Download
1 / 12
E N D
Kamera i traka • Kamera je aparat koji se može koristiti za čisto mehaničku vizuelnu reprodukciju stvarnosti, ali isto tako i za stvaralačko vizuelno reprodukovanje stvarnosti, za umetničko uobličavanje i vizuelno transponovanje predmeta i zbivanja iz života i insceniranih prizora. Limijer je verovao da će kamera imati jedinu funkciju da snima ljude i događaje koje treba sačuvati od zaborava, a Melijes da đe kamera registrovati pozorišne predstave i ostvarivati fantastišne trikove. • Kamera se sastoji od mračne komore (camera obscura), objektiva, sektora, mehanizma za pokretanje filmske trake i magacina za smeštaj rolni s trakom.
Kamera i traka* • Kamere se dele po: • nameni: studijske, terenske i reporterske, • po formatu, tj. prema širini trake koje su se kroz istoriju menjali:8mm, 9,5mm, 16 mm, 35 mm. Postoje i kombinovane kamere za snimanje na 16 mm i na 35 mm. • Danas je standardana filmska kamera od 35 mm, tonska, sa digitalnom video kontrolom slike i “tajm kodom”, a najprostranjenija je “Panafleks” i “Arifleks”. • Pored objektiva (obično u seriji od sedam), u pribor kamere spada: akumulator ili baterije (izvor struje), filteri (za snimanje po suncu), motor (električni i na oprugu), kompendijum (zaklon za sunce), ekspozimetar (za merenje jačine svetlosti). • Pomoćna sredstva za upotrebu kamere su: stativ, kranovi, kolica za vožnju i ostala sredstva za pokretanje kamere.
Kamera i traka** • Traka prolazi kroz kameru brzinom od 24 fotograma (kvadrata) u sekundi, što znači da jedan pokret, koji traje jednu sekundu, biva snimljen u 24 faze (sličice). Te faze, projicirane na platno istom brzinom, opet se povezuju u našem oku u kontinuirani pokret. • U nemom filmu filmska traka se kretala kroz kameru (a to znači kroz projektor) brzinom od 16 kvadrata u sekundi. Ako se ubrza kretanje trake kroz kameru, na traci će biti registrovano više faza kretanja, a prilikom projiciranja te trake brzinom od 24 fotograma u sekundi dobiće se utisak usporenog kretanja. Obrnuto, ako se neki prizor u pokretu snimi s manje fotograma, snimiće se i manji broj faza kretanja, te će se na platnu dobiti efekat ubrzanog, isprekidanog kretanja.
Kamera i traka*** • Mnogi teoretičari uočili su i pisali o »čudesnoj« moći filmske kamere, koja stvara iluziju života u pokretui ponire u dušu stvari. • Ta mašinerija »poseduje inteligenciju« tvrdio je Marsel Lerbije, Žan Epsten je u kameri video »delo đavola«, dok joj Rićoto Kanudo pripisivao »božansku moć stvaranja«! • To uočavanje izuzetne sposobnosti kamere nalazimo i kod najvećih savremenih sineasta, kakav je Rober Breson, koji kaže:»Iako kamera ne misli, iako je ona obično prozorče,kao što je govorio Kokto, ona hvata realno u letu, ona u jednom trenu daje ono što slikar, vajar, pisac ne mogu da zabeleže; ona registruje ono što naš duh ne bi mogao da fiksira.«
Traka • Formati trake od 8mm, 9,5mm, 16mm skoro da su i prevaziđeni. Format od 8mm bio je poznat kao amaterski format, a 16 mm kao televizijski format.Televizijski format se razvio kao reporterski format, posebno u doba pronalaska preobratne “umuker” trake. I danas jeftinije produkcije snimaju na ovaj format pa ga posebnim postupkom prebacuju na 35 mm filmsku traku. • Standardni format je 35 mm i danas dominiraju tri vodeća proizvođača filmske trake: Kodak, Agfa i Fuji. Traka se proizvodi u raznim osetljivostima, zavisno od namene, a najčešći raspon se kreće od 125 ASA do 8oo ASA. Postoje i ekstremno osetljive trake, kao što su od 1600 ASA, koje se koriste za posebne namene i efekte. • Kada govorimo o filmskoj traci tada obično mislimo na filmski negativ, koji se posle razvijanja kopira na pozitiv ili se “sineskopira” na digitalni format i tako montira.
Objektiv • Objektiv je »oko kamere« koje hvata slike sveta i prenosi ih na osetljivu emulziju filmske trake, gde se ta slika optički fiksira. • Što je u objektivu duža žižnadaljina on hvata uže polje snimanja, pri čemu slika ima vrlo malu dubinsku oštrinu; • Što je žižna daljina kraća, to objektiv hvata šire polje snimanja, pri čemu je slika oštra i po dubini, ali se deformiše njen prednji plan. Objektiv koncentriše svetlostne zrake u žižu stvarajući uoštrenu sliku; • Vreme delovanja svetlosti na emulziju (ekspozicija) određuje se sektorom i brzinom proticanja trake. Količina svetlosti se reguliše blendom, čiji otvor može da se povećava i smanjuje (poput dužice u oku). Najveća količina svetlosti koju jedan objektiv može da propusti je njegova svetlosna jačina.
