Kolektivne predstave o detetu i detinjstvu

1. Kolektivne predstave o detetu i detinjstvu

2. Uvod • Gledište da je detinjstvo univerzalan, biološki određen proces odrastanja opovrgnut je antropološkim istraživanjima koja su pokazala da se socijalizacija razlikuje shodno načinu života i društvenim vrednostima

3. B. Malinovski: U kulturi Trobriandskih ostrva nema ispoljavanja Edipovog kompleksa

4. R. Benedikt (1934) “Obrasci kulture” Svaka kultura bira iz širokog potencijala ljudskih osobina, osobine koje postaju vodeće crte ličnosti pripadnika te kulture • Opisivala je razlike u ritualima, verovanjima i ličnim preferencijama pripadnika Indijanskih plemena iz Velike nizije i

5. Velika nizija Pueblo indijanci Sputanost, red i smirenost Apolonijski princip Raspuštenost, strastvenost Dionizijski princip

6. M. Mid: Odrastanje u Novoj Gvineji: deca razmišljaju praktično, a sa odrastanjem razvijaju animističko mišljenje • Adolescencija u Samoi je period koji se odvija bez anskioznosti, emocionalnih poremećaja i konfuzije koji se sreću među mladima u SAD

7. Margaret Mid Tri plemena sa Nove Gvineje Pripadnike plemena Arapeš odlikuju spremnost da pomažu jedni drugima, osećanje odgovornosti i tolerantnost Pripadnike plemena Mundugumor odlikuju svadljivost, kompetitivnost, agresivnost Pripadnike plemena Čambuli odlikuju smisao za umetnost, sklonost ceremonijalu i formalističkom ponašanju. U tom plemenu žene imaju društvenu moć

9. Sparta Deca su bila više deca države nego roditelja. Oni su vaspitavani da budu vojnici, odani državi, snažni i samodisciplinovani.

10. Helenska kultura Paideia (grč. učenje, obrazovanje): • Sistem obrazovanja koji je obuhvatao raznovrsne predmete (gimnastika, muzika, retorika, filozofija…) • Stanje dostignutog zrelog samoostvarenja

11. Srednji vek U srednjovekovnom društvu, doživljaj detinjstva nije postojao. Nije bilo svesti o posebnosti deteta, o onome po čemu se dete razlikuje od odraslog

12. Filip Arijes: Vekovi detinjstva • “U srednjovekovnom društvu doživljaj detinjstva nije postojao: to ne znači da su decu tada zapostavljali, odbacivali i zlostavljali. Doživljaj detinjstva nije isti što i naklonost prema deci. On odgovara svesti o posebnosti deteta, svesti o onome po čemu se dete razlikuje od odraslog. Takva svest nije postojala”

13. Detalj ikone Devica Marija, dete i tri mudraca, Salzburg, 1160

14. Ikona (Grčka, 12. vek)

15. Jan van Eyck, 15.vek

16. Peter Paul Rubens (1577-1640)

17. Rubens (17. vek) Hals (17.vek)

18. Moderno doba • Povratak brige o obrazovanju i vaspitanju deteta • Pokušaj da se razume detinja duša da bi se ono moglo vaspitavati (Ruso, Lok)

19. J. Bronfenbrener: Dva sveta detinjstva • U SAD naglasak je na individualizmu, agensi socijalizacije su porodica i neformalne grupe vršnjaka • U SSSR-u naglasaknakolektivizmu, agensisocijalizacijeobrazovneinstitucije

20. Ž. Trebješanin: Predstava o detetu u srpskojkulturi • Sakralni (mitsko-magijski) model deteta-dete je nemoćno, zlim silama ugroženo i u velikoj meri nečisto biće • Svetovni (svakodnevno-iskustveni) model deteta: dete je malonejako, nerazumno, nepouzdano biće

21. 1802 u Engleskoj donet zakon da deca ne mogu da rade pre 6 ujutro i posle 9 uveče i da deca ne mogu raditi duže od 12 časova dnevno; moraju biti obučena pisanju, čitanju i aritmetici tokom prve četiri godine rada, ne sme spavati više od dvoje dece u krevetu

22. Procena Unicefa da 218 miliona dece uzrasta 5 do 17 godina uključeno u proces rada van domaćinstva, od toga 126 miliona u poslovima koji nose rizik (rudnici, rad sa opasnim hemikalijama, opasnim mašinama)