Mr Svetlana Turudija Živanović Instituz za proučavanje lekoditog bilja “Dr Josif Pančić”

1. ORGANIZACIJA PROIZVODNJE I PRERADE LEKOVITOG I AROMATIČNOG BILJA U SRBIJI Mr Svetlana Turudija Živanović Instituz za proučavanje lekoditog bilja “Dr Josif Pančić” Sokobanja, 19. 05. 2012.

2. U svetu tržište lekovitog bilja se posmatra kao sub-sektor sektora zdravlja, dok su neki autori ovo tržište opisali kao sektor biljne medicine. • U Srbiji ne postoji zvanična klasifikacija tržišta, koristi se termiin sektor lekovitog i aromatičnog bilja (LAB) koji obuhvata proizvodnju širokog asortimana proizvoda: poljoprivrednih (sirovine), prehrambenih (čajevi), dijetetskih proizvoda, biljnih lekova, tradicionalnih lekova i dr. • Ponuda lekovitog i aromatičnog bilja (LAB) na tržištu Srbije potiče iz više izvora: - gajeno (kultivisano, plantažno) - samoniklo bilje (divlje) tj. sakupljeno iz prirode.- tržište u Srbiji se snabdeva i iz uvoza, vrstama koje ne rastuu zemlji ili postoji deficit na tržištu

3. Srbija je značajan centar biodiverziteta, • 700 biljnih vrsta imaju medicinske odlike, 400 je u upotrebi, oko 250 lekovitih i aromatičnih biljaka je u prometu • najveće količine bilja koje se prometuje u Srbiji, poreklom je iz spontane flore • prema nekoj proceni u našoj zemlji ima oko 4000 organizovanih LAB berača, odnosno beračkih domaćinstava (procenjuje se da berača ima oko 12000)

4. Sakupljanje samoniklog lekovitog bilja je još uvek dominantan način snabdevanja evropskog tržišta sirovinama, cena ovih sirovina je niža u odnosu na sirovine koje se dobijaju gajenjem. • Sakupljanje bilja je dominantan način snabdevanja u Albaniji, Španiji, Mađarskoj i Turskoj. • U Mađarskoj 30 do 50% bilja je poreklom iz prirode, u Nemačkoj kreće između 50 i 70% , u Bugarskoj između 75 i 80% , dok je u Albaniji i Turskoj skoro 100%

5. Sakupljanje iz prirode doprinosi široj raspodeli novčanih prihoda u ruralnim oblastima i pomaže fer tržišno partnerstvo • sakupljanje je uglavnom dominantan način snabdevanja u područjima s niskim tehnološkim razvojem, posebno u Aziji, Africi, Srednjoj i Južnoj Americi kao i Jugoistočnoj Evropi. • Generalno, u svim zemljama je trend na tržištu ka većem učešću kultivisanog materijala • Većina kompanija koja posluje na ovom tržištu, (OTC, farmaceutske i dr), preferiraju kultivisani biljni materijal, naročito od biljaka čija proizvodnja je sertifikovana kao biodinamička ili organska.

6. Procenjuje se da se površine pod gajenim biljem u EU kreću oko 70.000 ha, gaji se 130 - 140 biljnih vrsta. Francuska i Španija su zemlje sa najvećim površinama pod plantažama lekovitog bilja • Neke od njih se gaje i sakupljaju (lincura ) a neke se samo gaje (nana).Najčešće gajene vrste su: lavanda (Lavandula spp.), opijumski mak (Papaver somniferum), kim (Carum carvi) i morač (Foeniculum vulgare).

7. U sektoru LAB-a Srbije, posluju organizacije koje se bave različitim delatnostima: otkupom i prometom, primarnom preradom (koja najčešće podrazumeva doradu do određenog stepena usitnjenosti), proizvodnjom etarskih ulja, filter čajeva, dijetetskih proizvoda i dr. • U plasmanu biljnih i dijetetskih proizvoda učestvuje više kanala prodaje. Naime, ovi proizvodi se distribuiraju kroz sledeće kanale: apoteke, biljne apoteke, drogerije, ,,prodavnice zdrave hrane’’ (biošpajz), maloprodajni objekti različite namene, zelene pijace, oglašavanjem, internet, direktna prodaja i dr. • Prometom sirovina bave se preduzeća koja direktno otkupljuju sirovine od proizvođača, delom ih prerađuju, i dalje plasiraju na tržištu a takođe i izvoze. • U lancu snabdevanja proizvodima od bilja javljaju se veleprodaje lekova i medicinskih sredstava, odnosno veledrogerije, koje su posrednici u snabdevanju između proizvođača i ostalih kanala prodaje.

