1 / 12

Kamera i traka

Kamera i traka.

feng
Download Presentation

Kamera i traka

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Kamera i traka • Kamera je aparat koji se može koristiti za čisto mehaničku vizuelnu reprodukciju stvarnosti, ali isto tako i za stvaralačko vizuelno reprodukovanje stvarnosti, za umetničko uobličavanje i vizuelno transponovanje predmeta i zbivanja iz života i insceniranih prizora. Limijer je verovao da će kamera imati jedinu funkciju da snima ljude i događaje koje treba sačuvati od zaborava, a Melijes da đe kamera registrovati pozorišne predstave i ostvarivati fantastišne trikove. • Kamera se sastoji od mračne komore (camera obscura), objektiva, sektora, mehanizma za pokretanje filmske trake i magacina za smeštaj rolni s trakom.

  2. Kamera i traka* • Kamere se dele po: • nameni: studijske, terenske i reporterske, • po formatu, tj. prema širini trake koje su se kroz istoriju menjali:8mm, 9,5mm, 16 mm, 35 mm. Postoje i kombinovane kamere za snimanje na 16 mm i na 35 mm. • Danas je standardana filmska kamera od 35 mm, tonska, sa digitalnom video kontrolom slike i “tajm kodom”, a najprostranjenija je “Panafleks” i “Arifleks”. • Pored objektiva (obično u seriji od sedam), u pribor kamere spada: akumulator ili baterije (izvor struje), filteri (za snimanje po suncu), motor (električni i na oprugu), kompendijum (zaklon za sunce), ekspozimetar (za merenje jačine svetlosti). • Pomoćna sredstva za upotrebu kamere su: stativ, kranovi, kolica za vožnju i ostala sredstva za pokretanje kamere.

  3. Kamera i traka** • Traka prolazi kroz kameru brzinom od 24 fotograma (kvadrata) u sekundi, što znači da jedan pokret, koji traje jednu sekundu, biva snimljen u 24 faze (sličice). Te faze, projicirane na platno istom brzinom, opet se povezuju u našem oku u kontinuirani pokret. • U nemom filmu filmska traka se kretala kroz kameru (a to znači kroz projektor) brzinom od 16 kvadrata u sekundi. Ako se ubrza kretanje trake kroz kameru, na traci će biti registrovano više faza kretanja, a prilikom projiciranja te trake brzinom od 24 fotograma u sekundi dobiće se utisak usporenog kretanja. Obrnuto, ako se neki prizor u pokretu snimi s manje fotograma, snimiće se i manji broj faza kretanja, te će se na platnu dobiti efekat ubrzanog, isprekidanog kretanja.

  4. Kamera i traka*** • Mnogi teoretičari uočili su i pisali o »čudesnoj« moći filmske kamere, koja stvara iluziju života u pokretui ponire u dušu stvari. • Ta mašinerija »poseduje inteligenciju« tvrdio je Marsel Lerbije, Žan Epsten je u kameri video »delo đavola«, dok joj Rićoto Kanudo pripisivao »božansku moć stvaranja«! • To uočavanje izuzetne sposobnosti kamere nalazimo i kod najvećih savremenih sineasta, kakav je Rober Breson, koji kaže:»Iako kamera ne misli, iako je ona obično prozorče,kao što je govorio Kokto, ona hvata realno u letu, ona u jednom trenu daje ono što slikar, vajar, pisac ne mogu da zabeleže; ona registruje ono što naš duh ne bi mogao da fiksira.«

  5. Traka • Formati trake od 8mm, 9,5mm, 16mm skoro da su i prevaziđeni. Format od 8mm bio je poznat kao amaterski format, a 16 mm kao televizijski format.Televizijski format se razvio kao reporterski format, posebno u doba pronalaska preobratne “umuker” trake. I danas jeftinije produkcije snimaju na ovaj format pa ga posebnim postupkom prebacuju na 35 mm filmsku traku. • Standardni format je 35 mm i danas dominiraju tri vodeća proizvođača filmske trake: Kodak, Agfa i Fuji. Traka se proizvodi u raznim osetljivostima, zavisno od namene, a najčešći raspon se kreće od 125 ASA do 8oo ASA. Postoje i ekstremno osetljive trake, kao što su od 1600 ASA, koje se koriste za posebne namene i efekte. • Kada govorimo o filmskoj traci tada obično mislimo na filmski negativ, koji se posle razvijanja kopira na pozitiv ili se “sineskopira” na digitalni format i tako montira.

  6. Objektiv • Objektiv je »oko kamere« koje hvata slike sveta i prenosi ih na osetljivu emulziju filmske trake, gde se ta slika optički fiksira. • Što je u objektivu duža žižnadaljina on hvata uže polje snimanja, pri čemu slika ima vrlo malu dubinsku oštrinu; • Što je žižna daljina kraća, to objektiv hvata šire polje snimanja, pri čemu je slika oštra i po dubini, ali se deformiše njen prednji plan. Objektiv koncentriše svetlostne zrake u žižu stvarajući uoštrenu sliku; • Vreme delovanja svetlosti na emulziju (ekspozicija) određuje se sektorom i brzinom proticanja trake. Količina svetlosti se reguliše blendom, čiji otvor može da se povećava i smanjuje (poput dužice u oku). Najveća količina svetlosti koju jedan objektiv može da propusti je njegova svetlosna jačina.

