UMETNOST U JAVNOM PROSTORU – ULICE I TRGOVI KAO KULTURNI PROSTORI

1. UMETNOST U JAVNOM PROSTORU – ULICE I TRGOVI KAO KULTURNI PROSTORI Doc. drPredragCvetičanin 09.04.2014

2. JAVNI PROSTOR • Javni prostor je socijalni prostor koji je generalno otvoren i dostupan svim ljudima. • Ulice, javnih trgovi, parkovi i plaže se tretiraju kao tipični primeri javnog prostora • U javni prostor spadaju i građevine otvorene za javnost, poput javnih biblioteka ili javnih muzeja. • Nepoželjni/isključeni iz javnih prostora (beskućnici, pripadnici delikvantnih potkultura, ljudi sa hendikepom)

3. POLU-JAVNI PROSTORI • Takozvani polu-javni prostori uključuju prostore u koje svako može doći ukoliko plaća, poput kafea, voza ili bioskopa. • Prodavnice ili supermarketi predstavljaju takođe primer polu-javnih prostora: u njih svako može da uđei razgleda bez obaveze da plati, mada dugi boravci u ovim prostorima bez kupovine mogu biti nedozvoljeni . • Prolazi u shoping centrima predstavljaju ovakve prostore i mogu biti otvoreni i kada su prodavnice zatvorene. • Slično važi i za perone na autobuskim i železničkim stanicama ili čekaonice u njima ili u javnom transportu (metro) mada je ponekad za to neophodna karta za putovanje.

4. JAVNI PROSTORI U GRADU • Središnji poslovni deo grada se ističe po broju, strukturi i gravitacijskoj snazi svojih funkcija. • Nazivi: downtown, the core of the city, central business district (CBD), a u Evropi je ukorenjen naziv city. • City se najčešće određuje utvrđivanjem stepena koncentracije city-funkcija u gradskoj jezgri ili drugim funkcionalnim i fizionomskim obeležjima

5. JAVNI PROSTORI U GRADU • Po načinu i intenzitetu iskorišćavanja city nije homogen. U tom pogledu city se obično deli na city-jezgro i city-okvir ili prelaznu zonu. • City-jezgrokarakteriše intenzivno korišćenje zemljišta, kompaktna izgrađenost, slični tipovi zgrada, tendencija širenja u vertikalnom smeru (izgradnja nebodera i podzemnih etaža), ograničene mogućnosti parkiranja, prevlast pešačkog prometa itd. • City-okvirnije tako intenzivno iskorišten city-funkcijama, zgrade u njemu su različitog tipa, širenje je usmereno prema van, mogućnosti parkiranja su veće, veći je promet motornih vozila itd

6. JAVNI PROSTORI U GRADU • Prema Rudiju Supeku gradski centar tokom istorije imao sledeće dominantne funkcije: • duhovno-društveno središte, sa hramom ili crkvom kao spoljnim simbolom, • političko-administrativno središte, s agorom, forumom ili gradskom većnicom kao simbolom, • administrativno-trgovačko-industrijsko središte, • finansijsko, trgovačko i administrativno središte • socijalno-integrativno središte

7. JAVNI PROSTOR I DEMOKRATIJA • Agora –javni prostori predstavljajuj prostore gde je demokratijarođena, gde se građani sreću pod jednakim uslovima i gde su demokratski procesi mogući • Pravo na grad (Henri Lefebvre) – iako se se demokratija i javni prostori ne podudaraju, mogućnost njihovog presecanja postaje politički važna, a nestajanje javnih prostora politički relevantno.

8. PRIVATIZACIJA JAVNOG PROSTORA • Privatno posedovani javni prostori su javni prostori koji su dostupni javnosti (ljudima), ali su u vlasništvu privatnih entiteta, najčešće korporacija. • Pretvaranje javno posedovanih javnih prostora u privatne posede, označava se kao privatizacija javnog prostora i uobičajeni je rezultat urbanog razvoja u neo-liberalnoj eri.

