SEMINARSKI RAD Predmet: Ekonomija Tema: Ekonomija javnog sektora

1. SEMINARSKI RADPredmet: EkonomijaTema: Ekonomija javnog sektora Profesor: Studenti: dr Miroslava Petrevska Valentina Katić 5-8 Marina Mirković 5-15

2. UVOD • Ključna reč savremene ekonomije je ″eksternalija″. Tako se definiše ″delatnost koja pozitivno ili negativno utiče na druge subjekte a da se za to ne mora platiti, ili pak dobiti obeštećenje″. Eksternalije se ispoljavaju kada privatni troškovi ili doprinosi nisu jednaki društvenim troškovima ili doprinosima, odnosno kada neki učesnici preduzimaju aktivnost na tržištu u cilju maksimiziranja svojih koristi, a te aktivnosti istovremeno prouzrokuju negativne ili pozitivne aktivnosti za druga lica koja ne učestvuju u datoj tržišnoj aktivnosti. Eksternalije mogu biti: 1. negativne 2. pozitivne

3. NEGATIVNE EKSTERNALIJE • Uzećemo za primer dim od cigareta. U restoranu koji dozvoljava pušenje, naša konzumacija cigareta može imati negativan uticaj na uživanje u jelu drugih. Ipak, ovaj negativan efekat ni u kom slučaju ne plaćamo. Ovo je primer negativne eksternalije, gde potrošnja dobra smanjuje dobrobit ostalih, što je gubitak za koji oni ne dobijaju kompenzaciju. Tamo gde ona postoji društvena marginalna korist (SMB) je jednaka PMB-MD, gde je MD marginalana šteta koju činimo drugima našom konzumacijom cigareta. Na primer, ukoliko je MD 40 centi po pakli, marginalna šteta koja se čini drugima je 40 centi za svaku paklu koju popušimo.

4. Slika 1.1 Nedostatak tržišta zbog negativnih eksternalija na tržištu cigareta

5. Slika 1.1 prikazuje ponudu i potražnju na tržištu cigareta. Krive ponude i potražnje predstavljaju PMC i PMB. Ravnoteža je u tački A, gde je potražnja jednaka ponudi, sa konzumacijom cigareta Q1 i cenom P1. SMC je jednak PMC jer ne postoje eksternalije koje su povezane sa proizvodnjom cigareta u ovom primeru. SMB je sada ispod PMB za 40 centi po pakli. Za svaku paklu cigareta, društvena korist je 40 centi ispod privatne koristi, pošto svaka popušena pakla nameće 40 centi troškova na druge za koje ne dobijaju kompenzaciju. To jest, pri nivou od Q1 jedinica proizvodnje (tačka A), društvena marginalna korist je privatna marginalna korist u toj tački, minus 40 centi (tačka B). Nivo konzumacije maksimizacije društvene koristi, Q2, identifikovan je tačkom C, tačkom na kojoj je SMB = SMC. Sa slike se uočava da postoji preterana konzumacija cigareta Q1 – Q2 i da društveni troškovi prevazilaze društvene koristi za sve jedinice između Q1 i Q2. Rezultat je da postoji gubitak (oblast ACB) na tržištu cigareta.

6. POZITIVNE EKSTERNALIJE Kada ekonomisti misle na eskternalije, obično se fokusiraju na negativne eksternalije ali nisu sve eksternalije loše. Mogu postojati i pozitivne eksternalije proizvodnje koje su povezane sa tržištem, gde proizvodnja ne dovodi do koristi samo proizvođaču vec i drugim stranama, pri cemu proizvođač ne dobija za to kompenzaciju. Zamislimo sledeći scenario: postoji javno zemljište ispod kojeg se možda nalazi rezerva nafte. Vlada dozvoljava bilo kojoj kompaniji da buši na lokaciji, dokle god vlast dobije određena prava na naftu koja je pronađena. Svaki dolar koji naftna kompanija potroši na eksploataciju povećava mogućnost da se pronađu rezerve nafte. Kada se pronađu, njih mogu koristiti i ostale kompanije, onaj koji je prvi bušio ima samo prednost što je stigao prvi. Prema tome, traženje nafte od strane jedne kompanije stvara pozitivnu eksternaliju proizvodnje ostalim kompanijama, svaki dolar koji se potroši na istraživanje od strane prve kompanije povećava mogućnost da ostale kompanije imaju šansu da zarade od nafte koja je pronađena na taj način.

