1 / 67

Zakon komparativnih prednosti

Zakon komparativnih prednosti. 2. predavanje, 23. februar. Novosti . Funkcioner Demokratske strane Dragan Đilas ocenio je da je kurs evra od 95 dinara "ravan katastrofi" i pozvao je guvernera da reaguje.

eljah
Download Presentation

Zakon komparativnih prednosti

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Zakon komparativnih prednosti 2. predavanje, 23. februar

  2. Novosti Funkcioner Demokratske strane Dragan Đilas ocenio je da je kurs evra od 95 dinara "ravan katastrofi" i pozvao je guvernera da reaguje. Đilas, koji je i gradonačelnik Beograda, rekao je da je "dužnost guvernera Narodne banke Srbije i države da spreče strane banke da iznose evre iz Srbije". "Kada vam evro skoči sa 75 na 95 dinara za 45 dana, onda to sve živo poremeti u ovoj zemlji, meni niko ne može da objasni kako je sada moguća tolika tražnja za evrima, a nije je bilo", rekao je Đilas.

  3. Objašnjenje Izostala su 3 priliva Doznake Strane direktne investicije Izvozni prihodi (US Steel i ostali) Ako ponuda evra pada, cena mu raste A zabrana iznošenja? p 2 1 q

  4. Šta se desilo? • Da ne bi smanjivale obim kredita u zemlji banke su se zadužile u inostranstvu • Banke se nakon toga razdužuju, što se tumači kao „iznošenje" deviza.

  5. Srbija, februara2009: gde smo sada?

  6. Ključne makroekonomske varijable • proizvodnja, • cene, • zaposlenost • saldo spoljnotrgovinskog bilansa.

  7. Kako je izgledalo nakon uvodjenja sankcija

  8. Kako je izgledalo kasnije

  9. Tabela pokazuje ostvarene stope rasta industrijske proizvodnje u posmatranim zemljama, u definisanom intervalu. Poslednja kolona ukazuje za koliko jugoslovenske stope rasta zaostaju za onima koje bi omogu}Ile da se SR Jugoslavija vrati na nivo iz 1989. gdine. Tabela pokazuje ostvarene stope rasta industrijske proizvodnje u posmatranim zemljama, u definisanom intervalu. Poslednja kolona ukazuje za koliko jugoslovenske stope rasta zaostaju za onima koje bi omogu}Ile da se SR Jugoslavija vrati na nivo iz 1989. gdine. [1] Stope rasta industrijske proizvodnje koje bi odgovarale onima koje su postizale navedene zemlje u periodu 'izvla~enja" iz krize. Po sebi se razume da na{e nisu dvostruko ve}e od najve}e u Evropi, ve} skoro -sa izuzetkom Francukse - dvostruko naje od najmanje stope ostvarene u periodu koji je uporediv sa na{im. [1] Stope rasta industrijske proizvodnje koje bi odgovarale onima koje su postizale navedene zemlje u periodu 'izvla~enja" iz krize. Po sebi se razume da na{e nisu dvostruko ve}e od najve}e u Evropi, ve} skoro -sa izuzetkom Francukse - dvostruko naje od najmanje stope ostvarene u periodu koji je uporediv sa na{im.

  10. NIVO RAZVIJENOSTI

  11. Ali veličina zemlje se određuje prema gustini BDP

  12. Cene i kurs – to su sve cene!

  13. Zašto je inflacija manja nego što statistika prikazuje • Supstitucija proizvoda iz korpe – ako poskupe pomorandže, kupovaće se više jabuke ... Pošto je ICM bazni indeks, ovakvo smanjenje pondera nekih proizvoda se neće videti. • Kvalitet raste – vremenom kvalitet proizvoda raste – npr. automobilske gume, smanjuju troškove vožnje ali se to ne vidi iz ICM • Novi proizvodi – nema ih u korpi • Outlet – rasprodaje i kineska roba- sve se to ne vidi • U SAD se procenjuje da CPI za 1% precenjuje inflaciju

  14. Visoka inflacija • EU – < 2% • Visoka inflacija- sve preko 10% • Hiperinflacija. Preko 50% mesecno, ali da traje preko 1 god.

  15. Uzrok inflacije

  16. Ali i nije tako loše ...

  17. A i doznake su sve veće

  18. A onda je nezaposlenost svakako ogromna

  19. U Srbiji svaki šesti zaposleni u društvenom sektoru uopšte i ne prima nikakvu zaradu

  20. 40% viška zaposlenih u društvenom sektoru

  21. I PREMALI IZVOZ

  22. ИЗВОЗ И УВОЗ ПО СЕКТОРИМА И ОДАБРАНИМ ОДСЕЦИМА СМТК – рев. 3, Јануар-децембар 2007. ИЗВОЗ у мил. USD УВОЗ www.statserb.sr.gov.yu pub@statserb.sr.gov.yu www.statserb.sr.gov.yu pub@statserb.sr.gov.yu

  23. ИЗВОЗ И УВОЗ ПО СПОЉНОТРГОВИНСКИМ ПАРТНЕРИМА, Јануар-децембар 2007. ИЗВОЗ у мил. USD УВОЗ www.statserb.sr.gov.yu pub@statserb.sr.gov.yu www.statserb.sr.gov.yu pub@statserb.sr.gov.yu

  24. СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА РЕПУБЛИКА СРБИЈА, Децембар 2007. www.statserb.sr.gov.yu pub@statserb.sr.gov.yu

  25. Dužnička kriza kuca na vrata?

  26. dug Srbije nije veliki, ali da Srbija ima eksremno mali kapacitet vraćanja duga iz tekućeg deviznog priliva.

  27. Ovde su od pomoći SDI

  28. Najveće izvozne firme u Mađarskoj • Tamo je 25% industrijske proizvodnje, 40% izvoza +70.000 zaposlenih koncentrisano u 10 firmi • Philips Magyarorsag • Nokia komarom • GE Hungary • Samsung Electronics • Electrolux • Siemens nemzeti • Videoton • Sony Hungaria • Sanyo Hungary • Ericson Magyarorsag • Najveći broj firmi su podizvođači velikih izvoznika

  29. Šta hoće taj MMF

  30. IRSKA • Intel • Dell • Pfizer (Lipitor, anti-holesterol terapija) • HP su firme koje čine 90% irskog izvoza

  31. Pravosuđe Zakoni (stečaj) Ukidanje partijske svojine nad javnim preduzećima Kako se to postiže

  32. A dotle – premali izvoz

  33. JESMO LI NEGDE TEŠKO POGREŠILI? –METODI PRIVATIZACIJE

  34. ŠTA ĆE BITI SA OLIGARSIMA?

More Related