490 likes | 633 Views
Justinijanova kodifikacija, posebno Digesta. Sudbina i značaj u istoriji prava. Konstitucija “ Deo auctore” – 530. g. n. e. Justinijan daje nalog Tribonijanu da započne s izradom Digesta – zbornika pravničkog prava ( codex iuris). Uputstvo Tribonijanu (magister officiorum).
E N D
Justinijanova kodifikacija, posebno Digesta Sudbina i značaj u istoriji prava
Konstitucija “Deo auctore” – 530. g. n. e. Justinijan daje nalog Tribonijanu da započne s izradom Digesta – zbornika pravničkog prava(codex iuris)
Uputstvo Tribonijanu (magister officiorum) • I uvažavajući tvoju odanost i izvanrednu službu, tebi prvom poveravamo i ovo delo, jer je dokaz tvoje mudrosti dobijen uredjenjem našeg Kodeksa. I naređujemo ti da odabereš , kako među vrlo rečitim profesorima, tako i među vrlo učenim advokatima na sudu najvišeg sedišta, one za koje utvrdiš da ih treba priključiti poslu.
Dakle, naređujemo vam da pročitate i prečistite knjige koje se odnose na rimsko pravo onih starih pravnika kojima su presveti princepsi dali ovlašćenje da propisuju i tumače zakone........ • Ali želimo da to bude od vas pažljivo izučeno, da sve ono što se pronađe da u starim knjigama nije dobro postavljeno, ili da je nešto suvišno, ili da nije dovoljno dobro, ili je preteranom opširnošću razvučeno, ili je nedovršeno, da sve to dopunite i celo delo učinite primerenim i lepšim.
Konstitucija “Tanta” – 533. g. n. e. • Justinijan obaveštava da su Digesta dovršena, naređuje da stupe na snagu zajedno s Institucijama i objašnjava: • kako su nastala Digesta • ko ih je sačinio (ko su bili članovi komisije) • koja je sistematizacija Digesta • kako treba da se u budućnosti primenjuju
Izvodi iz konstitucije “Tanta” • Bilo je zaista zadivljujuće svesti na toliku usaglašenost rimsko pravo, stvarano od osnivanja Rima sve do vremena naše vladavine...ako se ima u vidu da je ono stvarano gotovo hiljadu i četiri stotine godina, s unutrašnjim protivrečnostima i kolebanjima.. • ..dopustili smo istom uzvišenom mužu ne samo da prikupi nego i da nadzire da se pouzdano prenesu ona najvrednija dela iz starine koja su već skoro potpuno nejasna i nečitljiva. • ...saopšteno nam je da je napisano skoro dve hiljade knjiga i više od tri miliona redova koje su stari pravnici razbacali... • Sve je to sačinjeno uz pomoć Tribonijana... • Okončano je i uz pomoć drugih veličanstvenih i vrlo učenih muževa kakav je Konstantin, Teofil, Dorotej, Anatolije, Kratin, Stefan...
Zbog toga smatramo da je neophodno ovu odluku učiniti poznatom svim ljudima, da im bude jasno kolike su zbrke i preopširnosti oslobođeni i u kakvu su sređenu situaciju i pravnu sigurnost došli, kao i da će u budućnosti imati zakone koji su, kako verodostojni, tako i sažeti, i svakom odmah pristupačni... • Dakle, nešto veličanstveno zrači iz ovih knjiga, kada se uvidi da je staro mnoštvo sada zamenjeno sažetim i manjim.
A da vama ne bi bilo nepoznato na osnovu kojih starih knjiga je uređena ova zbirka, naređujemo...da se i ovo napiše na početku naših Digesta: od kojih stvaralaca prava i kojih njihovih knjiga i od koliko hiljada redova je sagrađen ovaj hram rimske pravde. • Biramo one stvaraoce prava ili komentatore koji su bili dostojni tako velikog dela...dajući svima jednaku vrednost.... • ...skoro celo rimsko pravo postalo zamršeno. Da mi nismo ovako trpeli, kakvu bismo tek bezvrednu neusaglašenost ostavili budućim pokolenjima?
