1 / 86

KRITERIJUMI ZA ODREĐIVANJE STEPENA DEGRADIRANOSTI ŠUMA I MELIORATIVNOG ZAHVATA

KRITERIJUMI ZA ODREĐIVANJE STEPENA DEGRADIRANOSTI ŠUMA I MELIORATIVNOG ZAHVATA. Utvrdjene i razradjene kriterijume (na osnovu konkretnih, lako prepoznatljivih parametara) potrebno je imati. Za utvrdjivanje - vida degradacije -stepena degradiranosti -uzrok a degradacije

xuxa
Download Presentation

KRITERIJUMI ZA ODREĐIVANJE STEPENA DEGRADIRANOSTI ŠUMA I MELIORATIVNOG ZAHVATA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. KRITERIJUMIZA ODREĐIVANJE STEPENA DEGRADIRANOSTI ŠUMAIMELIORATIVNOG ZAHVATA

  2. Utvrdjene i razradjene kriterijume (na osnovu konkretnih, lako prepoznatljivih parametara) potrebno je imati • Za utvrdjivanje -vida degradacije -stepena degradiranosti -uzroka degradacije • Za pravilan izbor odgovarajućih meliorativnih zahvata • Za njihovu pravilnu primenu

  3. Posledice neutvrđenih kriterijuma • Neodgovarajuće definisanje degradiranih šuma po stepenu degradiranosti • Primena često subjektivnih okularnih ocena • Primena radikalnih mera rekonstrukcije (čistih seča i supstitucija vrsta) • Čak i ako je bilo ekonomski racionalnije i biološki opravdanije primeniti konverziju uzgojnog oblika

  4. Kategorije parametara • Svaka od navedenih grupa rašlanjena je detaljnije na više konkretnih pokazatelja

  5. 1. Sastojinske karakteristike • Grupa najvažnijih kriterijuma (parametara)

  6. 1.1. Poreklo sastojine • Utvrditi poreklo na kome zasnivati meliorativni zahvat • Usastojinama mešovitim po poreklu utvrditi stepen zastupljenosti stabala semenog porekla • Cilj gazdovanja i primena određenog uzgojnog zahvata zavisi od broja stabala semenog porekla i njihovog kvaliteta • Nekada je veoma teško odrediti poreklo stabala

  7. Određivanje porekla sastojine • pisana dokumenta • usmena kazivanja(pamćenje odredjenih dogadjaja) • sastojinsko stanje(vizuelna dijagnostika) - spoljašnje karakteristike • - unutrašnje karakteristike

  8. Poreklo sastojine Klasifikacija sastoj. prema zastupljenosti stab. semenog porekla

  9. Poreklo sastojine • U očuvanim se može gazdovati kao sa sastojinama semenogporekla • Ako nema dovoljno kvalitetnih stabala semenog porekla a ima dovoljno kvalitetnih stabala izdanačkog porekla, - kao cilj gazdovanja je prevođenje sastojine u viši uzgojni oblik (konverzija) • U sastojinama lošeg kvaliteta - potpuno degradirane - restitucija ili supstitucija

  10. 1.2. Sastav sastojine i smeša • U mešovitoj degradiranoj sastojini neophodno je utvrditi : • da li ima i koliko stabala ekonomski vredne (glavne) vrste drveća • na njoj će se zasnivati meliorativni zahvati

  11. Degradirane bukove i hrastove šume razvrstane u 4 stepena degradiranosti Stepen degradiranosti sastojine u zavisnosti od zastupljenosti stabala glavne vrste

  12. Sastav sastojine i smeša • U sastojini ima preko 80% stabala glavne vrste(očuvane) • meliorativni postupak se odredjuje na osnovu porekla stabala, sastojinskog stanja i stanja zemljišta • stanje se može sanirati primenom klasičnih uzgojnih mera • Veoma degradirane sastojine (ispod 50% stabala glavne vrste) - restitucija ili supstitucija

  13. 1.4. Razvojna faza (starost) sastojine • Jedan od veoma važnih kriterijuma na osnovu koga se odredjuje metod i način meliorativnih zahvata • Razvojne faze sastojine u gajenju šuma

  14. Razvojna faza (starost) sastojine • Pri melioraciji degradiranih šuma, one se mogu grupisatiu dve kategorije • mladje sastojine(mlade i srednjedobne) pri konverziji se neguju • starije sastojine (dozrevajuće i zrele) pri konverziji se već može vršiti obnavljanje