7. Slika 1.2 Tržište za istraživanja tržište nafte • Slika 1.2 pokazuje nedostatak tržišta zbog pozitivne produkcije eksternalija na tržištu nafte.

8. INDIVIDUALNA REŠENJA ZA EKSTERNALIJE • Iako eksternalije izazivaju neefikasnost tržišta, nije uvek neophodno da država rešava taj problem. U nekim okolnostima, ljudi mogu i sami da nadju rešenja.

9. Kouzova teorema • Prema Kouzovoj teoremi pojedinačni (privatni) ekonomski činioci mogu međusobno rešiti problem eksternalija . Bez obzira na početnu raspodelu prava, zainteresovane strane uvek mogu da postignu dogovor prema kojem je svako u boljem položaju, a ishod je efikasan.

10. Uprkos privlačnoj logici Kouzove teoreme,individualni subjekti često nisu u stanju da samostalno reše probleme koje izazivaju eksternalije. Kouzova teorema važi samo kad zainteresovane strane lako postižu i primenjuju dogovor. U realnom svetu, međutim, pregovori nisu svaki put uspešni, čak i kada je reč o sporazumu koji je obostrano koristan. • Ponekad zainteresovane strane ne uspevaju da reše problem eksternalija zbog transakcionih troškova, troškova koje trpe strane u procesu dogovaranja i sprovođenja dogovora u delo.

11. JAVNA POLITIKA PREMA EKSTERNALIJAMA • Kada neke eksternalije dovedu do neefikasne tržišne alokacije resursa, vlada može da reaguje na jedan od dva načina. Komandno-kontrolnim merama direktno se utiče na ponašanje. Tržišnim merama nude se podsticaji da bi donosioci odluka samostalno rešili problem.

12. Regulacija • Vlada može da reši problem eksternalija tako što će izvesna ponašanja proglasiti obaveznim ili zabranjenim. Na primer, bacanje otrovnih hemikalija u vodene slivove predstavlja kriminal. U ovom slučaju, eksterni troškovi koje snosi društvo daleko su veće od koristi koje stiče zagađivač. Vlada zato uvodi komando-kontrolnu meru kojom u potpunosti zabranjuje ovakvo ponašanje.

13. Piguovi porezi i subvencije • Umesto da reaguju na pojavu eksternalija regulacijom ponašanja, vlada može da koristi tržišne mere da bi uskladila individualne podsticaje sa društvenom efikasnošću. Na primer, vlada može da internalizuje eksternalije oporezivanjem onih aktivnosti koje imaju negativne eksternalije, a da subvencionira aktivnosti koje imaju pozitivne eksternalije. Porezi kojima se koriguju efekti negativnih eksternalija zovu se Piguovi porezi, po ekonomisti Arturu Piguu, koji se prvi zalagao za njihovo uvođenje. • Ekonomisti obično radije prihvataju Piguove poreze od regulacije kada se bave problemom zagađivanja, jer takvi porezi mogu da smanje zagađenje uz niži trošak po društvo.

14. Piguovi porezi razlikuju se od većine drugih poreza. Većina poreza narušava podsticaje i udaljava alokaciju resursa od društvenog optimuma. Smanjenje ekonomskog blagostanja-to jest, potrošačevog i proizvođačevog viška-veće je od iznosa prihoda koje ubira vlada, što rezultita čistim gubitkom. Nasuprot tome, kada su prisutne eksternalije, društvu je važno blagostanje posmatrača na koje one utiču. Piguovom porezima koriguju se podsticaji zbog prisustva eksternalija, čime se alokacija resursa približava društvenom optimumu. Dakle, osim što Piguovi porezi vladi donose prihod, oni povećevaju i ekonomsku efikasnost.

15. ZAKLJUČAK Eksternalije predstavljaju troškove transakcija na tržištu koje nisu prikazane cenom. U nekim slučajevima, ljudi mogu samostalno da reše problem eksternalija. Prema Kouzovoj teoremi, zainteresovane strane mogu međusobno da pregovaraju i da se dogovore oko efikasnog ishoda. Ponekad, međutim, efikasni ishod nije moguće postići. Kada ljudi nisu u stanju da individualno reše problem eksternalija, često interveniše vlada. Piguovi porezi na emisiju gasova i dozvole za zagađenje, na primer, kreirani su takoda internalizuju eksterne efekte zagađenja. Oni sve više postaju pitanje izbora za one koji su zainteresovani za zaštitu životne sredine. Tržišne snage, ako se pravilno preusmere, često predstavljaju najbolji lek za tržišni neuspeh.

16. HVALA NA PAŽNJI!