TRAINING OF YOUNG TEACHING STAFF IN TEACHING AND LEARNING TECHNIQUES Belgrade, 23.03.2011.

1. TRAINING OF YOUNG TEACHING STAFF IN TEACHING AND LEARNING TECHNIQUESBelgrade, 23.03.2011. Prof. dr Olivera Gajić Biljana Lungulov Pedagoško edukativni centar Odseka za pedagogiju Filozofski fakultet, Novi Sad

2. Kompetencije nastavnika za primenu nove obrazovne paradigme

3. Nova obrazovna paradigma Paradigma?

4. Paradigma • potiče iz grčkog jezika - označava model, teoriju - objašnjenje nečeg drugog; percepciju, pretpostavku, referentni okvir, stanovište... • uzorak, primer, polazište, obrazac, pogled na svet; • mentalni model načina funkcionisanja stvarnog sveta - utemeljen na našem iskustvu i informacijama koje imamo; • naša uverenja, vrednosti i postupci određuju naše paradigme; • Kada primamo nove informacije naše se paradigme mogu menjati, a kada se to dogodi, verovatno će se izmeniti i naš način razmišljanja i naše ponašanje; • To je način na koji “vidimo” svet - ne očima, nego preko doživljaja, shvatanja, tumačenja.

5. Nova obrazovna paradigma • Da li smo spremni da prihvatimo izazov ispitivanja novih obrazaca u obrazovnomsistemu, da ih primenujemo, menjamo i prilagođavamo svim učesnicima procesa učenja? • Sistemu obrazovanja ne treba revolucija(kako neko možda shvata paradigme) nego evolucija- svega onoga što je dobro, i što je već prisutno i što mnogi nastavnici već primenjuju.

6. Svi mislimo da vidimo stvari onakve kakve jesu - da smo objektivni. Često nije tako - vidimo svet ne onakvim kakav jeon, nego kakvi smo mi. • Termin promenaparadigmi uveo je Tomas Kun u svom uticajnom delu “Struktura naučne revolucije” (1961) - svako značajno otkriće u nauci najpre znači raskid sa tradicijom, starim načinima razmišljanja, starim paradigmama...

7. Tradicionalna paradigma učenja • odgovara brzoj industrijalizaciji 19. i početakom 20. veka, kada smo studente etiketirali grupisali razvrstavali • Paradigma inteligencije - neki su ljudi pametni, neki prosečno inteligentni, drugi manje inteligentni …(IQ) To je dovelo do vrlo uske definicije ljudske inteligencije i potencijala.

8. Tradicionalna Savremena • obezbeđivanje i predaja znanja • prenos znanja • atomistički pristup (delovi pre celine) • konstantnost vremena a učenje može da varira • nastavnik i grupa studenata u jednoj učionici • nastavni sadržaji • učenje centrirano i kontrolisano od strane nastavnika • kompetitivna klima, pojedinci koji uče takmičući se međusobno • Reprodukcija sadržaja • proizvođenje učenja • izazivanje otkrića i konstrukcija znanja • holistički pristup (celina pre delova) • vreme varira, a učenje je konstantno • Nastava se realizuje na raznim mestima • ishodi nastave • Učenje je centrirano i kontrolisano od strane studenta • saradnička klima, manje grupe studenata koji uče zajedno, uzajamno se pomažu i podstiču • Stvaralačka primena znanja

9. NAJVAŽNIJI IZAZOV ZA NASTAVNIKA JE DA PROMENI ZAMISAO VEZANU ZAPARADIGMU ILI MODELPOUČAVANJE - UČENJE,NA DRUGAČIJU KONCEPCIJU,SPOJIVU SA NOVIM PROBLEMIMA, NOVOG VEKA!

10. Tradicionalna paradigma shvatanja inteligencije Stvorila je uverenje da je učenje: • Sekvencijalno, da je to individualnaaktivnost • Dati ispravan odgovor važnije je nego razumeti koncepciju koja leži u pozadini nekog problema. • Nastavnicisu, prema staroj paradigmi - kvalifikovane zanatlije - studenti su ulazna vrednost obrazovnog procesa i treba ih oblikovati prema određenim specifikacijama - predmet, raspored, nastavni materijali, ispitivanja, standardizovani testovi, odobreni udžbenici, da bi postigli - željenu izlaznu vrednost • Nastavnička delotvornost i ishodi učenja računali su se rezultatima na dekontekstualizovanim testovima.

11. Paradigma poučavanja sa stanovišta savremenih shvatanja obrazovanja i učenja se određuje kao neefektivan način, a postojeća organizacija univerzitetske nastave u kojoj nastavnik predaje, dok studenti pasivno slušaju, suprotna onome čemu težimo. Može se zaključiti da je u paradigmi poučavanja misija fakulteta predaja, isporučivanje nastavnih informacija i gotovih znanja.

