abs - sistem

1. abs-sistem Kao što je poznato ABS (Anti-lock Braking System ) je sistemkojisprečavablokiranjetočkovapriintezivnomkočenju i omogućavadobruupravljivostvozila u uslovimasmanjenogprijanjanja. Pored toga od ovogsistema se očekuje da povećastabilnostvozilaprikočenju, a eventualnou nekimsituacijama i da smanjizaustavni put vozila. Samimnapredovanjem u autoindustrijikaoI uelektroniciosnovnaverzija ABS sistema je doživjelaznatnapoboljšanjatako da ABS danasdjelujekaosloženisistemsabrojnimelektronskimnadgradnjama.

2. POJAVA I ISTORIJSKI RAZVOJ ABS SISTEMA • Pojava ABS-a datirajoš od 1928 g. kada je Nijemac „Karl Wessels” patentiraomehanizamkojiregulišesilukočenjakodautomobila, alitaj je konceptpostojaosamonapapiru. TekpočetkomII svjetskog rata, 1941. testiran je prvi regulator blokiranjatočka. • Naime, tekpojavomintegrisanihkrugovamogla je bitiproizvedenadovoljno mala kontrolnajedinicasposobna da pratipodatkesenzora i u kratkomvremenuupravljaventilimakontrolepritiska. Zahvaljujucielektronicisada je sistembio u mogućnostikontrolisati i zadnje, a ne samoprednjetočkove.

3. NAČIN FUNKCIONISANJA ABS-a • ABS funkcionišetako da se kočenjerealizujetačnonagranici u kojoj se točakmaksimalnousporava, alijošuvjek se okreće. Pošto je ova granicateškopreciznoodrediva i nijekonstantnaprilikomkočenjabrojobrtajasvakogtočka se mjeridavačem i davaprocesoruABS-a. • Procesorobradjujedobijeneinformacijenezavisnozasvakitočak i tačnoobračunavavrijednostibrojaobrtaja i klizanja. KOČNE čeljustistežu disk bezotpuštanjasve do trenutkapredblokiranjetočkova. U trenutkukojiprethodiblokiranjutočkova ABS kontroler, kojidobija, kojidobijainformacije od senzora. • , aktiviraosjetnikkojiprekosklopaelektromagnetnihventilasnižavapritisakulja u kočionomcilindru i otpuštačeljustisvedok se kočionimoment tolikonesmanji da točkovinormalnonastavljajusasvojimobrtanjem. U tom trenutkuosjetnikaktiviraelektromagnetneventile u suprotnomsmijeru, pritisakulja i intezitetkočenjase opetpovećava do graniceblokiranjatočkovagdje se ciklusponovovraćanapočetak. Ovepromjenepritiska se dešavajuvrlobrzo(3-5 putau sekundi)

4. SASTAVNI ELEMENTI ABS-a • Četiriosnovnekomponente ABS sistemasu: • Senzoribrzinebrojaobrtajatocka • Pumpa • Ventili • Kontroler

5. Senzoribrzinebrojaobrtajatocka • Da bi ovajsistemmogaofunkcionisatipotrebna mu je ulaznainformacija. U ovomslučajuulaznainformacijazasistem je brzina, brzinakretanjavozila i brzineokretanjatočkova. Senzoribrzinesukomponentesistemakojedajuinformaciju o brzini i prenose je do kontrolera. Ovisenzorisusmješteninasvakomtočku. Oni prate brojobrtajatočka, i mogubitirazličitekonstrukcije. Ranijesubilimehanički, i brojobrtajasudavalinaosnovu. Brojaoscilacijadavačakoji je pričvršćenzanepokretnuglavčinutočka, i koji je bio priljubljenuzdisk koji je imaorupicenasebi i koji se okretaokao i točak. Danas se uglavnomkoristeelektronskisenzori.

6. Pumpa • Kako je ventil sposoban da propusti pritisak na kočnice, mora postojati način da se taj pritisak vrati. To je upravo ono što pumpa radi. Kada ventil smanji pritisak u vodu, pumpa je tu da taj pritisak povrati.

7. Ventili • Na svakom hidrauličnom ili pneumatskom vodu od glavnog cilindra do točka postoji ventil koji je pod kontrolom ABS uređaja. Ventil može imati tri pozicije: u poziciji jedan, ventil je otvoren, pritisak se sa glavnog kočionog cilindra prenosi preko ventila na točak u poziciji dva, ventil je zatvoren, i kočnica je odvojena od glavnog kočionog cilindra. Ovo sprečava porast pritiska, bez obzira da li vozač i dalje pritiska pedalu kočnice. u poziciji tri, ventil propušta deo pritiska na kočnice.

8. Kontroler • Kontroler predstavlja "mozak" ovog sistema. To je, u stvari, jedna mikorprocesorska jedinica(kompjuter), koji upravlja radom cijelog ABS sistema. Kontroler prima informacije sa senzora, i u slučaju da dođe do smanjenja brzine jednog ili više točkova, on automatski aktivira ventil koji zatvara pritisak na kočnice. Kontroler je dio ovog sistema koji je pretrpio najviše promjena i usavršavanja od prvih uređaja pa do danas, što je i razumljivo imajući u vidu nagli razvoj kompjuterske tehnike u zadnjim decenijama dvadesetog vijeka.

12. Stefan mladenovic