220 likes | 393 Views
Први час, 17.02.2011. PISA 2009 (шта је PISA, концепт писмености, три области: читалачка, математичка и научна, постигнуће наших ученика), извор: сајт Факултета. PISA ( Programme for International Student Assesment ) 2009. Postignuća naših učenika u programu međunarodnog testiranja.
E N D
Први час, 17.02.2011 PISA 2009 (шта је PISA, концепт писмености, три области: читалачка, математичка и научна, постигнуће наших ученика), извор: сајт Факултета
PISA (Programme for International Student Assesment) 2009. Postignuća naših učenika u programu međunarodnog testiranja
PISA osnovne informacije • OECD program: prva studija2000. godine, zatimsvake 3. godine (2000, 2003, 2006, 2009...) •Osnovnicilj: Pratitikvalitetobrazovanja u različitimzemljama (svevišezemalja učesnica-2009. god.,74zemalja) •Ciljnagrupa: Učenicistarosti 15 godina(krajopštegobrazovanja) •Šta se meri?- Funkcionalnapismenost(matematička, čitalačka, naučnapismenost), tj. kolikosumladi “opremljeni” zaživot u savremenomdruštvu - Kvalitetipravednostobrazovanja - Faktorikojisupovezanisaobrazovnimpostignućima
PISA 2009 • Program za međunarodno testiranje učenika PISA 2009 - najveće međunarodno testiranje u oblasti obrazovanja • Srbija učestvuje od 2003. • 2009: oko 470 000 učenika (uzorak), populacija od oko26 miliona petnaestogodišnjaka iz 65 zemalja. (+ 9 pridruženih članica =74 zemalja) • 2009. akcenat na čitalačkoj pismenosti, ali je testirana i matematička pismenosti i pismenost iz oblasti prirodnih nauka
65 Zemlje učesnice PISA 2009. Albanija Argentina Australija Austrija Azerbejdžan Belgija Brazil Bugarska Češka Republika Čile Crna Gora Danska Dubai Estonija Finska Francuska Grčka Holandija Hong Kong-Kina Hrvatska Indonezija Irska Island Izrael Italija Japan Jordan Kanada Katar Kazahstan Kina – Šangaj Kineski Taipei Kirgistan Kolumbija Koreja Letonija Lihtenštajn Litvanija Luksemburg Mađarska Makao-Kina Meksiko Njemačka Norveška Novi Zeland Panama Peru Poljska Portugal Rumunija Ruska Federacija SAD Singapur SlovačkaRepublika Slovenija Srbija Španija Švajcarska Švedska Tajland Trinidad i Tobago Tunis Turska Velika Britanija Urugvaj
Zašto je PISA važna za Srbiju? • Generacijekoje se sadaškoluju u Srbijibićegradjani EU izato je važnodapratimo u kojojmeriihobrazovanjepripremazabudućnost • PISA je zvaničan instrument zamerenjenekih EU indikatorakojim se pratirealizacijaLisabonskeagende. Npr. planiranirezultat (banchmark) za EU zemlje 2010. god: smanjiti % funkcionalnonepismenihna 17% • Da se omogući međunarodna komparacija postignuća učenika
Ciljevi PISA testiranja • Predstavlja referentni izveštaj o kvalitetu obrazovanja u nekoj zemlji: • Da obrazovni sistem i škole koriste rezultate testiranja za identifikovanje oblasti koje treba poboljšati • Da se ukaže na to koliko su učenici u Srbiji pripremljeni za život nakon završetka obaveznog školovanja • Da utvrdi vezu koja postojiizmeđu obrazovanja i nacionalnih ekonomija: • - uspostavljanje direktnije vezeizmeđu zahteva tržišta • (privrede) i obrazovanja
Metode • Test (2 sata) – učenici odgovaraju na pitanja iz čitanja, matematike i prirodnih nauka 2. Upitnik za učenike (30 min) • učenici odgovaraju na pitanja o sebi, svojoj porodici, školi, časovima i učenju 3. Upitnik za škole - demografske karakteristike, nastavnici, školski resursi, nastava, ocjenjivanje
Koncept pismenosti(umestotermina znanje koristi izraz pismenost ili kompetencija) Drugim rečima, naglasak je na funkcionalnim znanjima, a svi zadaci koji se nalaze u testovima vezani su za realne situacije u kojima se učenici mogu naći. "Biti pismen" da bi se ukazalo da je reč oonim znanjima koja se smatrajuosnovnim obrazovnim kapitalom koji je učenikuneophodan dabi: • nastavio školovanje, • i da bi se uspešno snašaou ličnim i profesionalnim ulogama u kojima će se, kao odrasla osoba, naći; A,"biti kompetentan“u ovoj studiji ne znači samo da je neko stekao odgovarajuća znanja, već i da zna kada i kako može da ih primeni, na zahteve relevantne za svakodnevni život.