Justinijanove Institucije – udžbenik sa snagom zakona • Ali kada smo uvideli da neuki ljudi i oni koji stojeći u predvorju pravne nauke nastoje da prodru u njene tajne nisu sposobni za nošenje tereta tolikog znanja, procenili smo da treba pripremiti i jedan dodatak srednjeg obima, da bi, pošto ga upoznaju i skoro sve nauče u osnovi, mogli da uđu u dubinu i prihvate najsloženiji oblik prava, ali ne zatvorenih očiju. Stoga smo naložili Tribonijanu....kao i Teofilu i Doroteju pozvanim svetlim muževima i veoma rečitim profesorima da posebno prikupe sve knjige koje su stari sačinili, a koje su sadržavale osnovna pravna pitanja i nazvane su institucijama...
Primer: D.9.2.5.3 (Ulpianus libro 18 ad edictum) • Ako učitelj za vreme podučavanja rani ili ubije roba, postavlja se pitanje da li on odgovara po Akvilijevom zakonu, kao da je protivpravno učinio štetu. Julijan piše da onaj ko učeniku izbije oko u toku podučavanja odgovara po Akvilijevom zakonu. To više treba reći ako dođe do ubistva. Kod njega je naveden sledeći primer: obućar, kaže on, je dečaka, učenika, slobodnog filius familias-a, koji je loše napravio ono što mu je pokazao, tako udario kalupom po glavi da je učeniku izbio oko. Julijan kaže da tu ne dolazi u obzir primena actio iniuriarum, jer ga on nije udario u nameri da učini iniuriju, nego radi opominjanja i učenja; Julijan sumnja da bi mogla doći u obzir actio locati, jer je učitelju dozvoljen samo lakši oblik kažnjavanja. Ja uopšte ne sumnjam da se u ovom slučaju može voditi spor po osnovu Akvilijevog zakona).
Digesta • Antologija, mozaik tekstova rimskih pravnika • 50 knjiga podeljenih na naslove (tituluse), fragmente, paragrafe • Uglavnom kazuistika (slučajevi i pravni problemi), izuzetak 50.17 (De diversis regulis iuris antiqui) • Uglavnom privatno pravo (izuzev knjige 47 i 48, libri terribiles – krivično pravo). • Najvažnija pravna knjiga u istoriji prava
Rani srednji vek (5-10. vek) • Zapad: • Nazadovanje pravne kulture • Vulgarno rimsko pravo (skraćene i izmenjene varijante klasičnih dela) • varvarski zbornici rimskog prava (Lex romana Visigothorum, Lex romana Burgundionum) • germansko običajno pravo
Istok – do pada Carigrada • Gubi se veza sa zapadom, stanovnici ne znaju latinski • Prerada Justinijanovog prava • Rimsko-vizantijsko pravo • Teofilova Parafraza Justinijanovih Institucija • Ekologe, Prohiron, Epanagoge • Bazilike (c. 900 g.) • (Nomos Georgikos, Nomos Stratiotikos, Nomos Rodion Nautikos) • Fotijev Nomokanon
Srednjovekovna Srbija • Uticaj rimskog prava posredan, ne iz latinskih Justinijanovih zbornika nego preko vizantijskih prerada i kompilacija • Nomokanon Sv. Save – svetovni i crkveni zakoni • Sintagma Matije Vlastara • Zakon cara Justinijana • Presudna uloga crkve i sveštenstva
Zapad – razvijeni srednji vek 11-15. vek
Bolonjska škola prava (glosatori) • 12 vek - Irnerije počinje s podučavanjem prava • Glosatori – profesori prava i utemeljitelji pravne nauke • Organska veza između podučavanja i bavljenja naukom • Tumačenje tekstova nije novost, kao i njihovo glosiranje (škola u Paviji, glosiranje Biblije) • Specifičnost glosatora– kombinacija opšteg obrazovanja iz antike i dogmatskog srednjovekovnog svetonazora
