Лаза Костић (1841-1910)

1. Лаза Костић (1841-1910)

2. Рођен је 1841. у Ковиљу (Бачка), у војничкој породици • У родном месту је ишао у основну школу, гимназију је завршио у Новом Саду, а права 1864. у Пешти, где је две године касније одбранио докторску тезу на латинском • 1866. изабран је за професора у гимназији у Новом Саду, 1867. је постао велики бележник општине новосадске, а од 1869. до 1872. је био председник варошког суда. Након тога, до краја живота, углавном се бавио књижевношћу, новинарством и политиком

3. Што се тиче физичког изгледа, био је крупан и стасит. Говорило се да је аполонски леп. Увек се облачио по последњој моди, много је бринуо о својој појави

4. Књижевни рад • Лаза Костић важи за једног од најобразованијих књижевника свога доба. Знао је грчки, латински, немачки, француски, енглески, руски и мађарски. Бавио се антиком, митологијом, естетиком и филозофијом. Његов књижевни рад је веома разноврстан: био је песник, драмски писац, новинар, преводилац, есејиста и критичар

5. Најважнија дела • лирске песме: Међу јавом и мед сном, Спомен на Руварца, Снове снивам..., Госпођици Л.Д., Santa Maria della Salute • поеме: Прометеј, Јадрански Прометеј • епско-лирске песме (баладе): Минадир, Самсон и Далила • драме: Максим Црнојевић, Пера Сегединац, Гордана • огледи из естетике и филозофије: Основа лепоте у свету, Основно начело-критички увод у општу филозофију • критике: монографија О Јовану Јовановићу Змају • преводилац: Ромео и Јулија, Хамлет, Ричард III

6. Био је врло недисциплинован и завидно продуктиван. • Смишљао је нове речи: кованице или неологизме по којима постаје врло познат. • Српску поезију је обогатио посебном звуковношћу.

7. Лаза Костић је наш први шекспиролог • 1859. са само 18 година, на себе преузима одговорност превођења Шекспира • најдуже се од свих српских критичара и преводилаца бавио Шекспиром (око 50 година) • први је поставио Шекспира на сцену у Србији • организовао је прославу 300-годишњице Шекспировог рођења

8. Мало је позната његова сарадња у својству дописника агенције “Ројтерс” и угледних листова као што су лондонски “Тајмс”, бечка “Ноје Фраје Пресе” • Био је извештач за највеће француске новине “Ле Фигаро”

9. Лаза и Јелена Ленка Дунђерски • Лаза је Ленку, најмлађу ћерку свога пријатеља, Лазара Дунђерског, упознао 1891.Очаран младом, лепом и шармантном Ленком, није могао да савлада талас емоција које су почеле да га испуњавају, али је, као пријатељ породице Дунђерски и частан човек, био дубоко свестан разлике од тридесет година између њих и немогућности њихове везе. Она је, много година пре него што га је упознала, слушала приче о њему и читала његове песме са неким немиром који се претворио у топлу и безграничну љубав када га је упознала. Одбила је пуно просаца, надајући се да ће је Лаза ускоро запросити.

10. Ленка Дунђерски (1870-1895)

11. Разапет између моралног и емотивног, песник је покушао да нађе начин којим би заувек ставио тачку на могућност њихове везе. Пише писмо Николи Тесли, свом добром пријатељу, о девојци изузетне лепоте, која испуњава све услове идеалне супруге великог научника. Међутим, овај покушај је доживео двоструки дебакл: Теслу није интересовало ништа осим науке, а Ленка је изјавила да би се удала само за неког као што је Костић.

12. Не знајући како да се избори са својим емоцијама, бежи у манастир Крушедол. Ни тај покушај није успео. Тамо пише прву песму посвећену својој великој љубави: “Госпођици Л.Д.”, песму која му је била најдража све до настанка “Santa Maria della Salute”. На предлог Ленкиног оца, жени се богатом наследницом Јулијаном Паланачки из Сомбора, која га је верно чекала око 20 година. Те исте, 1895. године, умире Ленка у својој 24. години, од тифусне грознице. Мада, незванични подаци кажу да је умрла при абортусу, у Бечу, а да је причу о грозници конструисала породица како би се избегла срамота.

13. Santa Maria della Salute • Лаза за Ленкину смрт сазнаје на брачном путовању, у Венецији. Ту посећује цркве Госпе од Спаса. Управо од тренутка Ленкине смрти и сусрета са грандиозном лепотом цркве, Лаза ће наредних 14 година у себи носити ову песму, све док није добила пун сјај и постала опроштајна песма, једна од најлепших у српској поезији.

14. Песма “Santa Maria della Salute” настала је 1909. године. Она је израз људског покајања, произашла из интимне драме човека који пред крај живота испитује себе, своје принципе, страхове, надања и поступке. • Умро је само годину дана касније, 1910. године, у Бечу.