1 / 18

Katedra za biotehnologiju i farmaceutsko inženjerstvo ZAVRŠNI RAD

Katedra za biotehnologiju i farmaceutsko inženjerstvo ZAVRŠNI RAD MIKROBIOLOŠKA PROIZVODNJA ANTIBIOTIKA: CEFALOSPORINI Mentor: dr Jelena Dodić Student: Ivana Hrćan. ANTIBIOTICI.

feo
Download Presentation

Katedra za biotehnologiju i farmaceutsko inženjerstvo ZAVRŠNI RAD

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Katedra za biotehnologiju i farmaceutsko inženjerstvo ZAVRŠNI RAD MIKROBIOLOŠKA PROIZVODNJA ANTIBIOTIKA: CEFALOSPORINI Mentor: dr Jelena Dodić Student: Ivana Hrćan

  2. ANTIBIOTICI • 1942. godine Vaksman je definisao antibiotike kao hemijske supstance proizvedene mikrobiološki, koje mogu da inhibiraju rast drugih mikroorganizama. • Imaju antibakterijsko ili antifungalno dejstvo, pojedini imaju i antitumorno dejstvo ili pak inhibiraju neke enzime. • Upotrebljavaju se u humanoj i veterinarskoj medicini. • Prema hemijskoj građi se dele na: • Tetracikline • β- laktamske antibiotike • Makrolidne • Linkozamide • Aminoglikozide • Glikopeptide

  3. OTKRIĆE CEFALOSPORINA • 1945. godine italijanski profesor Giuseppe Brotzu započinje istraživanja • Fermentacioni bujon Cephalosporium spp. koji je izolovan iz mora u blizini kanalizacionog odvoda sadržao je nekoliko antibiotika • 1948. godine izolovani su cefalosporin C i P • 1949. godine izolovan je cefalosporin N • 1956. godine dejstvo cefalosporina C je ispitano na miševima • 1964. godine se prvi put pojavljuje na tržištu pod nazivom CEFALOTIN.

  4. HEMIJSKA STRUKTURA CEFALOSPORINA

  5. MEHANIZAM DELOVANJA CEFALOSPORINA • Prodiru u ćeliju kroz porine • Vezuju se za specifične bakterijske proteine • Osnovna uloga proteina je stvaranje i povezivanje peptidoglikana • Inaktivacija proteina vodi do smrti ćelije • Bakterija puca ili podleže lizi • Najosetljivija je u fazi deobe

  6. POLUSINTETIČKI CEFALOSPORINI • Ciljevi polusinteze: • Povećanje stabilnosti u kiseloj sredini • Poboljšanje farmakokinetičkih osobina • Proširenje antimikrobnog spektra • Povećanje aktivnosti protiv rezistetntih mikroorganizama • Smanjenje osetljivosti na cefalosporine • Poboljšanje podnošljivosti nakon parenteralne primene • Cefalosporinsko jezgro služi za proizvodnju novih generacija cefalosporina. • Modifikacije je moguće izvršiti u položaju 3 i 7.

  7. PODELA CEFALOSPORINA cefaleksin cefazolin cefadroksil I generacija: efikasni pre svega protiv Gram-pozitivnih mikroorganizama, koriste se u terapiji kože, uva, sinusa, ždrela, creva i mokraćnih puteva. cefuroksim cefahlor ceftibutem II generacija: imaju bolje dejstvo na Gram-negativne bakterije , prilično su efikasni i protiv Gram-pozitivnih bakterija. Imaju veću otpornost na β- laktamaze. cefotaksim ceftazidim ceftriakson III generacija: veoma efikasni protiv Gram-negativnih bakterija, deluju na Pseudomonas aeruginosa. cefpirom cefepim IV generacija: imaju još širi spektar dejstva, koriste se u terapiji infekcija respiratornog i urogenitalnog trakta

  8. PROIZVODNI MIKROORGANIZAM • Acremonium chrysogenum , plesan iz roda fungi imperfecti • Gaji se submerznim postupkom • Filamentozne gljive su industrijski važni organizmi jer stvaraju sekundarne metabolite • Svi faktori koji utiču na gljivičnu morfologiju, uticaće i na produkciju sekundarnih metabolita.

