Baruh Spinoza

1. Baruh Spinoza 1632-1637

2. Šta je aksiomatski metod? Šta označava u filozofiji izraz clare et distincti? Šta je dualizam? Da li je Dekart dualista ili monista? Kako je Dekart definisao supstanciju? Kako Spinoza definiše supstanciju? Da li je sto supstancija (po Dekartu ili Spinozi)? Objasni pojam causa sui (uzrok samog sebe)? Kako Spinoza razume Boga? Šta je panteizam? Šta Spinoza podrazumeva pod atributima? Šta Spinoza kaže za moduse? Šta je determinizam?

3. Tematika "Etike" Glavno Spinozino delo nosi naziv "Etika". Spinoza je smatrao da odgovor na pitanje u čemu se sastoji ljudska sreća, zavisi od odgovora na pitanju u čemu se sastoji ljudska suština. Međutim, kako bismo odgovorili na pitanje u čemu se sastoji ljudska suština, moramo odgovoriti na jedno opštije pitanje: šta je priroda. Zašto? Zato što je čovek, prema Spinozi, samo jedno prirodno biće između ostalih prirodnih bića. Prema tome, suština čoveka mora biti sagledana u kontekstu celine prirode. Izloži podelu filozofije kod stoika! Utoliko, redosled filozofskih problema kojima se Spinoza bavi u delu "Etika" podseća na deobu filozofije kod stoika.

4. Ordine geometrico demonstrata • Podnaslov Spinozine "Etike" glasi: ordine geometrico demonstrata. To, u prevodu, znači geometrijskim redom izložena, ili geometrijskim redom dokazana. Takav podnaslov sugeriše nam da je Spinoza svoje metafizičko i etičko učenje hteo da izloži ili da dokaže baš kao što matematičari izlažu, recimo, geometriju. Zapravo, Spinoza je hteo svoje filozofsko učenje da izloži tzv. hipotetičko-deduktivnim, odnosno aksiomatskim metodom. • Spinoza je smatrao da izlaganje učenja treba započeti izlaganjem aksioma i definicija (nema na početku sumnje kao kod Dekarta). Smatrao je da su aksiome/definicije tako jasni i razgovetni, tj. tako evidentni i nesumnjivi iskazi da svako ko ispravno razume značenja reči koje aksiome sadrže mora da se složi da su one istinite. Drugim rečima, aksiome/definicije su samoočigledni iskazi, a Spinozin cilj je da, primenom deduktivnih pravila zaključivanja, iz njih izvede teoreme, tj. iskaze koji nisu samoočigledni.

5. Početak Spinozine "Etike": Bog ili priroda O Bogu DEFINICIJE I. Pod uzrokom samoga sebe razumem ono čija suština sadrži u sebi postojanje, ili ono čija se priroda ne može shvatiti drugačije, nego kao postojeća.II. Konačnom u svojoj vrsti naziva se ona stvar koja može biti ograničena drugom stvari iste prirode. Na primer, jedno telo naziva se konačnim, zato što uvek zamišljamo neko veće telo. tako je jedna misao ograničena drugom mišlju. A telo nije ograničeno mišlju, niti misao telom.III. Pod supstancijom razumem ono što u sebi jeste i pomoću sebe se shvata; tj. čijem pojmu nije potreban pojma neke druge stvari, od koga mora biti obrazovan.IV. Pod atributom razumem ono što razum opaža na supstanciji, kao da sačinjava njenu suštinu.V. Pod modusomrazumemstanjasupstancije, ilionošto je u drugomepomoćučega se ishvata.VI. Pod Bogomrazumembićeapsolutnobeskrajno, tj. supstancijukoja se sastojiodbeskrajnomnogoatributa, odkojihsvakiizražavavečnuibeskrajnubitnost. Postavka XIV SemBoga, nikakvasupstancija ne moženidapostoji, nida se zamisli. Postavka XXIX U prirodistvarinemaničegslučajnog, nego je sveodređenoiznužnostibožjeprirodedanaizvestannačinpostojiidela. Postavka XXXII Volja ne možedabudenazvanaslobodnim, negosamonužnimuzrokom. Postavka XXXII StvarinisumoglebitiproizvedeneodBoganinakojidruginačin, inikakvimdrugimredom, negoštosu bile proizvedene.

7. SUPSTANCIJA: monoteizam i panteizam • Spinoza supstanciju identifikuje sa Bogom. Kako Spinoza razume Boga? • Definicija III: "Pod supstancijom razumem ono što u sebi jeste i pomoću sebe se shvata; to jest ono čijem pojmu nije potreba pojam druge stvari, od kojeg mora biti obrazovan" /KP 137b, cit. 1 / • Da li je sto supstancija? • Sto, recimo, nije supstancija. Sto ne postoji po sebi, već po stolaru. Isto tako, da bih shvatio pojam stola, moram da imam pojmove, recimo, nameštaja i tela. • Spinoza definišesupstancijukaocausa sui, tj. uzroksamogsebe. "Pod uzrokomsamogaseberazumemonočijasuštinasadrži u sebipostojanje, ilionočija se priroda ne možeshvatitidrugačije, negokaopostojeća." Budućidapostojiposebi, supstancijamorabitiuzrok same sebe. Onasamusebestvara, samusebeproizvodi, odnosnonijestvorenailiproizvedenaodstranenečegedrugog. ( bit ili suština supstancije jeste postojanje ( esencija se podudara sa egzistencijom) imanentna-deluje u svetu- panteizam-izjednačena sa prirodom i Bogom. • Osim toga, Spinoza supstanciju identifikuje sa Bogom. "Pod Bogom razumem biće apsolutno beskrajno, tj. supstanciju koja se sastoji od beskrajno mnogo atributa, od kojih svaki izražava večnu i beskrajnu bitnost." (pojam apsoluta- osnove svega postojećeg)

