Sparta

1. Sparta

2. Nastanak Sparte • Sparta se smatra najmoćnijom dorskom državom antičke Grčke • Još u starom veku se smatralo da njena moć počiva na skladnom državnom i društvenom poretku • Sparta se nalazila u oblasti Lakoniji, izvori beleže da su Spartanci svoju državu zvali Lakedemon

3. Sparta

4. Podela stanovništva • Stanovništvo Sparte delilo se na • Spartijate • Perijece • helote

5. Spartijati su bili jedini punopravni gradjani • U miru su upravljali državom a u ratu su činili jezgro spartanske vojske, bili su hopliti, tj.teško naoružani pešaci • Svako od njih je dobijao posed jednake veličine, koji se nazivao kler • Od njih se očekivalo da se potpuno posvete vojničkom pozivu i upravljanju državom, zato nisu smeli da se bave zanatstvom, trgovinom ni zemljoradnjom

6. Spartijati su činili manjinu stanovništva, njihov broj je vremenom opadao zbog čestih ratova; prema antičkim piscima u vreme osnivanja Sparte broj Spartijata iznosio je izmedju 6000 i 9000, a u prvoj polovini 5.veka p.n.e bilo ih je samo 1500

7. Hoplit

8. Kralj Leonida

9. Perijeci su bili potomci stanovnika pokorenih seoskih zajednica Lakonije • Bili su slobodni, ali nisu imali politička prava • Imali su obavezu da plaćaju porez i služe u spartanskoj vojsci kao lako naoružani pešaci • Bavili su se zemljoradnjom, zanatstvom i trgovinom

10. Heloti su bili potomci starosedelačkog stanovništva • Oni su obradjivali imanja spartijata, ali nisu bili njihovo vlasništvo, već vlasništvo države, zato se za njih kaže da su bili državni robovi • Učestvovali su i u ratnim pohodima, kao pomoćna vojska • Nezadovoljni svojim položajem heloti su se često budili, naročito kada je Sparta bila oslabljena • Najveća pobuna izbila je sredinom 5.veka p.n.e., kada je Spartu pogodio veliki zemljotres

11. Državno uredjenje Sparte • Stari Grci su verovali da je Sparta postala moćna zahvaljujući stabilnom državnom poretku, koji joj je podario mitski zakonodavac Likurg (9.vek p.n.e.) • Danas istoričari veruju da državno uredjenje Sparte nije delo jednog čoveka, već se razvijalo postepeno kroz borbu za ograničavanje kraljeve vlasti

12. Spartom su upravljala dva kralja, oni su bili vrhovni zapovednici spartanske vojske, u miru su imali uglavnom sudska ovlašćenja • Od 6.veka p.n.e., kada je izbio sukob dva kralja tokom jednog pohoda, donet je zakon da jedan kralj odlazi u rat a drugi ostaje kod kuće • Kraljevska vlast bila je nasledna i prelazila je sa oca na sina

13. Kraljevi su bili i članovi geruzije, ovo veće činilo je i 28 spartijata starijih od 60 godina • Platon je zabeležio da je geruzija uvedena da bi se ograničila vlast kraljeva • Geruzija je, zajedno sa kraljevima, upravljala Spartom i vodila državne poslove • Služba geronta trajala je doživotno

14. Značajna uloga u državnom uredjenju Sparte pripadala je eforima • Njih je bilo pet, i oni su takodje ograničavali vlast kraljeva • Efori su nadgledali rad kraljeva, pored toga čuvali su red i mir u Sparti • Povremeno su organizovali kriptije, tajne pohode protiv najistaknutijih helota

15. U Sparti je postojala i narodna skupština, apela • U njoj su učestvovali svi spartijati stariji od 30 godina • Na sednicama skupštine mogli su da govore samo kraljevi i članovi geruzije i uglavnom se glasalo o predlozima geruzije • Apela je birala članove geruzije