9. NESTANAK JAVNOG PROSTORA • Nestanak javnih prostora je deo procesa povlačenja ljudi iz javne sfere. • Ljudi se u savremenim društvima povlače iz javnog života koji je nekada karakterisao gradske centre. Između ostalog i zbog toga što se forumima kroz koje se političke i društvene potrebe mogu izražavati i zadovoljavati, sada se može pristupiti od kuće. • O ovim procesima se govori kao o „kraju javne sfere“ i o „destrukciji pravih demokratskih urbanih prostora“

10. NESTANAK JAVNOG PROSTORA • Na nivousvakodnevnogživota, to se reflektujekaomasovnopovlačenjeizurbanogprostora,koji je ostavljenonimakojinemajusvojeprivatneprostore u kojima bi boravili, dok se neobaveznešetnjejavnimtrgovimaiulicamazamenjujuturističkimposetamaprostorimakoji se brendirajukaodrugačiji. • Turizam, kaovisokodizajniranaindustrijavođenaprodukcijomznakova, zamenjujenedostatakjavnihprostoraproizvodnjomspektakla, okružjaisimulacije, vodećiljude u onoštoOže (Augé) naziva ne-mestima.

11. KREIRANJE JAVNOG PROSTORA • U takvomurbanomokruženju, koje se ispunjava ne-mestima, javnaumetnoststičeulogu ‘proizvodnjemesta’, • Pravljenjemesta’ imazacilj da preokreneproceskognitivnogmapiranjakarakterističanzaturističkipogledi da omogućiprodukcijuosećajakonkretnogprostorainjegovogpoložaja u mrežimestananačinkoji je Tili (Tilley) imenovaokaotopoanaliza. • “Ličniikulturniidentitetisuvezanizamesto; topoanaliza je onaanalizakojeispitujestvaranjeličnogidentitetaposredstvommesta.

12. UMETNOST U JAVNOM PROSTORU Doc. drPredragCvetičanin 09.04.2014

13. ULOGE UMETNOSTI U JAVNOM PROSTORU • Dodavanje vizuelnog kvaliteta izgrađenom okruženju • Demonstriranje određene strategije urbanog planiranja i urbanog dizajna • Promovisanje višeg nivoa integracije između umetnosti, arhitekture i pejzaža kroz saradnju umetnika sa arhitektima, pejzažnim arhitektima, urbanistima i javnom gradskom upravom • Povećanje stepena javne svesti

14. ULOGE UMETNOSTI U JAVNOM PROSTORU • Približavanje savremene umetnosti opštoj publici • Obezbeđivanje novih poslova umetnicima putem javnih konkursa • Privlačenje turista • Vizuelno markiranje mesta od javnog značaja • Generisanje osećanja ponosa i pripadnosti grupama koje ga koriste i to putem memorisanja događaja iz kolektivne istorije ili stvaranja određene slike zajednice i sl.

15. UMETNOST U JAVNOM PROSTORU • Termin umetnost u javnom prostoru odnosi se na dela umetnosti (u bilo kom mediju) koja su planirana i realizovana fizički javnom prostoru, uobičajeno na otvorenom i koja su dostupna svima. • Umetnost u javnom prostoru nije ograničena samo na fizičke objekte, nego se takođe ples, ulični svirači, performansi ili ulični teatar mogu smatrati ovakvom umetnošću.

16. UMETNOST U JAVNOM PROSTORU • Spomenici i memorijali predstavljaju najstariji i najočiglednijih oblik oficijelne javne umetnosti, a u ovu grupu spadaju i arhitektonske skupture i gradska arhitektura. • U savremenim gradovima sve više se i gradski mobilijari, svetlosne instalacije, lock on skulpture i grafiti tretiraju kao deo javne umetnosti.

17. UMETNOST U JAVNOM PROSTORU • Umetnost se u javni prostor obično postavlja uz dozvolu i u saradnji sa nacionalnim/gradskim vlastima ili kompanijom koja je vlasnik ili koja upravlja datim prostorom. • Neke vlade aktivno podržavaju stvaranje ovakve umetnosti kroz, na primer, „Procenat za umetnost“ politiku, gde se od investitora zahteva da izdvoje određeni procenat od sredstava uloženih u gradnju (najčešće 1%) za kreiranje umetnosti u javnom prostoru.