  7. Objektiv* • Objektive mozemo da podelimo na tri osnovne grupe: • širokougaoni (od 18,5 mm, 20 mm, 25 mm, 28 mm i 30 mm žižne daljine), • normalni (35 mm, 40 mm, 50 mm), • teleobjektiv (75 mm, 100 mm, 200 mm, itd). Ovo su najuobičajeni objektivi za kameru od 35 mm. Postoje i specijalni objektivi čija je žižna daljina između ovih koje smo naveli, • Zoom objektiv, (variolenč, transfokator, pansinor), tj. objektiv koji pruža mogućnost promene žižne daljine u toku snimanja, te se na ekranu dobija utisak približavanja ili udaljavanja kamere od objekata za vreme snimanja. Ipak, zum nije u stanju da zameni vožnju kamere, jer dovodi dopromene perspektivne strukture kadra.

  8. Objektiv** • Opšte pravilo je da širokougaoni objektivi oštro ističu dubinsku perspektivnost slike, pri čemu se skraćuje linearna perspektiva, te se u određenim okolnostima objekti izobličavaju. Uskougaoni objektivi (koji mogu da hvataju detalje iz udaljenosti) produžavaju linearnu perspektivu, te se njima, kao i normalnim objektivima, obično, snimaju portreti, dok se širokougaonim objektivima snimaju opšti planovi i totali. • Ako se izvestan pokret paralelan sa osom snimanja registruje uskougaonim objektivom, dobija se utisak usporenog kretanja (automobil juri prema kameri, ali nikako da stigne do nje) i obrnuto, ako se odlazak čoveka od kamere snima širokougaonim objektivom, on će brže no u stvarnosti da se udaljuje i smanjuje u dubini. Još je jači efekt beskonačnog približavanja ili udaljavanja objekta od kamere, koji se dobija kada se zum povlači ili približava objektu istovremeno sa njegovim prilaženjem i odlaženjem od kamere. Tako se može postići utisak da trkač trči u mestu!

  9. Objektiv*** • Za postizanje specijalnih efekata upotrebljavaju se: • mekocrtači (objektivi koji daju meku, stilizovanu sliku), • predleće (koja proširuju mogućnosti objektiva), • prizme (koje rasparčavaju i deformišu objekt u kadru), • maske (koje menjaju izraz kadra u raznim oblicima), • filteri (koji koriguju, kompenzuju i menjaju strukturu svetlosti: na primer, pomoću filtera moguće je snimanjem po suncu dobiti efekt noći i mesečine) . • Objektivmože da snimi predmet iz bezbroj uglova, te je važno izabrati upravo onaj koji će omogućiti najveću izražajnost predmeta i njegov najbolji kompozicioni položaj u kadru. Ne samo to, potrebno je voditi računa o odnosu ugla snimanja jednog kadra prema uglu snimanja drugog kadra, naročito ako se objekt kreće.

  10. Objektiv**** • Već smo spomenuli »rampu«, koju kamera ne sme da prekorači pri snimanju jednog prizora, jer se stvara šok u pravcima snimanja, što onemogućuje montiranje kadrova. • Isto tako, pri snimanju dvojice sagovornika postoje određeni uglovi (plan i kontraplan) koji moraju da se smenjuju kako bi se dobio utisak da dva čoveka razgovaraju i, pri tome, gledaju jedan u drugoga. • Objektiv kamere je, zaista, mehaničko oko kojim snimatelj registruje događaje u stvarnosti. Za razliku od fotogtafskog objektiva, filmski objektiv je pokretljiv i može da registruje život u proticanju, a to je osnovna karakteristikakinematografskog medijuma.

  11. Osvetljenje • Uloga osvetljenja u filmu jeogromna, pa su pojedini teoretičari film nazivali »muzikom svetlosti« (Gans), a drugi odlazili tako daleko da su čitave filmove pravili samo na bazi izmene svetlosnih valera (avangardisti). Bez obzira na ovakva preterivanja, osvetljenje u fimmu može da ima dramaturšku funkciju, jer se pomoću njega vizuelno oblikuju predmeti i estetički transponuju na ekranu. • Postoje dve vrste osvetljenja koje koriste snimatelji: • vestačko (pomoću reflektora, u ateljeu, a ponekad i u prirodi, noću, ili kao dodatak dnevnoj svetlosti), • prirodno (sunčeva direktna svetlost, ili svetlost odražena posredstvom staniolskih blendi i ogledala).

  12. Osvetljenje* • U kolorfilmu osvetljenje je jos komplikovanije, jer od njega zavisi kakve će prelive imati jedna ista boja u raznim okolnostima. • Osvetljenjem se postiže fotogeničnost predmeta, ambijenta, i usredsređuje pažnja gledalaca na određeni detalj. Njime se, isto tako, u vizuelnom smislu ritmički ističe izvestan delić celovite kompozicije kadra. • U nemom filmu, u kome je preovladavala dinamika brze izmene kadrova, osvetljenje je kombinovano s montažnim ritmom, bilo da se podudaralo s vizuelnim promenama u kadru, bilo da je išlo u raskorak s njima. • U modernom filmu, naročito u sinemaskopu, osvetljenje često preuzima ulogu montaže, jer se na širokom platnu, zamračivanjem delova ekrana, može jzdvojiti detalj i izmeniti kompozicija kadra.

More Related