Biljke u narodnim verovanjima Pflanzen im Volksglauben

1. Biljke u narodnim verovanjimaPflanzen im Volksglauben Marija Jovanović Seminar Srpskohrvatska, ruska i slovenačka fitosimbolika, fitonimija i fitopragmatika Die serbokroatische, russische und slowenische Phytosymbolik, Phytonymie und Phytopragmatik SS 2005 Branko Tošović Graz, 2005

2. 1.

3. 2. a)Biljka = Sedište duše/demona = Božanstvo Pflanze = Sitz des Geistes/des Dämons = Gottheit b) Biljka = Božanstvo po sebi Pflanze = Gottheit an sich

4. 3.Kult biljaka je veoma star Pflanzenkult ist sehr alt  ženama je pripadao posao oko branja, negovanja i upotrebe biljaka Pflücken, Zucht und Verwendung der Pflanzen war immer Frauenarbeit

5.  vegetacija u svim starim religijama spada u interesnu sferu ženskih božanstava die Vegetation gehört in allen alten Religionen in die Interessensphäre weiblicher Gottheiten  period matrijarhata, kada je osiguranje plodnosti bila najbitnija stavka čovekovog opstanka plodnost = žena Zeit des Matriarchates, Vegetation/Fruchtbarkeit ist das Wichtigste für die menschliche Existenz Fruchtbarkeit = Frau

6. I Podela biljakaI Aufteilung der Pflanzen 1.dve kategorije:  dobre – srećne(leska, lipa...) loše – nesrećne(bagrem...) zwei Kategorien:  gute – glückliche(Haselnuss, Linde...) schlechte – unglückliche(Akazie...)

7. 2. više vrsta: verschiedene Arten:

8. 3. po nazivima: nach den Namen:

9. II Građenje fitonimaII Bildung von Phytonymen 1. Zoonominizacija a) domaće životinje (volovsko oko, konjski bosiljak...) b) divlje životinje (zmijina glavica, glistovnica...) Zoonominisation a) Haustiere b) wilde Tiere volovski jezik / Borretsch

10. 2. Antroponominizacija (lepi čovek, lepa kata, maćuhica...) Anthroponominisation 3. Socijalni milje (popino prase, hajdučka trava, kaluđer...) Soziales Milieu maćuhica / Stiefmütterchen

11. 4. Morfologija biljaka koja podseća na neki predmet (mamuzice, dedina lulica, prstenčica...) Morphologie der Pflanzen, die wie andere Gegenstände aussehen Preslica / Ackerschachtelhalm

12. 5. Zdravstvena motivacija data po ponašanju ljudi ili nekim simptomima bolesti (dremovac, zaspalica, zdravac...) Gesundheitliche Motivation, gegeben auf Grund des menschlichen Verhaltens oder anderer Symptomen der Krankheit zdravac / Storchschnabel

13. III Fitotoponimi i fitoantroponimiIII Phytotoponyme und Phytoanthroponyme 1. Toponimi (Bosiljgrad, Brezovica, Glogovac, Jagodina, Kruševac, Leskovac...) Toponyme jagoda / Erdbeere

14. 2. Antroponimi: Anthroponyme: muški - Cvetko, Neven, Gaj... männliche Vornamen neven / Ringelblume

15. ženski –Grozda, Višnja, Jasmina, Ljiljana, Nevena, Đurđica... weibliche Vornamen prezimena –Bukvić, Šljivić, Ružić, Cerović, Ivić... Familiennamen šljiva / Pflaume

16. IV Korišćenje biljakaIV Verwendung der Pflanzen - u kultovima(sahrana, Badnje veče) in Kulten(Beerdigung, Abend vor Weihnachten) - u obredima(svadba, krštenje) in Ritualen(Hochzeit, Taufen) - u magiji(ljubavne vradžbine) in Magie(Liebeszauberei)

17. - u lekovite svrhe als Heilungsmittel - za jelo für das Essen

18. V Najvažnije biljke u narodnim verovanjimaV Die bedeutendste Pflanzen im Volksglauben - bosiljak (ocimum basilicum) / Basilienkraut - glog (crataegus oxyacantha) / Weissdorn

19. - brest (ulmus campestris) / Ulme - bor (pinus silvestris) / Kiefer

20. - beli luk (allium sativum) / Knoblauch - dren (cornus mas) / Hartriegel

21. - leska (corylus avellana) / Haselnuss - vinova loza (vitis vinifera) / Weinrebe

22. - grožđe (uvae) / Trauben - jabuka (pirus malus) / Apfel

23. - lipa (tilia) / Linde - raskovnik (laserpitium siler, siler trilobum)

24. - hrast (quercus robur) / Eiche - orah (iuglans regia) /Walnuss - pšenica (triticum vulgare) /Weizen