Podučavanje • Najpre opšte obrazovanje • Trivium (gramatika, dijalektika tj. logika, retorika) • Zatim, primena ovih veština na pravne tekstove • Interpretacija tekstova • Osnovni pravni tekst – Digesta (Littera Bononiensis) • Digestum vetus (1-24.2) • Digestum Infortiatum • Digestum Novum • Codex (1-9)
Sholastički metod • Lectio • Expositio verborum • Scindo (razdvajanje misli) • Summo (ponovo sažimanje) • Casumque figuro (slučajevi iz prakse ili izmišljeni slučajevi). • Perlego (čitanje teksta i njegova interpretacija) • Do causas (obrazloženje) • Connoto (ostale napomene)
Regulae, definitiones, brocardica – formulisanje opštih pravila • Obiicio (iznošenje prigovora, kontroverzi) • Stvoren pravnički metod, dogmatski metod, egzegeza tekstova
Dela glosatora • U uskoj vezi s podučavanjem: • Glossa • Lectura • Commentarium • Summa • Repetitio • Distinctiones • Brocardica
Pojedini glosatori • Irnerije • Bulgar, Martin, Jakob, Hugo (četiri doktora) • Johannes Bassianus, Placentinus • Azzo (Aco) – Summa Codicis • Akurzije – Glossa ordinaria (cc. 1230 godine) • 62 000 glosa na tekst Digesta
Mos italicus • Dogmatski metod • Topički način mišljenja • Razmišljanje u okviru problema, a ne u okviru sistema • Ne polazi se od osnovnih premisa, nego se one traže (opšta načela, stavovi, gledišta)
L.Qua actione § Si quis in collucatione (Ulp. D.9.2.7.4) • Ako neko u rvanju ili u pankracijumu, ili boksu u međusobnoj borbi jedan drugoga ubije, ako je jedan drugoga ubio u javnoj borbi, ne primenjuje se Akvilijev zakon, jer se smatra da je šteta pričinjena zbog slave i junaštva, a ne protivpravno. To se, međutim, ne odnosi na roba, jer se u slobodi rođeni mogu takmičiti. Ali se primenjuje u slučaju da je povređen filius familias. Jasno je, ako bi ranio onog koji se povlači, ima mesta primeni Akvilijevog zakona.
Glossa “gloriae causa” • Međutim ako u javnoj borbi neko slobodan bude ubijen, Akvilijev zakon se ne primenjuje, ali se ovo kaže, da li se (zakon) primenjuje u slučaju kada slobodan čovek bude ubijen ili ranjen na drugom mestu? Bulgar kaže da se ne primenjuje: i za to daje ove (argumente), zakon Huic, paragraf si (D.9.2.15.1) i zatim, komentar edikta kurulskih edila, zakon Qua vulgo (D.21.1.42), u kojem se kaže da se ne može vršiti procena slobodnih ljudi koji su umrli, prema Rofredusu i Aconu kaže se da se primenjuje actio legis Aquiliae utilis tj. akvilijanska tužba iz razloga korisnosti i u slučaju mrtvog i ranjenog slobodnog čoveka, s argumentima dole navedenim, zakon Liber homo, u uvodnom paragrafu (D.9.2.13pr.). I ovde se primenjuje argument u suprotnom smislu. I prethodni, prvi titulus (devete knjige, zakon Ex hac (D.9.1.3). I kao što se kaže u zakonima koje je izneo Bulgar, za procenu samog tela slobodnog čoveka se ne može tužiti na osnovu Akvilijevog zakona, ali možeš tražiti ostalu štetu.
