ОПШТИ ПРИНЦИПИ, МЕТОДЕ И ТЕХНИКЕ НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА

1. ОПШТИ ПРИНЦИПИ, МЕТОДЕ И ТЕХНИКЕ НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА

2. Metodologija (od grčkih riječi methodos – put i logos – um) je nauka o načinima i putevima dolaženja do naučnog saznanja Metodologija je nauka o nauci. Cilj metodologije je da se pojmi suština naučnog saznanja. Pored toga, metodologija nas uči kojim sredstvima treba da se služimo kako bi došli do što istinitije (objektivne) spoznaje svijeta

3. НАУКА И ЊЕНИ ПОСТУЛАТИ • Шта је наука? • Наука – људско сазнање о ПРИРОДИ, ЧОВЕКУ и ДРУШТВУ које релативно одговара објективној стварности • Наука је: • човеково дело • које настоји да буде објективно, али је и • релативно, јер сазнања тешко да икад могу бити ПОТПУНА. • Поред научног, постоје и друи облици сазнања: • Здраворазумско • Идеолошко • Религијско • Уметничко

4. Наука је заснована на примени методологије • Основни методолошки принципи: 1. Објективност • Непристрасност • Могућност провере: а) језик – могућност комуникације и б) јавност 2. Поузданост – Докази

5. 3. Општост – Утврђивање опште везе између појава • Како до сазнања: апстракција+анализа+синтеза • Изражавање општости научног сазнања: • Научни закони (дескриптивни. каузални, функционални, структурални, развојни....) • Научни модели – Знаковни системи помоћу којих се путем математичких прорачуна, експеримента и логичке анализе открива каузалност појава • “Грађење” идеалних типова – издвајање битних одлика 4. Систематичност • Теоријско-појмовни апарат • Класификација • Научни систем – унутрашања сагласност делова и целине

6. КЛАСИФИКАЦИЈА НАУКА • Систем науке - 5 великих комплекса наука: • Филозофске – најопштија сазнања о природи, друштву и мишљењу у контексту јединственог поимања света • Математичке – инструментална наука – наука за друге науке • Природне – (не)органске појаве • Психолошке - • Друштвене – човек и његово друштвено биће

7. Још један поглед на класификовање наука: • Природне, • Математичке, • Друштвено-хуманистичке, • Когнитивне. • Техничко-технолошке • Медицинске • Наука о науци • Теологија • Уметност

8. Науке можемо посматрати и по критерујуму општости, метода који се примењују и по сврси, на пример А) По општости: • Опште • Посебне/Појединачне Б) По методу: • Дескриптивне – описују појаве (географија, нпр.) • Експликативне – објашњавају појаве (економија, социологија...)

9. В) По сврси: • Фундaменталне/Темељне • Примењене + • Индикативне – оно што јесте/независно од човека • Нормативне – шта би требало да буде

10. ЕЛЕМЕНТИ НАУКЕ • Два основна елемента науке • Предмет науке • Метод – Пут до сазнања А) Предмет • Проучавање објективне стварности • Општи приступ и/или потреба за сегментацијом • На конституисање предмета науке утичу: • Филозофско схватање стварности • Метод који ће се применити у истраживању • Пракса – Решавање практичних проблема

11. Б) Метод – Пут до сазнања • Јединство начела и правила, теоријских сазнања о стварности и практичних радњи и техничких средстава који се примењује у истраживању • Три конститутивна елемента метода: • Постојање логичких правила • Опште-теоријски прилаз – Претходна сазнања • Техника истраживања – Прикупљање грађе, сређивање, упоређивање и објашњење

12. ОПШТИ ПОСТУПАК У НАУЧНОМ ИСТРАЖИВАЊУ Метод: • Постојање логичких правила и принципа • Опште-теоријски прилаз (претходна сазнања) • Техника истраживања – Прикупљање грађе, сређивање, упоређивање и објашњење

13. Предмет истраживања - формулисање и дефинисање: • Теоријско • Оперативно • Постављање хипотезе – морају бити примерене предмету истраживања: • Да што боље објашњавају појаву • Могућност да се на основу њих може извршити предвиђање • Да се могу проверавати • Логички добро постављене... • Прикупљање и обрада података – систематичност и објективност • Научни опис – објективан, детаљан и свестран • Научно објашњење – анализа, синтеза, апстракција и генерализација

14. Metodološki postupak - glavne faze istraživačkog postupka Zadatak: U naučnom radu prepoznati metodološki postupak formulisanje istraživačkog problema teorijsko i operacionalno (radno) definisanje pojave koja je predmet istraživanja postavljanje prethodnih pretpostavki – hipoteza istraživanja prikupljanje podataka naučno objašnjenje i verifikacija hipoteze

15. Faze istraživačkog postupka

16. 1. Okvirno određenje problema istraživanja Odrediti okvir problema znači identifikovati naučnu oblast unutar koje problem dobija određeno značenje i značaj.