25. VI TekstoviVITexte Raskovnik To je nekakva (može biti izmišljena) trava za koju se misli da se od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki drugi zaklop otvori sam od sebe.Vuk St. KaradžićOtvori kam u kom iskra malaksava,Da lepši od praznika običan dan bude.Iznesi blago iz lažnih ostava,Iz izmišljenog pakla lekovit jed rude.Pokloni svoju biljnu mudrost danu.Otvori put u reči, u riznicu golje.Oko zahodi za suncem, ne srce. OsvanuVarka, rekavši: hajdemo u polje!Biljni sezame otvori obzorjeZa sve koji su se rodili prerano;Nek uđu u tuđe srce ako su otvorili svoje,Otvori semenku u kojoj nežno čamiZaboravljeno proleće. OtvoriKamen što prećuta zvezde svojoj tami.Otvori put ptici, čoveku i zori. Branko Miljković Zova (Holunderstrauch) Iz zove koja se sobom zabavljaPredelom slepim poguban je poj.Izdajstvo i bruka ko pesma se javlja;Uspomena traje u nameri zloj.Cveće nas ogovara; šuma se prikradaNašoj nakaznoj samoći. Nema tajne.Svirala se ruga. Rugoba i čežnjaIzjednačiše se pred kraj leta. SjajneZablude vatre ništa ne savlada,Intrige sunca u plodovima glasnim.Sirene biljne pustolove mameI čine svet smešnim i opasnim.Reči su izdajstvo: truljenje sunca vajnuSlast ploda kukavičlukom označi.Mulj i progonstvo zvezda koje tajnu Kazaše ponoru bezvučno pomrači.

26. Pohvala bilju(Belobigung an die Pflanzen) Došle su iz jednog sažetog dana nepoznatei poznateSnebivljive u našoj upotrebi mnogobrojnebiljkeČine vidljivom liniju kojom se graničiizmišljeno i stvarnoSvuda gde ima minerala i vazduha vode imašteBiljke koje nam probadaju telo zračnimkopljima mirisaKoje nas zaustavljaju otrovom i produžujubelančevinomSkupljaju nas po svetu i hrane našu iznemoglostIz zemlje zaključane pred našim moćimaVade neophodna blaga iz zatvorene brazdeIz crne brave za koju nema drugog ključa osimbilja O vrlo smele i inventivne biljkeSve što pronađu nesebično pokažuStoje između nas i praznine kao najlepšaogradaBiljke što žderu prazninu i vraćaju nam vazduh IIIznalaze puteve između krajnosti: izmeđuminerala u kome nikada nije noć, gdesunce ne zalazi, gde je simetrijastalna i našega srcaOna rastu van jave pa nam se onda javeČine paralelnim prošlost i budućnost i starajuse da ne bude više mrtve stvarnostinego žive nestvarnostiIdu do smrti i natrag i čine vreme potrebnimPomešaju dan i noć i začnu slatke plodovePripremaju ljubav

27. III Tu sve počinje ako u njima zaista imaprilagođene svetlosti(Tamo gde ne posreduju između nas i našegasunca pustinja je)One stvaraju svet pre njegove očiglednosti preprvoga danaCvetaju ptice na granama ljudi od gline otvarajustabla i uzimaju otud srce slično ružiOne su najmanje izmišljeneNe menjaju nedelju za ponedeljak IV Dva sveta je izmišljaju: podzemni i onaj čijije dan imitacija nevidljivog suncaBiljka sa korenom izvan ovog svetaOtvara vetar i ulazi u prazno ne kucajućiProdre kroz materiju i takne beskraj njennagovoreni cvet Njeno biljno iskustvo: presipanje jednog svetau drugiZelene vradžbine biljni đavo cvet a ne svestNjena bezbolnost dodirnuta čudesnim Vrati zrno u zaboravOslobađa me boga njena providnostSlična pticama koje preletaju mora(Konfuzne ptice ne shvatajući prostor)Njena bezbolnost njen cvet bez pamćenja lišiše je beskraja iako je delo dva svetaIako eksploatiše jednu supstancu nimalokonkretnu u dubinama danaBiljke!Izmišljam im imena da žive sa mnom poklanjamim vrtPribližavam im svojim navikama i potrebamaKoristim se njihovim zaboravom

28. VJa znam tvoj korenAli iz kojeg zrna senka tvoja ničeBiljna lepoto dugo nevidljiva u semenciudaljenaNašla si pod zemljom moju glavu bez tela štosanja istinski sanZvezde poređane u mahunuSve što je stvoreno pesmom i suncemIzmeđu moje odsutnosti i tvojih biljnihambicija noćKoja me čini potrebnim i kada me nemaZeleni mikrofonu moga podzemnog glasa zovoŠto ničeš iz pakla jer nema drugog sunca podzemljomO biljko gde su tvoji anđeli slični insektimaI moja krv što vezuje kiseonik i vreme đurđevak / Maiglöckchen