Postglosatori, komentatori, konzilijatori (14-15. vek) • Nastavljaju rad glosatora • Mos italicus • Pisanje opširnih komentara oslanjajući se na glose • Daju pravna mišljenja sudovima (consilia) • Izučavaju feudalno langobardsko pravo, kanonsko pravo i gradske statute • Stvoreno ius commune (opšte pravo) i omogućena recepcija rimskog prava u srednjovekovnoj Evropi
Postglosatori • Bartol iz Sasoferata (Bartolus de Sassoferato), 1314-1357 – Nemo iurista nisi Bartolista • Baldo (Baldus de Ubaldis, 1327-1400)
Novi vek – 16-19. vek • 16. vek – Francuska (humanizam) • 17. vek – Holandija i Nemačka (usus modernus Pandectarum) • 18. vek – škola prirodnog prava • 19. vek – Istorijskopravna škola i pandektistika
Humanizam, škola elegantne jurisprudencije • 16. vek – Francuska • Humanizam i renesansa – okretanje svetovnim sadržajima • Humanizam – čovek je opet u središtu • Renesansa – ponovno rađanje antičkog duha, pronalaženje inspiracije u antici
Humanistički pravnici • na univerzitetu u Buržu (Bourges) • protestanti • Humanističko obrazovanje podrazumeva odlično poznavanje klasičnih jezika (grčkog i latinskog) i antičke literature • Okrenuti antici i izvornom rimskom pravu • Kritički odnos prema Justinijanovom pravu • Šta je originalno? • Odvajanje klasičnog rimskog prava od postklasičnih i Justinijanovih interpolacija
Mos gallicus • Istorijski pristup pravu – Justinijanova kodifikacija nije ratio scripta • Odbacuju rad glosatora • Naučni pristup – rad na otkrivanju izvornih tekstova (analizom stila i jezika) • Akademski stil • Pravna istorija kao naučna disciplina • Nemaju uticaja na praksu
Pravnici humanisti (elegantni jurisprudenti) • Žak Kižas (Cujas/Cuiacius, 1522-1590) • Deni Godfroa (Godefroy/Gothofredus, 1549-1622) • Hugo Donelus (Donellus, Doneau – Dono), 1527-1591).
Donellus • Nakon Bartolomejske noći i masakra Hugenota beži iz Francuske • Predaje u Hajdelbergu (1573-1579) • Zatim u Lajdenu (Holandija) 1579-1587. • Sistematičar – odbacuje sistem Justinijanovih Digesta i prihvata sistem Institucija • Commentarii de iure civili (sveobuhvatan komentar privatnog prava) u 28 knjiga, pet tomova • Imao je sposobnost sinteze i uneo više teorije u privatno pravo
Holandija - 17. vek • Doživljava procvat (prekomorska trgovina) • Holandski pravnici kombinuju dva pristupa: • Humanizam (akademski pristup) i • Usus modernus Pandectarum (praksa) • Rimsko-holandsko pravo • Johannis Voet (Johanis Fet), Commentarius ad Pandectas • Vinnius, Bynkershoek • Hugo Grotius (1583-1645) - Ispred vremena, De iure belli ac pacis, 1625.
Preteča škole prirodnog prava • Osnivač Međunarodnog javnog prava • Humanistički obrazovan (odlično znanje grčkog i latinskog, poznavanje klasične literature i istorije). • Sa jedanaest godina se upisuje na Pravni fakultet u Lajdenu (tamo predaje Donelus). • Osuđen na doživotnu robiju • Beži u Francusku • Strada u brodolomu, umire u izgnanstvu
Nemačka 16 i 17. vek • Usus modernus Pandectarum • Reichskammergericht – recepcija rimskog prava via lege • Iura novit curia – Carskivrhovnisud (koga čine profesionalni pravnici) mora poznavati opšte pravo (Gemeines Recht) • Partikularno pravo: Landsrecht, Sachsenspiegel • Izučavanje rimskog prava sa stanovišta njegove praktične primene • Važna praktična uloga pravnih fakulteta u Nemačkoj, jer oni daju pravna mišljenja sudijama nižih sudova koji nemaju pravničko obrazovanje
Pravnici • Samuel Stryk (1640-1710) – Usus modernus Pandectarum • Carpzov, Brunemann • Obavljaju mnoge dužnosti u sudovima, u državnoj upravi, na fakultetu, ali ne daju veliki teorijski doprinos
Škola prirodnog prava – 18. vek • Ideja prirodnog prava ima neprekinutu tradiciju od antičkih vremena (traganje za nepromenjivim i večnim pravom i pravdom) • Platon “Država”, “Zakoni” • Aristotel • Stoičari • Ciceron • Sv. Augustin • Toma Akvinski • Španska škola prirodnog prava (Dominicus Soto, Leonardus Lessius, Diego de Couvarruvias y Leya).
