140 likes | 589 Views
MOLLUSCA. Mekano, nesegmentisano telo. Bilateralno simetrični ili sekundarno asimetrični. Spoljašnja ljuštura (kod Cephalopoda redukovana i unutrašnja , kod Aplacophora potpuno redukovana ). Telo: glava, trup, stopalo i ljuštura sa plaštom (kod školjki glava je redukovana).
E N D
Mekano, nesegmentisano telo. • Bilateralno simetrični ili sekundarno asimetrični. • Spoljašnja ljuštura(kod Cephalopoda redukovana i unutrašnja, kod Aplacophora potpuno redukovana). • Telo: glava, trup, stopalo i ljuštura sa plaštom (kod školjki glava je redukovana). • Trup (visceralna masa, utrobna kesa) je pokrivena plaštom (pallium). • Plaštana duplja sa kompleksom plaštanih organa. • Celom oko srca, bubrega i gonada (celomske protostomije).
Euproktno crevo. • Respiratorni sistem - škrge (ktenidije). • Krvni sistem – otvoren. • Ekskretorni sistem – metanefridije. • Nervni sistem difuzno – vrpšast ili ganglioneran. • Čula – taktilna (estete), statocisti, proste oči, hemijska(osfradije),... • Polni sistem gonohoristički ili hermafroditan. • Larve: trohofora, veliger i glohidija. Kopneni-direktno razviće • 130000 vrsta raspoređenih u sedam klasa: Monoplacophora, Aplacophora, Polyplacophora, Scaphopoda, Gastropoda, Bivalvia i Cephalopoda.
Classis Bivalvia - školjke • Bilateralno simetrični, osim sesilnih vrsta sa sekundarnom asimetrijom (Ostrea). • Plašt luči dvokapku ljušturu (valva – kapak). • Ligament i brava (sastoji se od sistema zubića i udubina). • Umbo (vrha kapka) je najstariji deo ljušture oko kojeg su raspoređene naraštajne zone. • Prednji i zadnji mišić aduktor omogućavaju zatvaranje ljušture.
Ljuštura iz tri sloja: spoljašnji sloj periostracum – organski od konhiolina, središnji oostracum i unutrašnji hipostracum (sedefasti) od krečnjaka. • Pallium (plašt) dorzalno srasta za visceralnu masu. • Između ljušture i plašta je ekstraplaštana duplja. • Između plašta i tela nalazi se plaštana duplja u kojoj su smešteni stopalo, škrge, otvori polnog, crevnog i ekskretornog sistema (kompleks plaštanih organa). • Ulazni (inhalantni) i izlazni (ekshalantni) otvor ili sifon. • Unutrašnja površina plašta, telesnog zida, usnih lopatica i škrga je pokrivena cilijatnim epitelom. • Stopalo kožno – mišićni organ za kretanje, uglavnom sekirastog oblika. • Stopalo redukovano kod sesilnih vrsta (Pecten, Ostrea). • Bisusne niti.
Crevni sistem i ishrana • Nemaju ždrelo sa radulom zbog redukcije glavenog regiona. • Pukotinasta usta okružena velumima (usnim naborima ili lopaticama), kratak cevast jednjak, meškoliki želudac obavijen jetrenim žlezdama, srednje crevo izuvijano u gonadi sa naborom (tiflozolis), zadnje crevo (oko njega se u jednom delu obavija komora srca), analni otvor na kraju suprabranhijalnog prostora. • Mikrofage, hrane se filtriranjem čestica hrane iz vode.
Respiratorni sistem • Prema građi škrga dele se u četiri potklase: Protobranchia, Filibranchia, Eulamellibranchia i Septibranchia. • Kod Eulamellibranchia škrge su građene od filamenata spojenih tako da obrazuju spoljašnju i unutrašnju lamelu. • Desna i leva spoljašnja i unutrašnja poluškrga. • Suprabranhijalna komora. • Na škrgama kod slatkovodnih školjki - larva glohidija.
Krvni sistem • Otvoren krvni sistem u kojem struji hemolimfa. • Srce u perikardijumu građeno od dve pretkomore i jedne komore. • Prednja i zadnja aorta; sistem lakuna i sinusa. • Pigmenti: hemocijanin i hemoglobin.
Ekskretorni sistem • Jedan par bubrega – metanefridije (Bojanusovi organi) u obliku slova V. Jedan krak je žlezdan i počinje perikardijalnom porom, jer su nefrsotomi redukovani. Drugi krak je u vidu kanala koji se nefridioporom otvara u suprabranhijalnu komoru. • Jedan par Keberovih organa na prednjem zidu perikardijuma. Nervni sistem i čula • Ganglioneran građen od tri para ganglija: cerebro– pleuralne, pedalne i viscero – parijetalne. • Komisure i konektivi. • Čulni organi na obodu plašta, u stopalu i osnovi škrga. • Na obodu plašta taktilna čula. Imaju proste oči. • Čulo ravnoteže, statocist, u dorzalnom delu stopala. • Osfradije u osnovi stopala i na škrgama.
Polni sistem i razmnožavanje • Uglavnom gonohoristi. • Parne gonade iznad stopala u gonocelu; kratki parni ovidukti se otvaraju u suprabranhijalnu komoru ispod otvora bubrega. • Oplođenje je spoljašnje; larva trohofora metamorfozira u veliger na kojoj se javljaju začeci ljušture. • Školjke iz familije Unionidae i Margaritiferidae formiraju larve glohidije koje delom žive u škrgama majke, a delom ne telu riba.
Rasprostranjenost i biološka raznovrsnost • Njačešće stanovnici mora; u vodama na kopnu slabije zastupljeni, a ne postoje kopnene vrtse. • Slabo su pokretne ili sesilne. • Žive na svim vrstama dna, a neki buše hodnike u kamenu i drvetu. • Veličina: od nekoliko milimetara do 1,5m. • 25000 vrsta, u Jadranskom moru oko 320 vrsta. • U slatkim vodama najpoznatija je familija Unionidae. Cl. Bivalvia Subcl. Eulamellibranchia O. Unionida F. Unionidae Unio pictorum – slikarska ili rečna školjka (izdužena i dosta čvrsta ljuštura, živi u tekućim i sprotekućim vodama). Anodonta cignea – barska školjka (bezupka); tanke i široke kapke