13 FINALNA RAZMATRANJA

1. 13 FINALNA RAZMATRANJA

2. Tema 14Poglavlje 36 PET DEBATA O MAKROEKONOMSKOJ POLITICI

3. PET DEBATA O MAKROEKONOMSKOJ POLITICI • Da li je potrebno monetranom i fiskalnom politikom stabilizovati privredu? • Da li monetrana politika treba da se odvija po pravilu, ili treba da je diskreciona? 3. Treba li centralna banka da teži nultoj inflaciji? • Da li budžet države treba da je uravnotežen? • Da li treba menjati poreske zakone da bi se se podstkla štednja?

4. PET DEBATA O MAKROEKONOMSKOJ POLITICI 1. Da li je potrebno monetranom i fiskalnom politikom stabilizovati privredu?

5. Pro: Potrebno je monetranom i fiskalnom politikom stabilizovati privredu • Privreda je u suštini nestabilna, ukoliko se prepusti da spontano funkcioniše doći će do poremećaja. • Ekonomska politika može upravljati agregatnom tražjnom da bi se sprečila ta suštinska nestabilnost i smajnila oštrina poremećaja.

6. Pro: Potrebno je monetranom i fiskalnom politikom stabilizovati privredu • Nema razloga da društvo trpi tokom uspona i padova koji su deo privrednih ciklusa. • Monetarnai fiskalna politikamože stabilizovati can stabilize agregatnutražnju, pa tako i proizvodnju i zaposlenost.

7. Con: Nije potrebno je monetranom i fiskalnom politikom stabilizovati privredu • Monetarna politika utiče na ekonomiju ali sa dugim i nepredvidivim zakašnjenjem. • Mnoge studije su pokazale da promene monetarne politike imaju malo efekta na agregatnu tražnju u toku šest meseci od nastanka promene.

8. Con: Nije potrebno je monetranom i fiskalnom politikom stabilizovati privredu • Fiskalna politikadeluje sa još većim zaostajanjem, pošto je potreban politički proces da bi se promenio nivo državnih prihoda i rashoda. • Ponekad prođu godine da se predloži, usvoji, te sprovede neka suštinska promena u fiskalnoj politici.

9. Con: Nije potrebno je monetranom i fiskalnom politikom stabilizovati privredu • Zbog sveg toga, često, ekonomska politika zapravo produbljava ekonomske poremećaje, a ne umanjuje ih. • Bilo bi dobro ako bi ekonomska politika mogla eliminisati privredne fluktuacije, no to nije realno.

10. PET DEBATA O MAKROEKONOMSKOJ POLITICI 2. Da li monetrana politika treba da se odvija po pravilu, ili treba da je diskreciona?

11. Pro: Monetrana politika treba da se odvija po pravilu • Discreciona monetarna polictika može patiti od nekompetencije i zloupotrebe. • U slučaju da se centralna banka poveže sa političarima, diskreciona politika može dovesti do poremećaja koji su izazvani očekivanjem izbora, tzv. politički ciklusi.

12. Pro: Monetrana politika treba da se odvija po pravilu • Može postojati i neslaganje između onog što nosioci ekonomske politike govoe i rade, tzv. inkonzistencija. • Pošto postoji česta nekonzistentnost ekonomske politike oko pitanja vremena, građani su skeptični kada centralna banka iskaže nameru da redukuje inflaciju.

13. Pro: Monetrana politika treba da se odvija po pravilu • Obavezivanje centralne banke na blag i stabilan novčani rast bi ograničilo nekompetenciju, moguće zloupotrebe i vremensku nekonzistentnost.

14. Con: Monetrana politika ne treba da se odvija po pravilu • Velika prednost diskrecione monetarne politike leži u njenoj fleksibilnosti. • Nefleksiblna policitikaograničava njene nosioce da adekvatno odgovore na promene stanja u privredi.

15. Con: Monetrana politika ne treba da se odvija po pravilu • Iskazana sumnja u probleme diskrecione politike i mogućih zloupotreba je dobrim delom hipotetička. • Takođe, značaj i strah od političkog ciklusa je prenaglašen.

