Vizuelni sistem

1. Vizuelni sistem

2. Potencijal membrane u mirovanju + - Potencijal nastaje zbog razlike u koncentraciji jona i svojstva polupropustljivosti membrane Membrana (u mirovanju) dobro propušta jone kalijuma, ali ne i ostale jone

3. Potencijal membrane u mirovanju + - Unutrašnjost je bogata jonima kalijuma, koji zbog gradijenta koncentracije ističu u vanćelijski prostor Stvara se električno polje koje se protivi ovom trendu Ravnoteža nastaje kada se broj jona koji ističu zbog gradijenta koncentracije izjednači sa brojem jona koji se vraćaju zbog nastalog električnog polja

4. Potencijal membrane u mirovanju + - Debljina membrane je d=10nm, dobar dielektrik, ε=5 Potencijal u mirovanju, V=80mV Električno polje koje nastaje, E=V/d=80 kV/cm

5. Akcioni potencijal - + Nadražajem ćelije (električnim , hemijskim, svetlosnim, mehaničkim) povećava se propustljivost membrane za jone natrijuma, koji naglo prodiru u ćeliju Ćelija postaje pozitivna iznutra! Ovo je depolarizacija ćelije Ponovo se smanjuje propusnost za jone natrijuma i povećava propusnost za jone kalijuma. Napon pada na potencijal mirovanja. Električni proces se naziva akcioni potencijal

6. Akcioni potencijal + - Ponovno uspostavljanje stanja u kome je unutar ćelije koncentracija jona kalijuma veća nego van ćelije omogućava mehanizam poznat kao kalijumova pumpa. Analogno, postoji Na pumpa. Energiju obezbeđuje molekul ATP (adenozintrifosfat)

7. Refraktorno vreme Vreme u kome nije moguće generisanje novog akcionog potencijala

8. Akcioni potencijal u užem smislu i kao receptorski i sinaptički potencijal

9. Podražaj ispod praga podražljivosti izaziva depolarizaciju, ali ne i akcioni potencijal! Hiperpolarizacija je rast električnog polja membrane u mirovanju bez promene smera

10. Oblici akcionog potencijala

11. Neuron Dendriti primaju signale od prethodnog neurona, akson prenosi signal Mijelin je masno tkivo – električni izolator i formira omotač oko aksona

12. Neuron Na Ranvierovom suženju dolazi do depolarizacije – akcionog potencijala Kroz mijelinom izolovano vlakno signal putuje pasivnim transportom jona Na sledećem Ranvierovom suženju ponovo se javlja depolarizacija Navedeni način provođenja impulsa naziva se saltatorno (skokovito) provođenje Na ovaj način se postiže brzina provođenja od oko 100m/s

13. Sinapsa Ekscitacione sinapse: depolarizacija Inhibicione sinapse: hiperpolarizacija Veza aksona jednog neurona i dendrita drugog Način komunikacije – hemijski, pomoću neurotransmitera

15. ERG Elektroretinogram, stimulacija jednim bljeskom

16. Prenos akcionog potencijala duž aksona (nemijeliziranog)

17. Čula • Receptor je ćelija zadužena za prijem oseta • Dendriti bez mijelina (npr čulo dodira) • Visok prag podražaja, pa ekscitacija ne dovodi do akcionog potencijala(nastaje receptorski potencijal) • Tek na prvom Ranvierovom suženju aksona nastaje akcioni potencijal

18. Čula • Receptorski potencijal je proporcionalan intenzitetu ekscitacije • Akcioni potencijal (nastaje na prvom Ranvierovom suženju) jeste impulsno frekvencijski modulisan signal

19. Receptorski potencijal oka

20. Fechnerov zakon I0 prag podražaja I intenzitet podražaja S intenzitet čula Intenzitet čula proporcionalan je promeni intenziteta podražaja

21. Anatomske strukture oka • zenica (pupil ) • dužica(iris) • rožnjača(cornea)

23. Opis • unutrašnja opna očne jabučice koja predstavlja u embriološkom pogledu izdanak moždane mase koji je diferenciran i osposobljen za primanje vidnih nadrazaja zahvaljujući neuroepitelnim ćelijama čepićima ištapićima • zahvaljujući tome možemo razlikovati svetlost, pokret, oblik i boju • u tom pogledu svi delovi retine nemaju istu funkciju. • Perifernim delovima možemo da uočimo svetlost i pokrete. • ovde se nalaze štapići koji nam služe za gledanje u sumraku. • Centralni delovi služe za precizan vid, razlikovanje oblika i boja. • ovde se nalaze čepići koji nam omogućavaju gledanje pri dnevnoj svetlosti.

