1 / 20

Računarstvo i društvo

Računarstvo i društvo. Dušan Tošić dtosic @matf.bg.ac.yu dtosic@raf.edu.yu. 1. Uvod Kad god pro đ e prvi talas odu š evljenja nekom novom tehnologijom (automobilizam,nuklearne centrale, aeronautika, mobilna telefonija, računarstvo, ....) čovek počinje da se pita:

deron
Download Presentation

Računarstvo i društvo

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Računarstvo i društvo Dušan Tošić dtosic@matf.bg.ac.yu dtosic@raf.edu.yu

  2. 1. Uvod • Kad god prođe prvi talas oduševljenja nekom novom tehnologijom (automobilizam,nuklearne centrale, aeronautika, mobilna telefonija, računarstvo, ....) čovek počinje da se pita: • Šta ja dobijam sa ovom tehnologijom? • Kakvu korist ima društvo od ovoga? • Da li ova tehnologija ima štetno dejstvo po okolinu? • .... • Postaju aktuelni društveni aspekti nove tehnologije!

  3. Vidi šta ti je moderna tehnologija! Ok,ali ozdravi brzo, u frci smo! Ćao šefe, Jako sam bolestan danas! Očigledan dobitak!

  4. 2. Aktuelnost teme “Računarstvo i društvo” Preobimna tema Aktuelna tema Aktuelnost joj neprekidno raste zbog sve veće zavisnosti društva od računarske tehnologije U skoro svim edukativnim ustanovama iz oblasti računarstva postoji kao poseban predmet (posebno se izučava u okviru zakonodavstva, sociologije, ...) Nije sporan značaj teme – sporno je u kojoj meri treba da bude zastupljena?

  5. 3. Sadržaj predmeta Računarstvo i društvo ACM i IEEE Computing Curricula 2001 Computer Science — Final Report — (December 15, 2001)

  6. Istorija računarstva • Socijalni kontekst računarstva • Metodi i alati analize • Profesionalna i etička odgovornost • Rizici i obaveze (odgovornost) računarski zasnovanih sistema • Intelektualna svojina • Privatnost i građanske slobode • Računarski kriminal (izborna tema) • Ekonomska pitanja i (u) računarstvo (izbornatema) • Filozovski okvir (osnove) računarstva (izborna tema)

  7. Da li svaki fakultet (škola, edukativna ustanova, ...) mora da sledi ove preporuke? Preporuke su korisne! Za svaku od predloženih tema predložene su posebne podteme uz metodološke napomene Na primer, za teme 1 i 6 detaljnija razrada je prikazana na sledećim slajdovima.

  8. Istorija računarstva • Preistorija – svet pre 1946. • Istorija hardvera, sovtvera i računarskih mreža • Pioniri računarstva • Posebno razmotriti: • Lista doprinosa nekih pionira u oblasti računarstva • Život pre i posle pojave personalnih računara i Interneta • Koji su neprekidni trendovi u razvoju računarstva?

  9. 6. Intelektualna svojina • Osnove intelektualne svojine • Kopirajt, patenti i trgovinski sektor • Softverska piraterija • Softverski patenti • Tradicionalni problemi povezani sa • inteletualnom svojinom

  10. Posebno Razlike između patentiranja kopirajta i trgovačke zaštite Kopirajt, nacionalni i internacionalni zakoni Razlike u nacionalnim zakonima vezanim za kopirajt i patentno pravo Istorijski razvoj softverskih patenata Posledice softverske piraterije – uloga pojedinih organizacija Trendovi u zaštiti privatnosti u tehnologiji

  11. 4. Način realizacije predmeta Računarstvo i društvo Neekzaktnost pojedinih sadržaja Šteta od dogmatskog pristupa Izlaganje kroz diskusiju Akcenat je na interaktivnosti Prezentacije učenika (studenata) Problemi sa ocenjivanjem (pokušaj pogađanja šta je nastavnik hteo da čuje)

  12. 5. Računarska etika Centralna tema Teška za realizaciju Početkom 21. veka Wall Streat žurnal konstatovao je:“ ... Univerzitetski kursevi o etici su beskorisni jer se etika ne može učiti.” Ovo pitanje nije novo, vekovima su ga razmatrali filozovi. Skoro pre 2500 godina grčki filozof Sokrat je ovako podučavao Atinjane: “Etika čini znanje o tome šta bi trebalo da uradimo, a to znanje se može naučiti.” Da li se etika može učiti (i naučiti)?