Objektiv* • Objektive mozemo da podelimo na tri osnovne grupe: • širokougaoni (od 18,5 mm, 20 mm, 25 mm, 28 mm i 30 mm žižne daljine), • normalni (35 mm, 40 mm, 50 mm), • teleobjektiv (75 mm, 100 mm, 200 mm, itd). Ovo su najuobičajeni objektivi za kameru od 35 mm. Postoje i specijalni objektivi čija je žižna daljina između ovih koje smo naveli, • Zoom objektiv, (variolenč, transfokator, pansinor), tj. objektiv koji pruža mogućnost promene žižne daljine u toku snimanja, te se na ekranu dobija utisak približavanja ili udaljavanja kamere od objekata za vreme snimanja. Ipak, zum nije u stanju da zameni vožnju kamere, jer dovodi dopromene perspektivne strukture kadra.
Objektiv** • Opšte pravilo je da širokougaoni objektivi oštro ističu dubinsku perspektivnost slike, pri čemu se skraćuje linearna perspektiva, te se u određenim okolnostima objekti izobličavaju. Uskougaoni objektivi (koji mogu da hvataju detalje iz udaljenosti) produžavaju linearnu perspektivu, te se njima, kao i normalnim objektivima, obično, snimaju portreti, dok se širokougaonim objektivima snimaju opšti planovi i totali. • Ako se izvestan pokret paralelan sa osom snimanja registruje uskougaonim objektivom, dobija se utisak usporenog kretanja (automobil juri prema kameri, ali nikako da stigne do nje) i obrnuto, ako se odlazak čoveka od kamere snima širokougaonim objektivom, on će brže no u stvarnosti da se udaljuje i smanjuje u dubini. Još je jači efekt beskonačnog približavanja ili udaljavanja objekta od kamere, koji se dobija kada se zum povlači ili približava objektu istovremeno sa njegovim prilaženjem i odlaženjem od kamere. Tako se može postići utisak da trkač trči u mestu!
Objektiv*** • Za postizanje specijalnih efekata upotrebljavaju se: • mekocrtači (objektivi koji daju meku, stilizovanu sliku), • predleće (koja proširuju mogućnosti objektiva), • prizme (koje rasparčavaju i deformišu objekt u kadru), • maske (koje menjaju izraz kadra u raznim oblicima), • filteri (koji koriguju, kompenzuju i menjaju strukturu svetlosti: na primer, pomoću filtera moguće je snimanjem po suncu dobiti efekt noći i mesečine) . • Objektivmože da snimi predmet iz bezbroj uglova, te je važno izabrati upravo onaj koji će omogućiti najveću izražajnost predmeta i njegov najbolji kompozicioni položaj u kadru. Ne samo to, potrebno je voditi računa o odnosu ugla snimanja jednog kadra prema uglu snimanja drugog kadra, naročito ako se objekt kreće.
Objektiv**** • Već smo spomenuli »rampu«, koju kamera ne sme da prekorači pri snimanju jednog prizora, jer se stvara šok u pravcima snimanja, što onemogućuje montiranje kadrova. • Isto tako, pri snimanju dvojice sagovornika postoje određeni uglovi (plan i kontraplan) koji moraju da se smenjuju kako bi se dobio utisak da dva čoveka razgovaraju i, pri tome, gledaju jedan u drugoga. • Objektiv kamere je, zaista, mehaničko oko kojim snimatelj registruje događaje u stvarnosti. Za razliku od fotogtafskog objektiva, filmski objektiv je pokretljiv i može da registruje život u proticanju, a to je osnovna karakteristikakinematografskog medijuma.
Osvetljenje • Uloga osvetljenja u filmu jeogromna, pa su pojedini teoretičari film nazivali »muzikom svetlosti« (Gans), a drugi odlazili tako daleko da su čitave filmove pravili samo na bazi izmene svetlosnih valera (avangardisti). Bez obzira na ovakva preterivanja, osvetljenje u fimmu može da ima dramaturšku funkciju, jer se pomoću njega vizuelno oblikuju predmeti i estetički transponuju na ekranu. • Postoje dve vrste osvetljenja koje koriste snimatelji: • vestačko (pomoću reflektora, u ateljeu, a ponekad i u prirodi, noću, ili kao dodatak dnevnoj svetlosti), • prirodno (sunčeva direktna svetlost, ili svetlost odražena posredstvom staniolskih blendi i ogledala).
Osvetljenje* • U kolorfilmu osvetljenje je jos komplikovanije, jer od njega zavisi kakve će prelive imati jedna ista boja u raznim okolnostima. • Osvetljenjem se postiže fotogeničnost predmeta, ambijenta, i usredsređuje pažnja gledalaca na određeni detalj. Njime se, isto tako, u vizuelnom smislu ritmički ističe izvestan delić celovite kompozicije kadra. • U nemom filmu, u kome je preovladavala dinamika brze izmene kadrova, osvetljenje je kombinovano s montažnim ritmom, bilo da se podudaralo s vizuelnim promenama u kadru, bilo da je išlo u raskorak s njima. • U modernom filmu, naročito u sinemaskopu, osvetljenje često preuzima ulogu montaže, jer se na širokom platnu, zamračivanjem delova ekrana, može jzdvojiti detalj i izmeniti kompozicija kadra.
