K orporativna vrlina i moralna autonomija prof. dr Aleksandar Fati ć mr Aleksandra Bulatovi ć

1. Korporativna vrlina i moralna autonomijaprof. dr Aleksandar Fatićmr Aleksandra Bulatović IV MODUL Menadžment – aspekti koji se odnose na etiku u javnom upravljanju Beograd, 2013

2. Problemi sa pravnim regulisanjem • ‘Spoljašnje’ norme u važnom smislu • U praksi, svode se na pravni pozitivizam • Pretpostavljaju punu racionalnost aktera • Prisutne u teorijama porekla prava i teorijama pravednosti • Društveni ugovor, prirodno pravo, ekvilibrijum između moralnih intuicija i argumenata

3. Iracionalni element • Racionalističko regulisanje: redukovanje lične dinamike (motivacione strukture) • Posebno očigledno u teorijama represivnih sankcija • Utilitaristička ideja o “generalnoj” i “specijalnoj” prevenciji • Eskapizam “inkapacitacije” • Empirijska pitanja u vezi sa praktičnom primenom retribucije • Opšta nesposobnost prava da na preventivni način utiče na iracionalno kao legitimno.

4. “Unutrašnja regulativa” • U stanju da utiče na iracionalnu motivaciju kroz “doticanje vrednosti” (‘seeping through of values’) • Uticaj sa vrha na dole • Pomaže da se stvore holistički modeli motivacije • Uključuje unutrašnju sankciju, ali nije ograničena na nju • Na refleksivan način odslikava odgovornost u javnom sektoru

5. Vrednovanje postupaka i motiva • Paralelna sa ličnim kontekstom: legitimnost “tamne strane” • Prepoznavanje tamne strane je ključno za korporativnu etiku • Istovremeno vrednovanje spolja i samovrednovanje • Pitanje dinamike: kontrolisanje tamne strane ličnosti • Okruženje kao izvor inspiracije ili represije

6. Povećanjemehanizamau javnom sektoru • Proliferacijapozitivističkih normi • Povećanje liberalnog diskursazasnovanog na idejama ‘prava’, ‘slobode’ i ‘dužnosti’ • Nema mesta za princip zadovoljstva • Nema manevarskog prostora za priznanje iracionalnosti • Represivni racionalizam • Vodi sve više ka suptilnim izražavanjima iracionalnih motiva.

7. Samodisciplina • Samodisciplina nije samo normativno, nego i motivaciono pitanje • Institucionalno okruženje snosi deo odgovornosti za samodisciplinu • Strukturisanje institucionalno okruženja je predmet etičke procene • U praktičnom smislu, institucionalno okruženje se izražava u “mentalitetu” službe • Ključna uloga vežbe, i na individualnom i na institucionalnom nivou • Razgovor, savetovanje, “briefing”, “de-briefing”.

8. Moralna autonomija • Sloboda da se donose odluke bez bitnih uticaja sa strane • Primeri? • Pitanje zadovoljenja ličnih želja kao autonomno? • Da li je moguća sloboda u heteronomiji? • Da li je dovoljna autonomija samo da se ne čini zlo?