8. Spinoza je monista. On smatra da postoji jedna i samo jedna supstancija. Drugim rečima, mora postojati samo jedna supstancija. "Sem Boga, nikakva supstancija ne može ni da postoji, ni da se zamisli." Naime, kada bi postajala neka druga supstancija, Bog ne bi bio neograničen. Osim toga, njega bi, samim tim, određivalo nešto drugo, tj. ne bi bio causa sui. • Spinoza je panteista. Spinoza kaže "deus sive natura"( Bog ili priroda).

9. ATRIBUTI • Koliko ima atributa? • Koje od tih atributa može da sazna čovek? • Supstancija, koja je jedna i samo jedna, tj. nužno jedna, ima, pak, beskonačno mnoštvo atributa. "Pod atributomrazumemonoštorazumopažanasupstanciji, kaodasačinjavanjenusuštinu." Prostije rečeno, atributi su izvesna bitna svojstva supstancije. • Kako je Aristotel definisao supstanciju? • Koje dve supstancije postoje prema Dekartu? • Za razliku od Dekarta koji u res cogitans i res extensa vidi dve relativne supstancije – supstancije koje svoju egzistenciju ne duguju ničem drugom osim Bogu – koje se nalaze izvan Boga, Spinoza smatra da su cogitatio i extensio samo dva, između beskrajnog mnoštva božanskih atributa. Drugim rečima, Bog misli i Bog se proteže (prostire).

10. MODUSI Šta Spinoza kaže za moduse? U okviru svakog atributa, prema Spinozi, postoji beskonačno mnoštvo modusa. "Pod modusom razumem stanja supstancije, ili ono što je u drugome pomoću čega se i shvata." Prostije rečeno, modusi bi bili pojedinačna, konkretna bića. Na primer, rekli smo da Bog, kao jedina supstancija ima svojstvo da se proteže. Uprošćeno gledano, čitav fizički, materijalni univerzum možemo shvatiti kao jedan atribut Boga. Pojedinačna fizička, materijalna bića bila bi modusi tog atributa. Ljudsko telo bi, tako, bilo složeni modus atributa protezanja. Na sličan način možemo doći do ideje da ljudski duh predstavlja složeni modus atributa mišljenja. Važno je napomenuti, pri tome, da Spinoza shvata modus kao konačno u svojoj vrsti. "Konačnim u svojoj vrsti naziva se ona stvar koja može biti ograničena drugom stvari iste prirode. Na primer, jedno telo naziva se konačnim, zato što uvek zamišljamo neko veće telo. Tako je jedna misao ograničena drugom mišlju. A telo nije ograničeno mišlju, niti misao telom."

11. Šta je determinizam? • Spinoza kaže: "u prirodi stvari nema ničeg slučajnog, nego je sve određeno iz nužnosti božje prirode da na izvestan način postoji i dela". Svaki modus određen je drugim modusom, i sam sa svoje strane određuje neki drugi modus. Drugačije rečeno, svaki modus je posledica nekog drugog modusa, i ujedno uzrok nekog drugog modusa. U redu i vezi modusa nema ničeg slučajnog. • Šta je teleološko objašnjenje stvari?

12. PARALELIZAM ATRIBUTA I MODUSA Kako bi Spinozina filozofija definisala čoveka? U drugoj knjizi "Etike", Spinoza kaže: "Red ivezaidejajesuistikao red ivezastvari. Primedba: Prema tome, bilodashvatimoprirodu pod atributomprostiranja, ili pod atributommišljenja, ili pod bilokojimdrugim, - uvekćemonaćisamojedaniisti red, ilisamojednuiistuvezuuzroka, to jest, istestvarikojesledujujednaizdruge." Redu i vezi modusa, recimo prostiranja (stvari), odgovoraće jedan i samo jedan red i veza modusa mišljenja (ideja). Uzrok tome leži u činjenici "da je sve određeno iz nužnosti božje prirode da na izvestan način postoji i dela". Mišljenje i prostiranje, kao atributi supstancije, izražavaju jednu te istu supstanciju. Prema tome, red i veza njihovih modusa mora biti identična. Paralelizam duše i tela Spinozina teorija odnosa duše i tela naziva se psiho-fizički paralelizam. Time se misli da telo ne deluje na dušu, niti duša deluje na telo, već da svakom psihičkom stanju ili događaju odgovara tačno jedno telesno stanje ili događaj i obrnuto. Spinozina teorija, prema tome, jeste teorija dvostrukog aspekta: psihičke i fizičke činjenice predstavljaju paralelene manifestacije jedne te iste stvarnosti – oni su modusi jedne te iste supstancije, kao što su konkavno i konveksno samo različiti vidovi jedne te iste krive.