24. Receptori • Čepići: • ukupno 6 miliona, (skoro) isključivo se nalaze u žutoj mrlji, reaguju na svetlosne draži jačeg intenziteta, • odgovorni su za oštro vidjenje i razlikovanje boja • Razliciti čepići reaguju na različite talasne dužine svetlosti I time se raspoznaju različite boje • Svetlost predstavlja elektromagnetske talase koje mogu biti različite talasne duzine. • Oko je sposobno da raspozna uglavnom one elektromagnetske talase cija se dužina kreće od 410 nm do 700 nm

25. Receptori (nast.) • u čepićima se nalaze materije koje su posebno osetljive na talasne dužine jedne od ove tri osnovne boje: plavu ili zelenu ili crvenu boju • normalna osoba razlikuje sve tri osnovne boje • Postoje osobe koje razlikuju samo dve boje i onih koji ne raspoznaju ni jednu boju • Poremećaj raspoznavanja boja se naziva daltonizam (engl.fizičar Dalton), nasledan je

26. Raspored štapića i čepića

27. Vrste čepića

28. Vrste čepića • 3 types of cones: short (S), middle (M), and long (L) wavelength sensitive. • (S): 430 nm = blue • (M): 530 nm = green • (L): 560 nm = red

29. Presek retine

31. Ćelije u retini

32. Funkcije amakrinih i horizontalnih ćelija RECEPTORI HORIZONTALNE BIPOLARNE

33. Fotorecepcija • Opažanje boje jeste rezultat nejednake stimulacije tri vrste čepića

35. Negativna slika (negative afterimage) • Premor receptora za zeleno • Nagli prekid stimulacije (za taj deo oka) daje za rezultat lažnu boju – suprotnu od zelene (crvenu) jer je taj deo oka sada sposoban da prepozna samo crveno

36. Štapići • Nalaze se na periferiji retine, • reaguju na svetlosne draži manjeg intenziteta, • zapažaju pokrete, • omogućuju vidjenje u sutonu i noću, neosetljivi su na boje • Sadrze rodopsin (vidni purpur), kog nema u čepićima a koji se pod dejstvom svetlosne energije cepa na dva elementa: • retinen i skotopsin

37. Štapići • Iz skotopsina i retinena se automatski obnavlja rodopsin u mraku • Vitamin A učestvuje u regeneraciji rodopsina • Kod nedostatka vitamina A se javlja nemogućnost vidjenja u sumraku (kokošje slepilo)

38. Vidni put Vidni put polazi od neuroepitelnihćelijaretine i sprovodi optički nadražajdo moždane kore u okcipitalnom režnju, gde se interpretiraju vidni nadražaji

39. Vidni put • Od receptora (čepići ištapići) se impulsi prenose do bipolarnih celija a od njih do ganglijskih celija. • Vlakna ganglijskih celija se skupljaju na zadnjem polu očne jabucice formirajući papilu optičkog živca-u ovom delu retine nema ni štapića ni čepića, to je slepa mrlja • U predelu papile vlakna dobijaju mijelin i formiraju nervus opticus, koji sadrži 1 milion vlakana, debeo 4 mm dug 4 cm.

41. Orijentacija u anatomiji

42. Anatomske ravni

43. Delovi mozga - režnjevi

44. Delovi mozga

45. Binokularni vid

46. Vidni put

47. Vidni put • Unutrašnja vlakna (iz nazalne polovine retine) se ukrštaju u hijazmi dok se spoljašnja (iz temporalne polovine retine) neukrštaju. • Od hijazme se nastavlja tractus opticus, zavrsava u corpus geniculatum laterale sto je primarni optički centar, ima ulogu u stapanju slika iz oba oka, vidjenju boja i služi kao “relej” pristiglih impulsa da bi mogli biti upućeni dalje.

50. Vidni put • U corpus geniculatum laterale su nervne ćelije rasporedjene u 6 slojeva, • iz donja dva sloja se impulsi prenose do rostralnih kolikula koji su primarni refleksni optički centar a iz gornja četiri sloja se obrazuje radiatio optica tzv. Gratioletov puti stiže u area striata okcipitalnog reznja. • Vlakna iz žute mrlje pristižu na sam pol okcipitalnog režnja dok se periferni delovi retine projektuju okolo