RETKE I UGROZENE VRSTE BILJAKA I ZIVOTINJA

1. RETKE I UGROZENE VRSTE BILJAKA I ZIVOTINJA

2. BELOGLAVI SUP • Ugrozene vrste zivotinja su:Dabar,Beloglavi sup,Apolonov leptir,Droplja,Tetreb,Crni dazdevnjak itd…

3. Највећа птица Балкана, са распоном крила и до скоро три метра, уједно је изузетно корисна, јер хранећи се искључиво угинулим животињама, представља незаменљивог „чистача“ природе. У новије доба, крајње угрожен и суочен са реалном опасношћу нестанка, белоглави суп је био пред истребљењем у Србији. Као медитеранска врста, своје уточиште је пронашао у сурим косинама клисуре Увца. Како би се очувало једно од последњих гнездилишта белоглавог супа, и тако заштитила ова врста од нестајања, 1971. године заштићен је мањи део клисуре реке Увац, на месту званом „Павловића Брод“. Даља истраживања, и ангажовање стручњака на заштити белоглавог супа као природне реткости, довела су до успостављања специјалног резервата природе „Клисура реке Увац“ 1995.

4. DABAR

5. Дабар је водена и копнена животињска врста и највећи глодарсеверне хемисфере. Једини је представник свога рода. Збијено тело му је покривено густим црвенкасто-смеђим крзном. Има кратке ноге са по пет прстију, који су на задњим ногама спојени пловном кожицом. Реп му је снажан, одозго спљоштен као весло, без длаке и покривен љускама.На глави из масног крзна вире му мале, округле уши. Дужином тела досеже 90 сантиметара, реп му је дуг око 35 центиметара и тежак око 35 килограма. Из скровишта ископаног у обали или саграђеног од грања и стабала са излазом испод површине воде, излази углавном преко ноћи. Веома је опрезна и плашњива животиња. На тлу је спор и тром, па највећи део живота проведе у води. Одлично плива и рони. Живи сам или у мањим групама.

6. CRNI DAZDEVNJAK

7. Crni daždevnjak (Salamandra atra) je vodozemac iz roda daždevnjaka. Kao i ostali daždevnjaci, duguljastog je tela, s četiri kratke noge podjednake dužine i dugačkim repom. Koža mi je sluzava, jednobojna, najčešće crna, iako može biti i sivkasta ili smeđa. Iza glave imaju vidljivo izražene parotidne žlezde. To su nakupine otrovnih žlezda koji ih čine nejestivima. • Za razliku od većine drugih vodozemaca, ova vrsta je viviparna. To znači, da ženka ne odlaže jaja u vodu gdje bi prolazilipreobrazbu do odrasle životinje, nego na svet donosi jedno do dva potpuno razvijena potomka s razvijenim plućimasposobna za samostalan život na suvom. Životni vek im je najmanje deset godina.

8. PANCICEVA OMORIKA • Ugrozene vrste biljaka su:Gorocvet,Panciceva omorika,Batanski bozur,Lincura itd..

9. Pančićeva omorika je endemit područja Podrinja, zapadne Srbije i istočne Bosne (okolinaVišegrada). Ime je dobila po srpskom botaničaruJosifu Pančiću koji ju je otkrio na planini Tari1875. godine, kod sela Zaovine i Rastišta. Pančićeva omorika je tanko, vitko, do 50 metara visoko četinarsko drvo. • Omoriku možemo smatrati živim fosilom u biljnom svetu, vrstom koja potiče iz tercijara. Gornje grane na stablu ove omorike povijene su naviše, srednje su skoro horizontalne, a donje su povijene ka zemlji, ali su vrhovi okrenuti uvis.

10. LINCURA

11. Koristi se već više od 2000 godina kao izuzetno lekovita biljka. Nekontrolisano branje posle II svetskog rata dovelo je do toga da postane ugrožena i zaštićena vrsta. Najlekovitiji njen deo je rizom kojim se ova biljka istovremeno I vegetativno razmnožava. Raste na jako nepristupačnim, planinskim, kamenitim terenima. • Lincura se kao lek koristi preko 2000 godina, ali je njen hemijski sastav upoznat tek u XX veku. U II veku pre n. e. ilirski vladar Gencij je lincuru preporučivao kao lek protiv kuge i trajno po tome ostao zapamćen kroz ime ove biljke. • U prvoj godini života stvara samo rozetu prizemnih listova, kasnije iz rozete izrasta stablo, dok se cvet javlja tek treće ili četvrte godine. Cvetovi su grupisani u prividnim štitovima, po 3-10 u pazuhu gornjih listova, sa žutim kruničnim listićima (lat. luteus = žut). Raste na planinskim i visokoplaninskim livadama i Zakonom je zaštićena biljka.

12. KRAJ MINA STOJANOVIC IV-2