18. ULIČNA UMETNOST • Ulična umetnost predstavlja umetnost koja je postavljena ili se odvija u javnim prostorima i koja na pripada inicijativama podržanim od strane vlasti, a često im se i suprotstavlja. • Pored tradicionalnih grafita u ovu grupu spadaju i LED art, murali, stencil art, sticker art, „lockon" ulične skulpture,ulične instalacije, wheatpasting (lepljenje plakata tutkalom),woodblocking, (štampa drvorezima),video projekcijeand yarn bombing (ukrašavanje objekata i zelenih površina pleteninama) • http://vimeo.com/17431843

22. ULIČNI ZABAVLJAČI • Ulične predstave ili buskingpredstavljaju praksu izvođenja na javnim mestima za naknadu u formi novca ili hrane. • Postoje tri osnovna tipa uličnih izvođenja/predstava: • „Izvođenja u krugu“ su predstave koje se izvode dok posmatrači stoje u krugu oko izvođača. Ona obično imaju jasno definisan početak i kraj. • „Hodajuća izvođenja ("Walk-by acts“)su tipična za izvođače za muzičare ili zabavljače. Obično nemaju početak i kraj i publika ne stoji da vidi predstavu • Izvođenja u restoranima/kafeima (Café busking)se najčešće odvijaju u restoranima, pabovima, barovima i kafeima.

23. ULIČNO POZORIŠTE • Ulični teatar je forma teatarskog izvođenja u otvorenom prostoru pred publikom koja obično ne plaća za prisustvovanje predstavi. • Ulične predstave se mogu organizovati bilo gde – na trgovima, u shoping molovima, parkovima, parkinzima, gde god ima velikog broja ljudi koji bi mogli videti predstavu. • Izvođači mogu biti u rasponu od zabavljača do teatarskih trupa koje žele da eksperimentišu u različitim izvođačkim prostorima.

24. JAVNA UMETNOST Doc. drPredragCvetičanin 09.04.2014

25. UMETNOST U JAVNOM PROSTORU I JAVNA UMETNOST • Puko postavljanje radova u spoljašnji prostor, ispred neke javne zgrade, na primer, ne znači nužno i neposredno i njihovo postavljanje u sferu “javne umetnosti”. • Da bi se to desilo, ti radovi moraju da ostvare performativnu ulogu u kolektivnoj imaginaciji i prostornim iskustvima korisnika prostora u koji su smešteni, i razvijen odnos spram označavajućih praksi u socijalnom i kulturnom miljeu koji oni dele

26. PERFORMANCE • Neki umetnici (npr. bečki „Akcionisti“ i neo-dadaisti) preferirali su da za svoje aktivnosti umesto termina performans koriste termine „živa umetnost“, „akciona umetnost“, „intervencije“ ili „manevri“ • Među žanrovima performansa pojavljuju se body art, fluxusperformance, happening, akciona poezija i intermedia

27. HAPPENING • Hepening predstavlja performans, događaj ili situaciju koja se može odvijati bilo gde (najčešće u javnom prostoru). • Hepeninzi su najčešće mulitidisciplinarni, sa ne-narativnom, ne-linearnom formom i uz aktivno učešće publike. • Ključni elementi hepeninga su planirani, ali se obično veći deo hepeninga odvija spontano, uz širok prostor za improvizacije.

28. HAPPENING • Terminhepening je skovao Allan Kaprowda označi tipove umetničkih akcija koje je realizovao zajedno sa saradnicima krajem 1950-ih. • Termin se po prvi put pojavio u njegovom čuvenom eseju „Nasleđe Džeksona Poloka“ koji je napisan 1956. godine, a publikovan je 1958. godine. • Prvim hepeningom se obično smatra18 Happenings in 6 Parts (1959) koji su izveli Kaprov i saradnici, mada se ponekad ta čast pripusuje performansu Theater Piece No. 1 koji je 1952. godine izveo Džon Kejdž, jedan od Kaprovljevih učitelja.

29. ALLAN KAPROW (1927 – 2006) • Allan Kaprowje američki slikar, teoretičar i performance umetnik. • Smatra se začetnikom prakse hepeninga i environment umetnosti krajem 1950-ih i početkom 1960-ih. • Kaprowje 1958. godine objavio esej „Nasleđe Džeksona Poloka“ u kome je zahtevao „konkretnu umetnost“ napravljenu od svakodnevnih materijala kao što su „boja, stolice, hrana, električna i neonska svetla, dim, voda, stare čarape, psi, filmovi...“ • U ovom tekstu on je prvi put upotrebio termin ističući da bi zanatski pristup i trajnost trebalo da budu zaboravljeni i da bi razgradljivi materijali trebalo da budu korišćeni u umetnosti