  15. Razvojna faza (starost) sastojine Prečnik stabla kao kriterijum za klasifikaciju sastojine (tehničke krakteristike)

  16. Razvojna faza (starost) sastojine • Moguće nedoumice • srednji prečnik nekada nije odraz konkretnog sastojinskog stanja • Primeri iz prakse: 1. Degradirana šuma bukve “raznodobna sa tri generacije stabala” • Dg mlađih, najkvalitetnijih stabala je 12 cm, (mlade sastojine, i treba je negovati) • Dgstarih stabala je iznad 25 cm - zrele sastojine -seče obnavljanja 2. Degradirana sastojina hrasta kitnjaka, starosti 60 godina (dozrevajuća - zrela) • Dg najkvalitetnijih stabala je 12 cm (mlade sastojine za negu),iako su to sastojine pri kraju ophodnje za izdanačke šume, (već treba započeti proces obnavljanja) • Navedeni kriterijum je samo orijentacioni pomoćni pokazatelj

  17. 1.5. Kvalitet sastojine • Jedan od osnovnih - najznačajnijih parametara • Zastupljenoststabala odredjenih morfoloških, bioloških i tehničkih krakteristika • Kvalitet stabala utvrdjuje se na osnovu - kvaliteta debla - kvaliteta krune

  18. Odredjivanje kvaliteta sastojine • Delikatan, stručan, odgovoran i nimalolak posao • Od tog zavisimeliorativni postupak - izborodgovarajućih uzgojnih mera • Zavisi od stručnosti i iskustva procenjivača • Cilj - izbegavanje, smanjenje subjektivnosti i eventualnih grešaka • Postoje i primenjuju se odredjene orijentacione norme - kriterijumi • Zamena subjektivnih procena objektivnim kriterijumima • Pružaju odredjenu sigurnost procenjivaču za grupisanje razlika u variranju fenotipskih krakteristika stabala

  19. Procena kvaliteta staba(debla i krune) • Vrši se najčešće okularno • Neki elementi se mogu i meriti • Primenjenjuje se, uglavnom, trostepena ili četvorostepena klasifikacija

  20. Kvalitet stabla i debla • Jedan od osnovnih parametara za procenu kvaliteta sastojine i odredjivanja daljeg uzgojnog postupka sa njom

  21. Pravost rasta • Osnovni tipovi izgleda stabala mogu biti modifikovani • Najčešći vidovi modifikacija su sledeći: • Klekast izgled • Zmijast izgled • Sabljast izgled • Saoničast izgled • Bajonet • Kandelabr • Lira

  22. Pravost rasta • Pravost rasta stabla odredjuje se na osnovu smera i intenziteta zakrivljenosti debla i može biti • pravo deblo, ako je osa (osovina) debla, posmatrana iz dva unakrsna pravca, ravna • umereno zakrivljeno deblo, ako zakrivljenost ose postoji u jednoj ravni (sa jedne strane), zakrivljenost visine luka je do jednostruke vrednosti prečnika debla u osnovi krivine, a sa druge ravno • krivo deblo, ako je osa debla zakrivljena u dve ravni (posmatrano iz dva unakrsna pravca), ili ako je jednostrana zakrivljenost veća od navedene u prethodnoj kategoriji

  23. Usukanost debla • Odredjuje se u zavisnosti od toga pod kojim uglom žica drveta seče ravan radijalnog preseka, i može biti: • ne postoji • mala usukanost – do10% (na 1 m visine stabla do 10 cm odstupanja žice drveta) • srednja usukanost – 10-20% • velika usukanost – veća od 20%

  24. Rašljavost • Nastaje kao posledica oštećivanja terminalnog vrha stabla • Često dve naspramne – bočne grane preuzmu njegovu ulogurazviju se u dva približno jednaka ogranka (kraka) • Rašljavost može biti: - ne postoji -niska – javlja se ispod 1/3 visine stabla - srednje visoka – od 1/3 do 2/3 visine stabla - visoka – javlja se na visini iznad 2/3 visine stabla

  25. Mehanička oštećenja debla • Nastaju - pri seči okolnih stabala - kao posledica mrazopucina - od oštećenja od vetra, snega, leda, groma • Intenzitet oštećenja je sledeći: • bez oštećenja – zdravo, tj, dobro deblo • umereno oštećenje – dužine do 0,5 m i širine do 1/10 prečnika debla na mestu oštećenja • veliko oštećenje – oštećenje duže od 1 m ili šire od 1/10 prečnika debla, oštećenja od groma, mrazno rebro, prelom stabla