17. 2. Pripremna faza istraživanja pripremna faza obuhvata: (1) rad u biblioteci, (2) rad na terenu i (3) izradu idejne skice istraživanja

18. 2.1. Rad u biblioteci http://scholar.google.com/ Kobson.nb.rs http://scindeks.ceon.rs/Journals.aspx prikupljanje obavještenja o ranijim istraživanjima istih ili sličnih problema, o rezultatima tih istraživanja, o korišćenim metodama i instrumentima istraživanja i sl Do potrebne literature najlakše je doći koristeći: (a.) bibliotečki katalog (u bibliotečkom katalogu su bibliotečke jedinice razvrstane u naučne oblasti, (b.) bibliografije (bibliografije se izrađuju za određeni period, po naučnim oblastima i tematskim područjima); (c.) referentne časopise; (d.) internet i sl

19. 2.3. Izrada idejne skice istraživanja Idejna skica treba da odgovori na tri osnovna pitanja: (1) šta će biti predmet i problem istraživanja; (2) kako će se istraživanje izvesti; (3) koje su materijalne pretpostavke realizacije istraživanja

20. JING

22. 3. Projektovanje istraživanja Projektovanje je proces u toku kog istraživač donosi odluke o svim najvažnijim pitanjima koja se tiču realizacije istraživanja. Svaki projekt je na neki način jedinstven, originalan, ali i tipičan, karakterističan za određeni tip i vrstu istraživanja.

23. 4. Izradainstrumenata Da bi se posmatrala i registrovala određena pojava potrebno je izraditi ili adaptirati već postojeće instrumente za prikupljanje podataka (upitnike, testove, skale procjene, protokole za interviju i sl.)

24. 5. Izvođenje istraživanja Kod velikih istraživanja prije finalnog ponekad se rade preliminarna istraživanja. Preliminarna istraživanja se obavljaju na uzorku od 5 do 10% od veličine uzorka planiranog za finalno istraživanje i ima funkciju: (1) da se provjere instrumenti istraživanja; i (2) provjera organizacije istraživanja

25. 6. Obrada i analiza podataka Nakon realizovana istraživanja podaci se unose u već pripremljene baze podataka i statistički, a zatim i logički analiziraju. Prikupljeni podaci se dovode u vezu sa postavljenom hipotezom čime se ona potvrđuje ili odbacuje.

26. ОСНОВНЕ МЕТОДЕ И ТЕХНИКЕ ИСТРАЖИВАЊА • Метод посматрања • Испитивање • Методе мерења • Статистички метод • Експеримент • Упоредни метод • Анализа садржаја

27. Метод посматрања • Најстарији и најраспрострањенији метод заснован на непосредним чулним опажањима истраживача • “Научни ореол” дају му следеће особине: • Системски карактер • Селективност • Стручност посматрача • Врсте посматрања: • У зависности од обима појава које се посматрањем обухватају • У зависности од улоге посматрача

28. У зависности од обима појава које се посматрањем обухватају • Појединачно – анализа случаја • Комплексно посматрање • План истраживања се може мењати • “Секвенцијална анализа”

29. У зависности од улоге посматрача • Посматрање са учествовањем – добра за анализу затворених друштвених група (терористчке организације, секте, уличне банде...), али се може јавити проблем објективности и немогућности да се сагледају све појаве • Посматрач у потпуности учествује у догађају који се посматра – средина не зна за то • Посматрач у потпуности учествује у догађају који се посматра – средина зна за то • Посматрач нема стриктну радну улогу • Посматрање без учествовања

30. Предности методе посматрања: • Тачност/Веродостојност података • Непосредан увид истраживача у одлике појаве коју истражује • “Додир” са праксом и стварање реалних представа о свету • Слабости методе посматрања: • Проблем увида у “унутрашњи” живот појединаца • Прoблем временског оквира – само се истражује садашњост • (Не)објективност посматрача

31. Испитивање • Подаци се прикупљају путем исказа субјеката истраживања (испитаника) • Испитивање може бити: • Благо • Неутрално • Оштро

32. Како до података: • Интервју – усмено • Слободни – Неусмерени • Усмерени • Панел интервју (дугорочна временска димензија) • Анкета – писано • Стандардизована • Нестандардизована анкета • Комбинација

33. Важно је направити што чвршћу везу са хипотезом истраживања и питањима која ће се постављати испитаницима • Рад на формулацији питања: • Језички недвосмислено постављена питања • Успостављена кореалција са терминима/жаргоном који је везан за одређено подручје или образвони профил испитаника • Логички и психолошки редослед питања • Побудити интересовање • Од простих, до сложених питања • Не сме се прећи одмах у сферу интиме испитаника • Испитаник се не сме довести у неприлику приликом давања одговора • Лагани прелази из логичких целина