  9. PODLOGE ZA BIOTEHNOLOŠKU PROIZVODNJU • Hranljive podloge moraju da sadrže supstrate u obliku koji mikroorganizmi najbolje usvajaju. • U laboratorijskim uslovima se koriste sintetičke podloge tačno definisanog sastava. • U industrijskim biotehnološkim postupcima uglavnom se koriste prirodne hranljive podloge koje se pripremaju od jeftinih prirodnih sirovina biljnog ili životinjskog porekla. • Podloga mora da sadrži: • Izvore ugljenika • Izvore azota • Izvore fosfora • Mineralne materije • Amino kiseline • Biljna i životinjska ulja i masti

  10. USLOVI BIOSINTEZE ANTIBIOTIKA Uspešno vođenje biotehnološkog procesa i postizanje visokih prinosa antibiotika osigurava se optimizacijom uslova kultivacije: • pravilan izbor sastojaka i optimizacija njihove koncentracije • rast čiste kulture mikroorganizama bez kontaminacije • snabdevanje kulture dovoljnom količinom kiseonika • održavanje potrebne temperature i pH vrednosti • sprečavanje intenzivnog penjenja podloge

  11. UTICAJ RASTVORENOG CO2 NA RAST, SINTEZU CEFALOSPORINA C I MORFOLOGIJU ACREMONIUM CHRYSOGENUM • Visoke koncentracije rastvorenog CO2 dovode do: • smanjenja produkcije cefalosporina C i do 36 % • inhibicije metaboličke aktivnosti • dubokih promena u mikro i makromorfologiji A.chrysogenum • dCO2 je kontinualno meren tokom svih bioprocesa koristeći pouzdanu metodu sterilisane pare in situ. • Eksperimenti su vođeni na pH blizu neutralnog (pH 6.5)

  12. 1. Uticaj povećane koncentracije dCO2 na biomasu Kontrolisani bioproces: u vremenu 0 prosečna biomasa je 2.4 g/l i postepeno se povećava do maksimuma od 37.8 g/l za 63 h. 5 % CO2: maksimalna koncentracija biomase bila je 35.8 g/l za 159 h, što je za 5 % manje nego u kontrolisanom bioprocesu. 10 % CO2: dolazi do povećanja maksimalne koncentracije biomase na 40.3 g/l za 159 h, što je za oko 6.6 % više u odnosu na kontrolisani bioproces. 15 % CO2: maksimalna koncentracija biomase 28.0 g/l za 111 h, što predstavlja 26 % smanjenje u odnosu na kontrolisani proces. 20 % CO2: maksimalna biomasa 23.7 g/l za 64 h, smanjenje od 37.3 % u odnosu na kontrolisani bioproces

  13. 2. Uticaj dCO2 na korišćenje ugljenih hidrata Smanjenje koncentracije biomase, u bioprocesu sa povećanim koncentracijama CO2, praćeno je smanjenim sadržajem ugljenih hidrata, i inhibitornim metabolizmom A. chrysogenum.

  14. 3. Uticaj dCO2 na morfologiju A.chrysogenum A. 50 h, 10% CO2 B. 74h, 10% CO2 D. 143h, 15% CO2 C. 168h, 10% CO2 Proizvodnja cefalosporina C povezana je sa diferencijacijom hifalnih fragmenata do jednoćelijskih artrospora.

  15. STIMULACIJA PRODUKCIJE CEFALOSPORINA C U PRISUSTVU GLICEROLA • Dodatak glicerola povećava produkciju cefalosporina C i do 12 puta, time što stimuliše diferencijaciju ćelija. • Utiče na morfologiju ćelija. • Glicerol se sporije troši od glukoze i dolazi do manje kataboličke represije A.chrysogenum M35 (ᴏ), 2%; (Δ),4%; (□), 6% glicerola (●) 2% glukoze • Ograničavajući faktor: raspoloživost cisteina • Visok nivo cisteina velika količina cefalosporina C • Glicerol se tokom fermentacije može konvertovati u cistein.

  16. Uticaj kombinovanih izvora C na produkciju cefalosporina C • 2% (v/v) glicerola (ᴏ) • 4%(v/v) glicerola( ) • glukoza bez dodatka glicerola ( ) • Podloga koja sadrži glukozu i 4% glicerola rezultuje visokim prinosom cefalosporina C. • Sinergistički efekat između glukoze i glicerola dovodi do poboljšanja produkcije cefalosporina C.

  17. IZDVAJANJE I PREČIŠĆAVANJE ANTIBIOTIKA • Cilj je dobijanje preparata visokog stepena čistoće podesnog za upotrebu u medicini. • PRETHODNA OBRADA kojim se antibiotik prevodi u rastvorljiv oblik (vodena faza) ili u nerastvoran oblik (vezan za koloidnu fazu). • FILTRACIJA na rotacionim vakuum filtrima omogućava razdvajanje na tečnu fazu i biomasu. • IZDVAJANJE ANTIBIOTIKA IZ NATIVNOG RASTVORA (0,1-0,5 %) primenom T/T ekstrakcije, jonske izmene ili taloženjem. • UKLANJANJE PREOSTALIH OBOJENIH PRIMESA pomoću aktivnog uglja, kristalizacije, centrifugiranja, sušenja u struji toplog vazduha, sušenja u vakuumu...

  18. HVALA NA PAŽNJI!

More Related