12. Nova paradigmaučenja : “Umne sposobnosti poseduju svi, nisu ekskluzivna svojina onih na vrhu, a naša gledišta o učenicima su podložna promeni. Ne samo što sposobnosti mnogih učenika mogu premašiti naša očekivanja, nego i naše kulturološke koncepcije znanja, sposobnosti i umeća, stoga učenje neizbežno evaluira (ili se barem menja )… Učenje na svim nivoima uključuje trajno korišćenje umnih sposobnosti i saradničku interakciju višestrukih inteligencija i oruđa koliko i individualno posedovanje informacija .” (Wolf i saradnici, 1991, str. 49)

13. Nova paradigma učenja • Saradnička interakcija • Multipla inteligencija - Gardner • U nekim područjima rada stvaralaštva sposobniji smo nego u drugim : • Logičko - matematička inteligencija • Lingvistička • Muzička • Prostorna • Kinestetička • interpersonalna • intrapersonalna • Prirodna (ekološka) • egzistencijalistička

14. Ne radi se više o razvrstavanju ljudi na manje ili više sposobne nego u razvijanju svih ovih inteligencija. • Sposobnosti studenata nisu fiksne – mogu se menjati, modifikovati delotvornim poučavanjem pri čemu se tvrdi da će u novom svetu uspeti ljudi koji poseduju (osim konvencionalnih znanja, sposobnosti i umeća) sledeće temeljne sposobnosti : • apstrakcija - sposobnost otkrivanja obrazaca i značenja • sistemsko razmišljanje - sposobnost uočavanja odnosa među pojavama • rešavanje problema, kritičko mišljenje • tehnološka pismenost • eksperimentisanje - nalaženje vlastitog puta u trajnom učenju • socijalne sposobnosti - timski rad

15. Nova paradigma učenja • saradnička interakcija (kooperativna nastava) - sa isticanjem saradnje, timskog rada, tolerancije, pozitivne slike o sebi (samopoštovanja) • višestruka (multipla) inteligencija - Gardner • fleksibilna (prilagodljiva) kontekstualizovana nastava u kojoj pomažemo SVIM studentima da (na)uče • ocenjivanje - evaluacija i samoevaluacija

16. Implikacije novonastajuće paradigme učenja • Kako će izgledati budućnost - kako će izgledati nastava budućnosti? Temeljna pitanja poučavanja: • Šta je studentima potrebno da nauče i zašto? • Kako znamo kada su naučili? • Kako pomažemo svim studentima da nauče?

18. Drugačija studentska uloga ogledase najvišeu tome što se postajustvarni subjekt nastave, a time i odgovorni za sopstveno učenje i lični razvoj. • Studenti u skladu sa takvim položajem, preuzimaju inicijativu u određivanju potreba i ciljeva učenja, u pronalaženjuizvora znanja, odlučuju o tome na koji načinće učiti, i samostalno procenjuju naučeno.

19. Šta mislimo o ovim tezama? • Govor je srebro, ćutanje je zlato. • Pogreške pružaju vrednu povratnu informaciju iz koje možemo mnogo naučiti. • Neki će studenti biti neuspešni bez obzira na to šta se čini.To je jednostavno tako. • Nastavnik je tu da poučava i ocenjuje, a student da pokazuje znanje. • Od previše razgovora u nastavi nema nikakve koristi.

20. Kompetentan nastavnik • Stručnost • Komunikacijske kompetencije • Pedagoško-psihološke kompetencije • Didaktičko-metodičke kompetencije • Lična svojstva

21. Prihvatanje različitihuloga Predavač evaluator organizator planer kreator strateg Učesnik dokumentarista supervizor medijator savetnik mentor Model dijagnostičar inicijator lider inovator edukator

22. Didaktičko-metodičke kompetencije nastavnika • Šta možemo da ponudimo? • Okruženje za učenje • Uslovi učenja (raznovrsnost metoda i oblika rada, didaktička sredstva) • Klima i amosfera za rad • Motivacija • Radni materijali • Raznovrsni izvori i literatura • Slikoviti primeri, praktična iskustva

23. Organizacija nastave • Suštinu “Nastave po novoj paradigmi” – čine forme interakcije – odnosi podrške među studentima – putem kooperativnih grupa i kooperativnihoblika učenja koje se realizuju putem: • Diskusije - koje u kooperativnoj nastavi podstiču kognitivne sposobnosti, omogućavaju stalno, aktivno ponavljanje informacija, argumenata, objašnjenja (što doprinosi smeštanju informacija u dugoročnu memoriju …); • Razmene (suprotstavljnja) mišljenja, ideja, informacija aktivnim učešćem u kooperativnim, malim heterogenim grupama - rad u parovima, grupni rad • Aktivnog razgovora prilikom rešavanja zadataka, projekt-metoda i drugih modela koji se primenjuju u nastavi.

25. Ishodi učenja • Znanje primenjivo u realnom životu • Praktična iskustva • Kompetencije i znanja za život • Sposobnost snalaženja, pronalaženja, istraživanja... • Radoznalost, sumnja... • Odgovornost • Tolerancija, razumevanje drugih • Timski rad • Funkcionalna pismenost

26. Poznato je da „univerzitetski studij čuva ne samo strukturu nego i unutrašnju organizaciju i metode nastavnog i naučnog rada još od pedesetih godina minulog stoleća“, a „izuzev deklarativnog zalaganja za efikasnost i kvalitet visokog obrazovanja, malo se radi na unutrašnjoj reformi univerzitetskih studija“ (Ratković, 2004).

27. Reformi visokog obrazovanja, kao cilj treba postaviti nastavne inovacije pomoću kojih se mogu prevazići nedostaci i ograničenja tradicionalne paradigme poučavanja i kao imperativ postaviti principe nove paradigme učenja, jer je kako kaže Šmit „samostalni misaoni rad studenata najviši kvalitet i osnovni cilj univerzitetske nastave“.

28. Hvala na pažnji