29. To li te je vratit želja Ljubovnika s duga puta, Nosi bilja oko skuta, Koje se zove vratiželja; Priletit će strilovito Da bi bio na kraj svita, Svim brodarom dajuć mita, Moje, gospo, tiho lito. Jeda li si još pomrla Biti, dušo, zlatnih vlasa, Pomivaj se zlatovlasa Ter tom željom bud neumrla; Ako pomnju staviš na to I pomanju nek se prosi, Veruj mi, će tvoji kosi Prisivati čisto zlato. Nu, ako li, ruso, u belu Kopniš ličce da t’ se lašti, I tom željom vik ne istašti, Zavijaj ga u rusu belu; Ter tako mi dobro staje Ako budeš toj tvoriti Neće ti se vik skoriti, Ni ćeš znati staros ča je. Od inoga što ću t’ rîti, Moja tiha pitomino, Ner da na svit sve znam ino Razmi samo kad ću umriti. Andrija Čubranović Jeđupka(Zigeunerin) Trećoj gospođi (An die dritte Frau) Ti razliko travje i cvitje Hoću da znaš kê je moći I kijem možeš što pomoći, Moje drago primalitje. Ako želiš, moja kruno, Vojnu biti draga ljuba, Nosi cvitja dragoljuba Zanjedarje vazda puno; Ter dovika neće inu Gospodičnu veseliti, Ni dragovat ni želiti, Razmi lipos tvû jedinu.

30. Srpske narodne pesme Марко Краљевић и вила (Marko Kraljević und eine Elfe) (...) За што, вило, да те Бог убије!"Зашт' устрели побратима мога?"Дај ти биље ономе јунаку,"Јер се не ћеш наносити главе."Ста га вила Богом братимити:"Богом брате! Краљевићу Марко!"Вишњим Богом и светим Јованом "Дај ме пуштај у планину живу,"Да наберем по Мирочу биља,"Да загасим ране на јунаку."Ал'је Марко милостив на Бога,А жалостив на срцу јуначком,Пусти вилу у планину живу,Биље бере по Мирочу вила,Биље бере, често се одзива:"Сад ћу доћи, Богом побратиме!"Набра вила по Мирочу биља,И загаси ране на јунаку, (...) Замучи се Божја мајка (Gottesmutter schweigt still) (...) Дочула ги Божја Мајка,Па је тијо говорила:"Стани горо, стани водо,Да слушамо како поју."Стану гора, стану вода,Трепетљика не станула.Проклела ју Божја Мајка:"Еј, дабогда трепетљико!(...) Свако дрво цвет да цвета,Цвет да цвета, род да роди.Трепетљика да процвета,Да процвета, род да нема."(...)

31. Љиљче здравче, беру ли те моме (Lilie, die Gesunde, sammeln dich die Mädchen?) Љиљче здравче беру ли те моме, ој, љиљче,љиљче здравче беру ли те моме? Љиљче здравче беру ли те моме?Беру, беру, како да не беру.Више, више, три венца увише:први венац за големи котал,други венац за најбољо јагње, трећи венац за најбољо јаре. Ја посади виту јелу (Ich habe schlanke Tanne angepflanzt) Мала момоЈа посади витујелу на каменуКако сам ју посадилаЈош ју нисам погледалаЈел се јела приванулаПриванула, род родилаНа две гране, двејабукеА на трећу, славеј-пилеСлавеј-пиле, не пој раноНе буди ми моје драгоСама сам га јуспављалаСама ћу га и разбудимУскочићу у градинуПочупаћу струк босиљакШибнућу га уз образаОј, убава мала момо Шта се сјаји ју гору зелену (Was glänzt sich im grünen Berg) Шта се сјаји, шта се сјајију гору зеленуШта се сјаји ју гору зеленуДа л је иње, да л бело ковиљеДа л купина цветак распустилаНит је иње , нит бело ковиљеНит купина цветак распустилаВећ девојка даре растурила

32. Широко је лишће орово (Breit sind die Walnussblätter) Широко је лишће оровошироко је лишће, ај, оровоШироко је лишће оровопод њим млади Јово боловоЧесто њему мајка долазиу марами грожђе доноси:Можеш ли ми, сине, пребољет?Ја ти мајко морам умријет. Ово'ј дрво родно било (Dieser Baum war fruchtbar) Овој дрво родно билоОвој дрво родно билоОвој дрво родно билоРод родило, родно билоПод родом се саломилоСаломило, покршилоЈедна гранка три јабукеНа трећото соко стојиСоко стоји чудно појеЧудно поје како момекако моме лазарице

33. VI LiteraturaVI Literatur • Čajkanović, Veselin, Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama, SANU , SKZ, Beograd,1985. (Signatur Fm 7486) • Čajkanović, Veselin, Stara srpska religija i mitologija, “Religija i kult drveta i biljaka”,SANU, SKZ, Beograd, 1995. (str. 169 – 182) (Signatur Fa 4366 611) • Karadžić, Vuk St., Etnografski spisi, “Život i običaji naroda srpskog”, Prosveta, Beograd, 1972. 4.Knežević, Srebrica, Lekovito bilje i vegetacija u narodnim shvatanjima, Filozofski fakultet – Beograd, http://www.tmg.org.yu/V290109.htm 5. Zbornik stihova XV i XIV stoljeća, Pet stoljeća hrvatske književnosti, Knjiga 5, Zora, Matica hrvatska, Zagreb 1968. (str. 113 – 115) (Signatur Fh 58505) NAPOMENA: Izvor za pojedine literarne tekstove i fotografije dat je u vidu hyperlink-a u okviru prezentacije.