Mos geometricus • Škola prirodnog prava je doprinela stvaranju mnogih modernih pravnih grana • Ideologija buržoazije – jednakost, sloboda, tolerancija • Rušenje svakog autoriteta • Unela revolucionarne novosti u privatno pravo • Insistirala na izgrađivanju sistema • Apstraktne i uopštene formulacije • Nema kazuistike
Napuštanje topičkog načina mišljenja • Izgrađivanje sistema od opštih principa ka posebnim pravilima • Prirodno pravo: skup normi koje proizilaze iz razuma i u skladu su s ljudskom prirodom • Polazna tačka su tri Ulpijanova pravila: • Honeste vivere • Alterum non laedere • Suum quique tribuere
Maleficum – def. Huga Grocija • Nedozvoljenim delom (maleficum) nazivamo ovde svaku krivicu (omnis culpa) bilo u činjenju ili u nečinjenju, u suprotnosti s onim što ljudi treba da rade uobičajeno ili zbog određenog razloga. Iz takve krivice izrasta obaveza naime da ukoliko je naneta šteta treba da bude nadoknađena (ut resarciatur).
Damnum – def. Pufendorfa • Iako se smatra da se damnum - šteta po pravilu primenjuje na stvar, mi je, međutim, uzimamo u širem smislu, da se odnosi na svaku povredu, koja se tiče tela, ugleda, časti čoveka. Tako šteta za nas znači svaku povredu, oštećenje, umanjenje, uništenje onoga što je već naše ili osujećenje onoga što je u skladu s pravom trebalo da imamo bilo da nam to pripada po prirodi bilo kao ljudska činjenica ili nam je dodeljeno zakonom, ili je to činidba (prestacija) koju je neko propustio da izvrši ili je negira, a treba da nam izvrši na temelju perfektne obligacije.
Kodifikacije građanskog (privatnog) prava • 1804 – Code civil (Napoleonov kodeks) (Domat, Potier) • 1811 - ABGB (AGZ) – Martini, Cajler (Zeiller) – profesori prirodnog prava na Pravnom fakultetu u Beču • 1844 – SGZ (Jovan Hadžić)
Karl Fridrih fon Savinji (Savigny) 1779-1861– pravo je izraz narodnog duha (Volksgeist) Protivi se kodifikaciji prava u Nemačkoj Istorijskopravna škola – 19. vek
Sledbenici: • Oto Lenel – Das edictum perpetuum • Palingenesia iuris civilis • Teodor Momsen (Mommsen) • Blume – teorija masa • Schoell (Šel) – Rekonstrukcija Zakona XII tablica • Bruns • Francuska – Girard, Cuq • Italija – Arangio-Ruiz, Bonfante • Crna Gora – Valtazar Bogišić
Pandektistika Pandektisti na rimsko pravo gledaju kao na pozitivno pravo Nemačke Umesto glosiranog, opredeljuju se za izučavanje originalnog rimskog prava Izgrađuju modernu građanskopravnu nauku Opšti deo (pravna i poslovna sposobnost, pravni poslovi) Arnds, Dernburg, Vindšajd (Windscheid) 1900 BGB