  13. 5.1. Današnja mišljenja naučnika (psihologa, filozofa, ...) • Većina naučnika zastupa mišljenje da se etika može učiti (poput Sokrata). • Jams Rest (psiholog) pokušao je da sumira viđenja naučnika: • Kod ljudi između 20 i 30 godina nastaju dramatične promene u razmišljanjima i razrešavanju etičkih dilema. • Ove promene su skopčane sa shvatanjem društva od strane pojedinca i sa ulogom pojedinca u društvu.

  14. Stepen promena kod pojedinaca direktno je povezan sa zvaničnim obrazovanjem u srednjoj školi ili na fakultettu. • Iskustvo je pokazalo da obrazovanje iz oblasti etike u školskim ustanovama ima efekta, tj. ovo obrazovanje utiče na svest o moralu pojedinaca. • Na ponašanje pojedinaca njviše uticaja imaju soptvena moralna shvatanja i moralne ocene.

  15. Problemom obrazovanja i etike posebno se bavio Lawrence Kohlberg. Jedan od prvih njegovih zaključaka je da se sposobnost pojedinca za bavljenje moralnim pitanjima ne formira odjednom (naglo). Kao što postoje faze fizičkog razvoja neke osobe tako postoje i faze u procesu moralnog forimiranja osobe. Kohlberg posebno ističe 3 faze u ovom razvoju: 1. Predobičajni nivoje naraniji nivo moralnog razvoja. Može se nazvati i dečji nivi. U ovom razvoju osoba razlikuje pojmove dobrog i lošeg u zavisnosti od autoriteta. (Zavisno od nagrade ili kazne.)

  16. 2.Običajni nivo dostiže večina adolescenata. Ispravna pravila ponašanja se poistovećuju sa pravilima koja forira grupa u kojoj osoba živi. Najčešće se svodi na lojalnost grupi (porodici, prijateljima, naciji, ...) Veliki broj ljudi ostane na ovom nivou. Pojmovi dobrog i lošeg se formiraju na osnovu mišeljenja društva, odnosno šta zakon kaže o tome. 3. Postobičajni nivo nastaje daljim razvojem osobe. Ovde se pojam dobrog i lošeg definiše sa univerzalnog gledišta. Ovde se odluke o postupcima (procena dobro-loše) donosi na osnovu interesa svakog pojedinca i celog ljudskog društva. Ovde je osnova univerzalni ideal pravde, dobrota i prava.

  17. Prema proučavanjima Kohlberga najznačajniji faktor koji utiče da se dođe do 3. nivoa je obrazovanje. Do ovakvih zaključaka došao je i statističkim ispitivanjem kod osoba koje su imale različite nivoe obrazovanja.

  18. Prema Richard-uMason-u (1986.) “Four Ethical Issues of the InformationAge,” 4 najvažnija etička pitanja informatičke ere (prema RicharduMasonu) su: privatnost (privacy) korektnost (accuracy) vlasništvo (property) dostupnost (raspoloživost) (accessibility)

  19. Prema: • Luciano Florid-u i J.W. Sanders-u • mogu se učiti 5 pristupa u tretiranju Rač. etike: • “Nema rešenja” – RE (Rač. etika) nema osnova • Profesionalni pristup – postoji samo profesionalna etika u računarstvu • Radikalni pristup – RE se odnosi na jedinstvene probleme i jedinstven pristup je potreban • Konzervativni pristup – RE je samo primenjena (klasična) etika • Inovacioni pristup – RE (teorijski) je zasnovana na metaetici sa potpuno novim perspekrivama

  20. Umesto zaključka • Računarstvo i društvo • kompleksna tema • aktuelna • teška za realizaciju • Postoji pomoć stručnih organizacija • Poželjna interaktivnost i diskusija u obradi sadržaja • Različiti pogledi i različita shvatanja pojedinih podoblasti

More Related