8. Većina preduzeća je registrovana kao d.o.o za promet na domaćem i međunarodnom tržištu, kao i proizvodnju, dok su preduzeća koja se bave proizvodnjom preparata uglavnom registrovana za proizvodnju dijetetskih proizvoda. Ovakav način registracije, tj. organizacije, uslovljen je zakonskom regulativom vezanom za upotrebu LAB-a. • U sektoru LAB-a Srbije većina preduzeća pripada grupi malih i srednjih preduzeća, koja pored sakupljanja lekovitog i aromatičnog bilja i šumskih plodova, prerade i konzerviranja pečurki, sušenja voća i povrća prerade i pakovanja čajeva, meda i ostalih pčelinjih proizvoda, registrovana su i za proizvodnju i pakovanje začina, dodataka hrani i začinskog bilja.

9. Ova preduzeća kao i zadruge i udruženja koja su registrovana za ovu delatnost, treba da imaju ključnu ulogu u organizovanju i obuci proizvođača/berača i animiranju države i donatora za projekte unapređenja rada sektora. • Nacionalno tržište roba i usluga Srbije, u Registru preduzeća i radnji na poziciji 01133 Gajenje bilja za napitke i začine ima 24 privredna subjekta, od kojih je 17 malih preduzeća (d.o.o.) u privatnoj svojini, sa domaćim kapitalom (16, jedno sa mešovitim) i 7 zadruga. • Za potpuniji uvid u strukturu privrednih subjekata koji se bave gajenjem začinskog bilja neophodno je imati u vidu i poziciju 01121 Gajenje povrća, cveća i ukrasnog bilja. Pored gajenja povrća i pečurki, ova delatnost uključuje i gajenje začinskog bilja (kapri, papričice, morač, peršun, krasuljica, tarkanj, majoran i dr.), kao i gajenje cveća i bilja za potrebe rasađivanja i ukrašavanja.

10. U Srbiji se diferencirao deo koji obuhvata prostorno jugo-istok Srbije (opštine Svrljig, Knjaževac, Sokobanja, Boljevac, Aleksinac, Gadžin Han, Pirot, Surdulica i dr.) gde se orgnizuje sakupljanje bilja i vrši otkup. • Pojedina preduzeća pored otkupa, bave se primarnom preradom, proizvodnjom čajeva i etarskih ulja. • U ovom regionu posluju sledeća preduzeća: Plantamel, Jeligor, Iris u Svrljigu, Sanicula u Gornjoj Mutnici kod Paraćina, Betula u Žitkovcu kod Aleksinca, Adonis u Sokobanji, ,,Srbija-šume’’ u Knjaževcu i Boljevcu. • U centralnoj Srbiji treba preduzeća Tilija izČačka, Malina-impex iz Valjeva, Drina Pak u Ljuboviji. • Preduzeća iz centralne i zapadne Srbije nisu uspela da razviju otkup kao ni plantažno gajenje u ovom regionu

11. Broj preduzeća koja posluju u ovom sektoru je daleko veći, a delatnost kojom se bave kao i lokacije na kojima se nalaze obuhvataju prostor cele Srbije, i oni su potencijalni akteri širenja areala sakupljanja i gajenja lekovitog bilja. • Posebno treba raditi na povećanju površina pod kultivisanim LAB-om i na ostala područja u cilju ekonomičijeg snabdevanja sirovinama ostalog dela Srbije kao i bolje iskorišćenosti proizvođačkih kapaciteta. • Sakupljanje bilja ne može da obezbedi ekonomski opstanak velikog broja porodica. • Iz razgovora sa vlasnicima preduzeća, dnevna zarada radnika na plantaži se kreće u proseku 10-20 €. • Ako se radi o sakupljanju i prodaji sušenog bilja, sakupljač može da zaradi 20-50 €. Pojedina preduzeća organizuju branje na terenu, plaća se po kilogramu ubranog bilja, a zarada može da bude do 50 € dnevno.

