SUDSKA PRAKSA O VEŠTAČENJU SA POSEBNIM OSVRTOM NA SUDSKOMEDICINSKO VEŠTAČENJE NEIMOVINSKE ŠTETE

1. SUDSKA PRAKSA O VEŠTAČENJU SA POSEBNIM OSVRTOMNA SUDSKOMEDICINSKO VEŠTAČENJE NEIMOVINSKE ŠTETE Dr HAJRIJA MUJOVIĆ-ZORNIĆ Centar za pravna istraživanja Institut društvenih nauka Univerzitet u Beogradu V.Banja, maj 2012.

2. tematika rada • uvodne napomene • pojam sudske prakse • veštačenje u sudskoj praksi Srbije • neki primeri sudskih odluka • primer presude kod naknade neimovinske štete • zaključne napomene

3. sudska praksa • pojam sud.prakse izražava se u širem i užem značenju • u širem smislu nju čine odluke, pravni stavovi i načelna pravna mišljenja, komentari presuda i drugi spisi vezani za sudski postupak, i to bez obzira na validnost i kvalitet, kao i vrstu i stepen suda koji odlučuje • ovako shvaćena, to može biti praksa svih sudova ili praksa određene vrste suda (praksa određenog odeljenja suda); ona može da izražava opštu praksu ili praksu u pojedinačnoj materiji (ustavno, građansko, krivično), ili pak praksu u primeni pojedinačnih instituta karaterističnih za odredjenu vrstu slučajeva

4. - • sudsku praksu u užem smislu čine odluke o pravnim stavovima, mišljenjima, shvatanjima, kao i drugi akti u radu sudova kojima se obezbeđuje jedinstvena primena propisa • reč je o praksi jednakog, odnosno ujednačenog rešavanja istih ili istovrsnih slučajeva;ovde se iz ukupnog rada sudova, sudske prakse u širem smislu, izdvaja postupanje sudova koji donose konačne odluke po pravnom leku (u Srbiji takve odluke donose Vrhovni kasacioni sud Srbije, Viši trgovinski sud, a iste ingerencije ima i Upravni sud)

5. - • sa aspekta pravno-teorijskih razmatranja o sudskoj praksi se govori kao o jednom od izvora prava, što nije uvek imalo opšteprihvaćeni stav • polazilo se od toga da sudovi nisu ovlašćeni da stvaraju pravo, nego naprotiv ga primenjuju; imashvatanja da sudska praksa nije izvor prava, ali da kod pravnih praznina ona to postaje, delujući kao posredni izvor prava; izdiferenciralo se takodje shvatanje da sudska praksa predstavlja supsidijarni izvor prava u slučaju da se neki propis ne može da primeni

6. sudska praksa i veštačenje • pravni institut sudskog veštačenja svojom svrhom je usmeren i zakonom ustanovljen da pruži stručnu pomoć sudu u činjeničnom razjašnjenju nekog spornog slučaja;medjutim i sami kvalifikativi tj. postupci veštačenja mogu biti predmet sudske ocene, naročito u pogledu ispunjenosti procesnih uslova ili izvora dokaza (materijalno i procesno pravo) • sudovivode osnovnu analitiku o broju rešenih predmeta ali je manje komentara slučaja; bez obzira na prethodneslučajeve, u pojedinačnoj pravnoj stvari preduzima se u cilju presudjenjaveštačenje ili drugo dokazno sredstvo

7. - • neimovinske štete (zbog gubitka života, povrede tela ili povrede zdravlja)čest su predmet potraživanja u tužbenim zahtevima, ali ne postoji po svim pitanjima ujednačena sudska praksa • u uporednom pravu su se tim povodom otvorile diskusije o tome kada je kod neimovinskih šteta veštačenje obavezno, a kad ono može izostati, jer se, na primer, suština spora nalazi na strani drugog dokaza ili postoji relevantna dokumentacija koja nije predmet osporavanja

8. - • presude(rešenja)o veštačenju po pravilu ne predstavljaju zasebne odluke, već su deo sudskih odluka po glavnom predmetu utuženja; presude su o samoj utuženoj stvari (materijalni sporovi, odluke donete in meritum), a odluke o veštačenju u okviru procesnih (formalnih) pritužbi o dokazima • obraća se pažnja na sve aspekte veštačenja, počev od naloga suda do davanja mišljenja veštaka

9. - • izvodjenje veštačenja i ukazivanje na propust ili grešku u radnjama veštačenja u praksi sudova se mogu ticati sledećih pitanja: • veštačenje kao dokazno sredstvo • vezanost za listu veštaka kod izbora • izjašnjavanje o nalazu i mišljenju veštaka • razlozi za izuzeće veštaka • nagrade i troškovi • protivrečnosti u veštačenju • usaglašavanje mišljenja veštaka

10. veštačenje u sudskoj praksi Srbije • za svaki sudski postupak ocena dokaza veoma je bitna, što je slućaj i kad se pristupa oceni nalaza i mišljenja veštaka • sud je slobodan, ima diskrecionu ocenu i vodi postupak, pa i u pogledu veštačenja; medjutim, osnovano se postavlja pitanje kako sudija koji ne poseduje znanja zbog kojih je veštak angažovan može da oceni njegov nalaz; zakon to rešava na način da se i nalaz veštaka obavezno podvrgava oceni dokaza, jer bi u suprotnom značilo da nalaz imao značaj javne isprave koja se onda ne ocenjuje, što ne bi bilo dopušteno