34. Предности методе испитивања: • Сакупљање података који могу одражавати “унутрашњи живот појединца” • Широка временска димензија испитивања – прошлост/садашњост/будућност • Могућност за просторно широк полигон за испитивање • Мане методе испитивања: • Проблем вредновања оцене изказа испитаника и саме веродостојности података • Проблем психолошке природе • Друштвене препреке: • Језик • Систем вредности друштва • Различита животна искуства испитаника

35. Методе мерења • “Квантификација” у процесу дефинисања, описивања и сазнавања о друштвеним појавама/процесима – покушај да се оне “измере” • Три врсте мерења: • Непосредно – јединице мере и предмет мерења су истог квалитета (приходи становништва – новац, старост – године...) • Посредно – успостављање узрочно-функционалне везе између појава (друштвени статус – степен образованости, занимање појединца, висина дохотка...) / успостављање конвенције и договора у погледу мерила: • Математички израз (нпр., стопа наталитета...) • Модел вероватноће • Скалирање – мерење појава преко мерења ставова појединаца о тим појавама

36. Предности методе мерења: • Потреба за објективизацијом испитивања • Могућност за широк полигон за испитивање • Мане методе испитивања: • Да ли се друштвене појаве могу мерити? • Проблем вредновања оцене изказа испитаника и саме веродостојности података • Испитаници морају ири искрени • Проблем “превођења” и накнадне оцене ставова

37. Статистички метод • Статистика обезбеђује прикупљање, представљање, анализу и интерпретацију нумеричких својстава појава • Најважније методе: • Метод узорка • Врсте узорка: а) случајни; б) систематски; в) стратификовани • Величина узорка зависи од: а) хомогености појаве која се истражује; б) варијабилности обележја; в) степена прецизности који се жели постићи истраживањем • Употребљава се при примени методе посматрања и испитивања • Метод средњих вредности (зависи од степена варијабилност појаве) - аритиметичка средина+медијана+модална вредност • Метод корелације: утврђивање +/- веза између појава • Метод вероватноће

38. Предности статистичког метода: • Потреба за објективизацијом испитивања • Добра “потпора” за примену осталих метода • Мане статистичког метода: • Слабо може изразити / открити праву суштину појава • Инсистирањем на прецизности појава може се изгубити њихова специфичност

39. Експеримент • Научно посматрање појава које се вештачки (лабараторијски) изазивају ради утврђивања њихових узрока • Специфичност друштвених наука и примене експеримента у њима – постоји доста противника примене ове методе • Три врсте експеримента у друштвеним наукама: • Лабараторијски – “социодрама” • Експеримент у природним условима – упоређивање референтних група: експериментална и контролна група (Пример: Да ли музика утиче на процес учења?) • Природни експеримент – није прави експеримент, већ представља истраживање друштвеног процеса који се одвија спонтано

40. Предности статистичког метода: • Могућност додатног сазнања о појавама • Добра “потпора” уз примену осталих метода • Мане статистичког метода : • Проблем што је човек субјект истраживања • Долази до промене понашања у вештачким условима • Узроци настанка друштвених појава су сложени и тешко их је открити детерминистички

41. Упоредни метод • Истраживање глобалних друштвених путем њиховог упоређивања у времену и простору • Три нивоа: • Истраживање у једном друштву – оно није хомогено (нације, класе, региони, урбане/руралне локалне заједнице...) • Истраживање више друштава истог типа уређења (Вебер: развој капитализма и протестанске вере) • Упоредна истраживања на општем нивоу • Ослањање на историјску, етнографску и статистичку грађу

42. Предности упоредног метода: • Добро прилагођена друштвеним појавама • Добра за истражвање макро појава и “извлачења” општих законитости • Резултати у пракси • Мане упоредног метода : • Проблем теоријске природе – “појмовна мрежа”: проблем успостављања просторне и временске универзалности појмова и категорија које се користе у истраживању (поимање брака код хришћана и муслимана) • Проблем практично-методолошке природе: • Избор репрезентативног узорка • Потпуност, систематилност и поузданост података • Комуникација са различитим културама и друштвима

43. Анализа садржаја • Анализа писаних докумената – систематска искуствена евденција о симболичком општењу као једном од сегмената друштвеног живота • Три фазе: • Стварање система категорија анализе и јединица за класификацију садражаја – категорија: материје/садржаја предмета, усмерености ка њему, метода и средстава општења, карактеристичности субјеката, актера, ауторитета, порекла и циља поруке • Анализа садржаја и статистичка обрада података – анализа категорија: облика општења, облика изјава и судова, интезитета изјава, трикови у поруци • Научни опис садржаја и утврђивање облика општења