12. Intenziviranje gajenja lekovitog bilja kod nas započinje sredinom prošlog veka. • U odnosu na raniji period, danas se intenzivnije proizvode veće količine sirovina od 30–50 biljnih vrsta. • U nekim regionima Srbije gajenje ima dugu tradiciju. • Regionalizacija u ovoj oblasti uslovljena je: kvalitetom zemljišta, klimom, nadmorskom visinom, zastupljenošću LAB-a u prirodi, tradicijom, blizinom tržišta, opremljenošću gazdinstva mehanizacijom, radnom snagom itd. • Zavisno od zastupljenosti biljnih vrsta LAB-a u određenom području, zavisi i struktura otkupa. Tržište diktira strukturu i količinu biljnih vrsta koje se sakupljaju ili kultivišu, kao i cene LAB-a. • Njivska proizvodnja lekovitog bilja nazastupljenija je na području Vojvodine (Banat, Bačka).

13. Jedan od aktera širenja njivske proizvodnje LAB-a je IPLB ,,Dr Josif Pančić’’ iz Beograda. Lokacija ove ustanove (proizvodnja i pogon za preradu nalaze se u Pančevu), kao i istraživački rad agronomske službe koji je u početku bio okrenut Južnom Banatu, pomogao je da selo Bavanište i ovaj deo Banata budu najveći i najznačajniji centar plantažne proizvodnje lekovitog bilja u Srbiji. • Proizvodni pogon preduzeća Centroproizvod, kao i privatnog preduzeća Herba d.o.o. iz Beograda smešteni u selu Bavaništu, kao i Institut, diktiraju strukturu biljnih vrsta koje se gaje na ovom području (nana, matičnjak, peršun, bosiljak, slačica ,beli slez i dr). • Većina proizvođača u ovom selu poseduje neophodnu poljoprivrednu mehanizaciju, sušare kao i opremu za primarnu preradu bilja (mašine za odsecanje cvetnih glavica kamilice, sita itd.).

14. Odeljenje za hmelj, sirak i lekovito bilje u Bačkom Petrovcu je deo Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. • U ovom delu Bačke gaje se najčešće kim, morač, hmelj, korijandar i dr. • Osnivanjem preduzeća »Menta-Padej« u Padeju, na ovom području se danas dominantno gaji nana, matičnjak, morač i dr. • Dalji razvoj njivske proizvodnje LAB-a pospešuje i sve veći broj privatnih preduzeća koja se bave preradom i pakovanjem. • Na području Vojvodine, u regionuBačke, postoji nekoliko privatnih preduzeća koja se bave proizvodnjom, preradom, otkupom i izvozom lekovitog bilja. • U Bačkoj Palanci privatno preduzeće Fructus , • U Novom Sadu Melissa i Macval (sa proizvodnjom u Čoki). • U Beogradu posluju preduzeća koja se bave otkupom, proizvodnjom i prometom bilja i preparata dobijenih od LAB-a: IPLB ,, Dr Josif Pančić“, Bilje-Borča, Sinefarm, Herba, Centroproizvod, Galenika, Pharmanova, Esensa, Kirka, Bg-farm, Ivančić i sinovi itd.

15. Veće angažovanje zadruga u ovom sektoru moglo bi na lokalnom nivou da doprinese: povećanju zaposlenosti; • Poboljšanju lokalne infrastrukture (organizovanje otkupa na više lokacija); organizovanju prerade sirovina na mestu otkupa, • Porast prihoda sakupljača i proizvođača • Takođe aktivnosti zadruge doprinele bi i u očuvanju životne sredine kroz organizovano i kontrolisano sakupljanje i plantažno gajenje lekovitog bilja.

16. Postoji i institucionalno angažovanje u LAB sektoru, koje bi moglo da ima veću ulogu u razvoju ovog sektora. • Neke od najvažnijih institucija i nevladinih organizacija su: Institut za proučavanje lekovitog bilja ,,Dr Josif Pančić”, Beograd; Zavod za zaštitu prirode Srbije, Beograd; • Zavod za hmelj sirak i lekovito bilje u Bačkom Petrovcu; • ,,Srbija-šume“; • Privredna komora Srbije; • Privredna komora Beograd; • Udruženje proizvođača i prerađivača LAB-a u PKS;

17. Udruženje ,,Srboflora’’; • Institut za šumarstvo; • Institut za biološka istraživanja ,,Siniša Stanković”, i dr. • Postoje različiti odseci na fakultetima koji se bave istraživanjem LAB-a: Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu; Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, kao Tehnološki fakultet, Šumarski fakultet kao i srodni fakulteti u drugim gradovima Srbije. • Takođe treba pomenuti Odsek za biljne i životinjske genetičke resurse pri Ministarstvu za poljoprivredu.