34. ALLAN KAPROW (1927 – 2006) • Jaku važnu ulogu u hepeninzima ima publika i iz tog razloga svaki hepening predstavlja jedinstveno iskustvo koje se ne može reprodukovati. • Hepeninzi su participativni i interaktivni. Oni predstavljaju pokušaj da se sruši „četvrti zid“ između umetnika i posmatrača, tako da publika ulazi u interaktivni odnos sa izvođačima, postajući deo umetničke predstave. http://www.youtube.com/watch?v=RZ_FAgfJsss

35. JOSEPH BEUYS (1921 – 1986) • Jozef Bojs je nemački vajar, grafičar, umetnički teoretičar i pedagog koji je bio uključen u pokrete poput Fluxusa, Hapeninga ili instalacione umetnosti • Life Course/Work Course • 1944 – nesreća na Krimu • 1946 – student Akademije lepih umetnosti u Dizeldorfu • 1950-te - Franz Joseph and Hans van der Grinten(prvi kolekcionari Beuysovih dela) • 1961 – profesor Monumentalne skupture u Dizeldorfu

39. JOSEPH BEUYS (1921 – 1986) • Socijalna skuptura – društvo kao totalno umetničko delo (Gesamtkunstwerk) • Umetnik kao šaman – koji edukuje i leči publiku • Svaki čovek poseduje urođenu kreativnost – svaki čovek je umetnik • Obrazovanje za sve • http://www.youtube.com/watch?v=e5UXAqpSJDk

40. FLUXUS (GEORGE MACIUNAS) • Ime Fluxus je uzeto od latinske reči koja označava „tok, protok, fluks“ • Fluxus je predstavljao međunarodnu grupu vizuelnih umetnika, kompozitora i dizajnera koji su kombinovali različite umetničke discipline i medije tokom 1960-ih. • Fluxuspokret je povremeno označavan kao intermedia

41. FLUXUS (GEORGE MACIUNAS) • Jedan od izvora Fluxusa bio je u konceptima i praksama koje je tokom 1950-ih razvio kompozitor Džon Kejdž • Drugi glavni uticaj bio je rad francuskog vizuelnog umetnika Marsela Dišana koji je koristio pronađene objekte (ready mades) za svoja umetnička dela, negirajući potrebu za tradicionalnim umetničkim veštinama.

42. FLUXUS (GEORGE MACIUNAS) • Fluxus kao pokret se razvio kao „anti-umetnost“ kojim je dominirala anti-komercijalna estetika • Pripadnici Fluxusa su razumeli da, kako je to Bertold Breht rekao da „koncertne dvorane, teatri i umetničke galerije mumificiraju umetnost " i zbog toga su preferirali „umetnosti, domove i železničke stanice“ • Maciunasje prepoznao radikalni politički potencijal ovakve anti-institucionalne produkcije.

46. AUGUSTO BOAL (1931 – 2009) • Augusto Boal (16 March 1931 - 2 May 2009) je brazilski pozorišni reditelj, pisac i političar. • On je bio osnivač „Teatra potlačenih“, teatarske forme koja je korišćena u radikalnim obrazovnim pokretima • Theatre of the Opressed • Invisible theatre • Legislative theatre

48. AUGUSTO BOAL (1931 – 2009) • Boalov metod je pokušavao da transformiše publiku u aktivne učesnike pozorišnog iskustva • Boalje tvrdio da je tradicionalno pozorište opresivno, jer posmatrači ne dobijaju priliku da se izraze, da da bi saradnja između umetnika i publike omogućilo posmatračima da proizvedu delovanja koje bi bila socijalno oslobađajuća. • Ovaj metod, po Boalu, transformiše posmatrače (spectators) u "spect-actors. • http://www.youtube.com/watch?v=vi1HfSiMxCU

49. MARINA ABRAMOVIĆ (1946 -) • Marina Abramovićje performance umetnica koja je počela svoja karijeru u Beogradu početkom 1970-ih. • U poslednje vreme počeli su da je imenuju kao "grandmother of performance art“. • Marina Abramović u svom radu istražuje odnos između umetniika i publike, granice izdržljivosti tela i mogućnosti uma.

50. MARINA ABRAMOVIĆ (1946 -) • Marina Abramović je studirala na Akademiji umetnosti u Beogradu 1965–70. • Magistrirala je na Akademiji umetnosti u Zagrebu 1972. • Od 1973 do 1975, predavala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. • 1976, Marina Abramovićje napustila Jugoslaviju i preselila se u Amsterdam. • Danas živi u Njujorku.