj meri eliminišem distraktore i skoncentrišem svu svoju mentalnu energiju na zadatak koji imam. Za mene je od vitalnog značaja da imam struktuiranu, rutiniranu, dobro organizovanu i mirnu atmosferu u kući, kao i, koliko je to mogućno, na poslu. U prošlosti je moj životni stil bio prilično haotičan i uživao sam u tome, dok sada želim “mesto za sve i sve na svom mestu”. Sa teškoćama u pamćenju, red i navika mi čine dnevne tokove mnogo lakšim. Nisam sposoban da kontrolišem ljutnju kao što sam mogao pre. Bes više ne leži u meni tik ispod površine samo čekajući da plane kao što je to bilo ranije tokom mog oporavka. Ipak, kao što se dogadja i drugim ljudima, javljaju se situacije koje me prilično razbesne. Ranije mi je bilo potrebno mnogo da planem, tako da se i danas sporo ljutim. Razlika je u tome što sada kada sam ljut nisam u stanju da “povučem kočnice” i ovo direktno povezujem sa mozdanim oštećenjem. Veoma me uplaši kada se nadjem u ovakvom stanju i za njega još nisam našao zadovoljavajuće rešenje, sem što se trudim da izbegnem provocirajuće situacije ili da ih zaustavim pre nego što postane prekasno. Izgleda da mi moj jednosmerni um pomaže da svaki dan prihvatim onakvim kakav jeste i bez previše briga, za šta nikada ranije nisam bio sposoban. Takodje, čini mi se da sam sada bolji terapeut, pošto se držim suštine i imam više empatije za druge no što sam imao ranije...” (Frederick Linge, 1980)