16. PET DEBATA O MAKROEKONOMSKOJ POLITICI 3. Treba li centralna banka da teži nultoj inflaciji?

17. Pro: Centralna banka treba da teži nultoj inflaciji • Inflacija ne donosi nikakve koristi društvu, ali izaziva neke troškove. • Troškovi “đonova na cipelama” Shoeleather costs • Troškovi menija i cenovnika • Veća varijabilnost relativnih cena • Neželjene promene poreskih obaveza • Zbunjenost i nelagodnost • Arbitrarna preraspodela bogatstva

18. Pro: Centralna banka treba da teži nultoj inflaciji • Redukovanje inflacije izaziva privremene troškove, ali trajne koristi. • Kada se završi period dezinflacije i njome izatvane recesije, prevladavaju korisni efekti.

19. Con: Centralna banka ne treba da teži nultoj inflaciji • Nultu inflaciju je verovatno nemoguće postići, a da bi se ona ostvarila društevni gubici proizvodnje i zaposlenosti su preveliki. Ekonomska politika može rewdukovati mnoge od štetnit posledica inflacije i bez da redukuje samu inflaciju.

20. PET DEBATA O MAKROEKONOMSKOJ POLITICI 4. Da li budžet države treba da je uravnotežen ?

21. Pro: Budžet države treba da je uravnotežen • Budžetski deficit stvara neopravdan teret koji treba da snose buduće generacije, koje će se suočiti sa mnjim platama i većim porezima. • Kada dugovi i akumulirane kamate dođu na naplatu, budući poreski obveznici će iamti težak izbor, ili da plate veće poreze ili da smanje javnu potrošnju, ili obadva.

22. Pro: Budžet države treba da je uravnotežen • Prenoseći troškove sadašnje vlade na buduće generacije, budući poreski obveznici se stavljaju u neravnopravan položaj. • Deficiti redukuju domaću štednju, smanjuju zalihu kapitala, što umanjuje produktivnost i rast.

23. Con: Budžet države ne treba da je uravnotežen • Problem deficitaje obično preuveličan. • Transfer dugova na buduće generacije može biti opravdan jer neke od javnih nabavki će doneti koristi u budućnosti.

24. Con: Budžet države ne treba da je uravnotežen • Javni dug može nastavti da raste, pošto populacioni rast i tehnološki progres povećavaju sposobnost društva da plati kamate na dugove.

25. PET DEBATA O MAKROEKONOMSKOJ POLITICI 5. Da li treba menjati poreske zakone da bi se se podstkla štednja?

26. Pro: Treba menjati poreske zakone da bi se se podstkla štednja • Stopa domaće štednje je ključna determinanta dugoročnog ekonomskog progresa. Produkcione sposobnosti jedne države velikim delom zavise od štednje i investicija za budućnost. • Kada je stopa štednje veća, više resursa je dostupno za investiranje u nove fabrike i opremu.

27. Pro: Treba menjati poreske zakone da bi se se podstkla štednja • Američki poreski sistem obeshrabruje štednju na mnogo načina, pre svega, oštro oporezujući štednju i dohotke od kapitala i smanjujući koristi od akumulacije bogatstva.

28. Pro: Treba menjati poreske zakone da bi se se podstkla štednja • Posledica visokog poreza na dohodak od kapitala je smanjena štednja, smanjena akumulacija kapitla, redukovna produktivnost i manji privredni rast.

29. Pro: Treba menjati poreske zakone da bi se se podstkla štednja • Alternativa sadašnjem poreskom sistemu je veće oslanjanje na poreze na potrošnju. • Porezi na potrošnju znače da će domaćinstva plaćati porez ne prema onom što zarade, već prema onom što potroše. • Dohodak koji se štedi izuima se od oporezivanja, sve do trenutka kad se štednja povlači i pretvara u potrošnju.

30. Con: Ne treba menjati poreske zakone da bi se se podstkla štednja • Many of the changes in tax laws to stimulate saving would primarily benefit the wealthy. • High-income households save a higher fraction of their income than low-income households. • Any tax change that favors people who save will also tend to favor people with high incomes.

31. Con: Ne treba menjati poreske zakone da bi se se podstkla štednja • Redukovanje poreskog tereta bogatima bi dovelo do porasta društvenih nejednakosti. • To bi, takođe, dovelo do potrebe da država više oporezuje siromašne.

32. Con: Ne treba menjati poreske zakone da bi se se podstkla štednja • Porast domaće štednje se može ostvariti i eliminisanjem deficita budžeta, što bi predstavljalo direktniji i ravnopravniji način da se poveća domaća štednja.