  26. Zdravstveno stanje debla • Ocenjuje se opšte zdravstveno stanje • zdravo (dobro zdravstveno stanje) – bez vidljivih oboljenja • umereno dobro zdravstveno stanje – lokalna pojava truleži, oštećenja od insekata, rak rane • loše zdravstveno stanje – proces truleži na deblu, pojava karpofora gljiva duž debla, opala kora, intenzivan proces sušenja debla

  27. Čistoća debla od grana • Ocenjuje se na osnovu dužine čistog debla od grana i pojave vodenih izbojaka • deblo čisto od grana, živića nema ili su pojedinačni • umerena čistoća debla – na deblu se nalaze pojedinačne suve grane ili živići u manjim grupama, na dužini debla do 3 m • mala čistoća debla (velika obraslost) – na većem delu debla nalaze se suve grane ili delovi grana, živići se nalaze na delu većem od polovine njegove dužine

  28. Kvalitet debla Kombinacijom navedenih parametara dobija se - prosečna ocena fenotipskog izgleda i kvaliteta stabla, - za praktičnu upotrebukoristi tri grupe kvaliteta debla 1. Dobro deblo (kvalitetno) - ima sve navedene pozitivne feniotipske karakteristike 2. Loše deblo - ima suprotne (negativne) fenotipske karakteristike 3. Srednje dobro - ima srednje karakteristike

  29. Kvalitet krošnje (krune) • Ocenjuje se - na osnovu njenog izgleda - uporedjivanjem sa prirodnim izgledom i eventualnim modifikacijama

  30. Najčešće modifikacije osnovnog izgleda krošnje • Barjak (zastava) • Živići (vodeni izbojci) • Sušika (suhovrhost) • Šubarak • Skresak • Čungar • Kišobranast izgled

  31. Ocenjivanjekvaliteta krune

  32. Dužina krune • Apsolutna dužina krune(m) - deo stabla kontinuelno obrastao živim primarnim granama od njene osnove (početka) do vrha stabla • Relativna dužina krune (stepen krošnjatosti) % • Izuzetno dužina krune može biti jednaka visini stabla(stabla na osami) • U praksi se smatra da je optimalna dužina krune četinara od 1/4 do 1/3 ukupne visine stabla a da normalno razvijena nije duža od 1/2 visine

  33. Klasifikacija stabala prema dužini krune: - veoma dobra kruna, čija je dužina izmedju 1/2 - 1/3 visine stabla (50-33%) - dobra kruna, dužine 35 - 60% visine stabla (1/3-2/3) - loša kruna, sa dužinom većom od 60% ili manja od 20 % visine stabla (2/3 ili 1/5 visine stabla) - stabla bez krune – kresanici, prelomi

  34. Širina krune • Izražava odnos između prečnika krune i ukupne visine stabla • Može primeniti sledeća klasifikacija: - stabla sa krunom optimalne širine, koja je jednaka ili manja od 15-20% (1/5) visine stabla - stabla sa dobro razvijenom krunom – širina krune iznosi 20-25% (1/4-1/5) visine stabla - stabla sa lošom krunom – širina krune je jednaka ili veća od 1/3 (33%) ili manja od 10% visine stabla (stešnjena)

  35. Oblik krune • Odredjuje se na osnovu više parametara 1.Vertikalnog izgleda profila krune 2. Stepena zdepastosti (vitkosti) 3. Simetričnosti krune 4. Izgleda osnove krune

  36. 1. Vertikalni izgled profila krune • Prirodni oblik pravilno razvijene krune karakterističan je za svaku vrstu, i može biti: • Nepravilan (grmast) - simpodijalan način grananja: brestovi, hrastovi, platan, dud i dr. • Piramidalan oblik krune - dužina grana se smanjuje ukoliko su one na većoj visini. Forme piramidalne krune: -širokopiramidalni oblik krune: smrča, jela, duglazija, kedar i dr. -uskopiramidalni (vretenast) oblik krune: jablan, omorika, čempres i dr. -cilindrična forma piramidalne krune:piramidalne forme nekih topola

  37. 1. Vertikalni izgled profila krune c)Ovalan oblik: divlji kesten, pitomi kesten, ariš i dr. d) Jajast oblik krune: lipa, jova, crveni hrast i dr. e) Obrnuto jajast (objajast) oblik krune: bela vrba, crna topola, sremza itd. f) Loptasti oblik krune: gorski javor, klen, poljski brest i dr. g) Žalostan (viseći) oblik krune: žalosna vrba, žalosna forma vez bresta itd. • Odstupanje od prirodnog oblika istovremeno ozančava deformaciju krune