11. vezanost suda • u oceni dokaza sud nije vezan mišljenjem veštaka i donosi odluku nakon kritičke ocene zajedničkog nalaza i u skladu sa celokupnim rezultatima dokaznog postupka • sud nije vezan ni nalazom veštaka pošto je ovlašćen da oceni i tu odlučnu činjenicu, pošto je veštaka pozvao u pomoć zbog struke; to će se, na primer, dogoditi kad drugi izvedeni dokazi i njihova analiza upućuju sud na zaključak da je nalaz veštaka pogrešan

12. rad veštaka • na sednicama najviših sudova ističu se i neke od nepravilnosti kao loše strane postojeće prakse • samo izvodjenje dokaza veštačenjem zaslužuje posebnu pažnju zbog svoje složenosti, zbog visokih troškova i zbog načina na koji se izvodi ovaj dokaz • pojava je da se ovo dokazno sredstvo zloupotrebljava pa se veštače i činjenice za koje nije potrebno znanje i mišljenje veštaka • dokazna rešenja su većinom neprecizna, veštak ne zna šta je za sud sporno i na osnovu kojih činjenica on treba da formira svoje stručno mišljenje; on se sam upušta u ocenu dokaza i daje tumačenje zakonskih propisa što nije njegova obaveza • nekad sudije ne rukovode veštačenjem, nego samo donose rešenja sa uopštenim odredjivanjem predmeta veštačenja, ostavljajući da veštak sam ceni činjenice

13. rad sudova • poseban problem predstavlja ocena nalaza veštaka; razlozi u brojnim presudama pokazuju da se nalaz i mišljenje veštaka prihvata bez odgovarajuće analize, što upućuje na zaključak da je spor rešio veštak a ne sud; ovakav zaključak se posebno nameće u slučajevima u kojima je veštak samo izneo svoje stručno mišljenje, a nije dao nalaz o činjenicama na osnovu kojih je izveo to mišljenje • sud, sa svoje strane, nije zahtevao potrebno razjašnjenje, kako bi uz pomoć veštaka mogao da shvati prirodu i značaj tih činjenica, bez čega ne može da oceni ni dokaznu vrednost veštačenja • često se veštak ni ne poziva da pred sudom obrazloži usmeno svoj pisani nalaz, a kad ima više veštaka ne vrši se njihovo usaglašavanje u smislu odredaba zakona

14. rad sudova • navedena zapažanja od strane sudova treba razumeti i podržati u smislu zakonitog rada, ali i nastojanja da se podigne na viši nivo kvalitet veštačenja • pored ovog ugla posmatranja, značaj poštovanja procesne uloge veštaka ističe se u sličnim raspravama i od samih sudskih veštaka, gde se argumentovano ukazuje na različite manjkavost u postupanju sudova prema njima

15. pregled prakse • analiza konkretnih odluka iz sudske prakse pokazuje da se u njima tretiraju različita pitanja veštačenja • u početnoj fazi postupka i oceni da li je u opšte potrebno izvodjenje dokaza veštačenjem, sud se suočava sa pitanjem izbora veštaka tj. ispunjenosti uslova da ovlašćeno lice ili ustanova mogu dati validno ekspertsko mišljenje • 12 predmeta (presuda ili rešenja)

16. neimovinska šteta • odluke sudova koje se tiču naknade neimovinske štete predmetno se i statistički obradjuju u odeljenjima sudova za sudsku praksu i periodično se objavljuju • ipak, ne postoje podaci u kojoj su meri takvo praćenje i analiza bili fokusirani na pitanja sudskog veštačenja; izvora je malo, sporadični su i odnose se na pregled aktuelnih stavova sudske prakse u ovoj materiji

17. - • pored opštih pitanja veštacenje je posebno kompleksno kod različitih mišljenja veštaka, često zbog prisutne subjektivne ocene • zbog složenosti i protivrečnih mišljenja ovlašćenja suda u vezi sa tim prisutna su u praksi i o tome su se sudovi izjašnjavali i ranije • ta praksa je veoma značajna jer naglašava dužnost suda da veštačenje proveri ne samo sa stanovišta njegove potpunosti, nego i neprotivrečnosti, naročito ako se pisani deo i usmena izjava veštaka ne slažu ili ako postoje oprečna mišljenja dva veštaka

18. - • presuda iz sudskog predmeta koja takodje govori o veštačenju nematerijalne štete: • kada tokom postupka veštaci daju različita mišljenja na okolnosti traženih vidova nematerijalne štete, tada sud, bez usaglašenih nalaza u celosti, ne može na pravičan način odlučivati o tužbenom zahtevu, pri čemu je nužno njihovo neposredno saslušanje (rešenje okružnog suda u Nišu GŽ. 3914/06 od 28.11.2006)

19. zaključak • dajući ocenu ukupne sudske prakse o pitanjima veštačenja u Srbiji, može se zaključiti da, bez obzira na odredejene probleme u praksi, postoji doslednost sudova u pogledu toga kako se daje nalog, upravlja i ceni sam dokaz veštačenja • zakonitost postupka i kvalitet rada svakog od procesnih subjekata, pa i veštaka i dalje treba da bude imperativ

20. Hvala na pažnji! hmujovic@idn.org.rs medlaw@eunet.rs