  38. 2. Odnos širine i dužine krune (stepen zdepastosti – vitkosti) • Na osnovu ovog elementa kruna može biti: - uska kruna – stepen vitkosti krune manji od 0,5, tj. širina krune je dvostruko manja od njene dužine - umereno široka kruna – stepen vitkosti 0,6-0,8 - široka (zdepasta) kruna – stepen vitkosti iznad 0,8

  39. 3. Simetričnost krune(odnos dužine naspramnih grana) • Kruna može biti simetrična ili asimetrična (jednostrano razvijena - ekscentrična): - simetrične krune – naspramne grane su približno iste dužine - umereno asimetrične, kada je razlika u dužini naspramnih grana do 50% - veoma asimetrične – razlika u dužini naspramnih grana veća od 50%

  40. 4. Izgled osnove krune • Pokazatelj stepena deformacije krune u vertikalnoj ravni • Dopunski parametar pri proceni njenog kvaliteta • Pri ovom elementu osnova krune može biti ravna i stepeničasto razvijena: - nedeformisana (ravna) – osnova krune u istoj ravni; - umereno vertikalno deformisana – osnova krune u dve ravni u razmaku do 1/3 dužine krune; - veoma deformisana – osnova krune u dve ili višeravni razmaka preko 1/3 dužine krune

  41. Mehanička oštećenja ili oboljenja krune • Intenzitet oštećenja je sledeći: - bez oštećenja – zdrava kruna ili sa pojedinačnim oštećenjem grančica i bez vidljivih oboljenja - umereno oštećenje ili oboljenje – oštećenje (lom) ili oboljenje primarnih grana do 10% i vrh neoštećen - jako oštećenje – intenzitet oštećenja veći od 10%, vrh oštećen, prelomljen ili odsečen, trajna deformacija krošnje, sušenje grana, suva stabla

  42. Debljina grana • Pokazatelj sastojinskog stanja i kvaliteta stabala • Procenjuje se u donjoj trećini dužine krune • Klasifikacija se zasniva na odnosu prosečnog prečnika (debljine) grana do stabla i prečnika stabla: - tanke grane – ako je njihova maksimalna debljina do 10% prečnika stabla - umereno (srednje) debele grane – maksimalna debljina grana 15-20%prečnika stabla - debele (jake) grane- maksimalna debljinaiznad 20% a prosečna iznad 10% od prečnika stabla

  43. Klasifikacija krune po kvalitetu - svrstavaju u četiri grupe: • Dobre (kvalitetne) krune • Loše krune • Srednje dobre krune • Stabla bez krune

  44. Odredjivanje kvaliteta sastojine • Na osnovu kvaliteta debla i krune • Mogu podeliti u sledeće grupe: 1. Dobre sastojine – imaju više od 2/3 stabala navedenih pozitivnih fenotipskih karakteristika 2. Srednje kvalitetne – imaju izmedju 1/3 i 2/3 kvalitetnih stabala 3. Loše sastojine – imaju manje od 1/3 kvalitetnih stabala 4. Veoma loše sastojine – kvalitetnih stabala je manjeod 10%

  45. 1.6. Zdravstveno stanje sastojine • Jedan od osnovnih parametara za utvrđivanje stepena degradiranosti sastojine • Ocenjuje se kompletno zdravstveno stanje sastojine i preovlađujući uzrok degradacije • Pri tome se može koristiti sledeća klasifikacija: 1. Dobro zdravstveno stanje (zdrave sastojine) - pojedinačna stabla obolela ili oštećena, 2. Umereno dobro - do 20% stabala oboleleo ili oštećeno, 3. Loše zdravstveno stanje - 20-50% stabala obolelo ili oštećeno, 4. Vrlo loše - više od 50% stabala lošeg zdravstvenog stanja

  46. 1.7. Struktura sastojine • Broj stabala • Distribucija po debljinskim stepenima • Distribucija po biološkim razredima • Specifičan dopunski kriterijum za odredjivanje stepena degradiranosti sastojine

  47. 1.7.1.Raspodela stabala po debljinskim stepenima • Najbolji pokazatelj strukture je frekvencijska krivulja raspodele stabala • Karakteristična linija raspodele stabala kod jednodobnih šuma -ima približno zvonolik oblik (binomna raspodela) -maksimum zastupljenosti stabala oko srednjeg sastojinskog prečnika

More Related