Koncept “pismenosti” Nemože se očekivati da su petnaestogodišnjaci naučili sve što će im trebati kao odraslim osobama, ali bi trebalo da imaju: • da su razvili efikasnestrategije učenja i kritičkog promišljanja različitih sadržaja. • osnovna znanja iz ključnih oblasti (osnovne pojmove) koja će im omogućiti dalje razvijanje i usvajanje kompetencija. • da razumeju fundamentalne procese i principe, kao i da ih fleksibilnokoriste u raznovrsnim situacijama.
Čitalačka pismenostKakvi su čitaoci petnaestogodišnji učenici? • Da li mogu da pronađu u tekstu ono što im je potrebno? • Da li znaju da interpretiraju informacije, da ih upotrebljavajuu novim situacijama, da ih kritički razmatrajuu odnosu na sopstveno iskustvo? • Da li mogu li da se snađu sa različitim tipovima tekstova? • Da razumejurazličite kontekste, da čitaju s različitim razlozima? Način na koji se ispituje čitanje u PISA studiji omogućava da dobijemo odgovore na ova pitanja.
Čitalačka pismenost U nastavnim programima u Srbiji čitanje se pominje kao eksplicitan nastavni cilj napočetku osnovnog školovanja zaključno sa trećimrazredom osnovne škole. Tj., u programe je ugrađena pretpostavka da se učenječitanja završava na ovako ranom uzrastu. Naša škola se ne bavi podržavanjem i kultivisanjemsloženijih veština koje čitanje uključuje.
Čitalačka pismenost Koncept čitalačke pismenosti na kome je zasnovan program PISA oslanja se na teorijska shvatanja čitanja koja ističu interaktivnu prirodu procesa čitanja i konstruktivističku, stvaralačku prirodu procesa razumevanja pročitanog teksta.
Prediktivna moćpostignuća na testovima čitalčke pismenosti za budući život veća je nego prediktivna moć školskih ocena • Longitudinalna istraživanja u Kanadi i Australiji su pokazala da je nivo čitalačke pismenosti bolji prediktor • ekonomske i socijalne dobrobiti nego što je to obrazovni nivo izražen godinama školovanja, bolji je prediktorčak i od opšteg obrazovnog postignuća. • Kanadska studija prati učesnike u PISA testiranju 2000. godine. • Nalazi su pokazali da sa nivoom čitalačke pismenosti raste verovatnoća da će učenik, na uzrastu od 21godine, i dalje biti: u procesu obrazovanja, a ne neaktivan ili zaposlen. • Za one koji su se zaposlili, studija jepokazala da je nivo čitalačke pismenosti značajan prediktor:- zarada i ekonomske stabilnosti.
Čitalačka pismenost Def OECD-a: „Čitanje ima centralnu ulogu u procesu učenja koji se odvija u školi. Sposobnost čitanja i razumevanjanaloga i teksta je bazični preduslov za postizanje uspeha u bilo kom školskom predmetu. Međutim, sposobnostčitanja ne prestaje da bude značajna i posle završetka formalnog školovanja. Ona je od ključnog značajau svim oblastima usavršavanja, olakšava aktivno učestvovanje u širem kontekstu doživotnog obrazovanjai doprinosi socijalnoj integraciji i ličnom razvoju“.
Rezultati za Srbiju • Učenici iz Srbije u proseku su postigli 442 poena na skali čitalačke pismenosti, 442 poena na skali matematičke pismenosti i 443 poena na skali naučnepismenosti. • Podaci o postignuću se saopštavaju na standardizovanojskali čiji je prosek 500. • Postignuća u sve tri oblasti su zaoko 60 poena niža u odnosu na OECD zemlje, što je jednako efektu od nešto više od jedne godine školovanjau zemljama OECD-a.
Rezultati za Srbiju(čitalačkapismenost)2006-2009 • U oblasti čitalačke pismenosti - u odnosu na 2006. godinu, značajno bolje rezultate – napredak iznosi oko 40 poena (spada među najveća poboljšanja koje je neka zemlja zabeležila između dva PISA testiranjado sada). • Veoma je smanjen i procenat učenika koji nisu dostigli nivo funkcionalne pismenosti,sa 52% koliko je bilo 2006. na 33% u 2009. godini. (snižavanje procenta funkcionalnonepismenih, za skoro 20 procentnih poena, takođe je jedno od najviših koje je neka zemlja ikada ostvarila u PISA istraživanju.
Rezultati za Srbiju (matematička i naučna pismenost)2009 • U domenu matematičke pismenosti oko 40% učenika iz Srbije nije dostiglo nivo funkcionalne pismenostišto je za 2-3procentna poena niže u odnosu na 2006. godinu. • U oblasti prirodnih nauka, oko 34% učenika uSrbiji 2009. godine nije uspelo da dostigne nivofunkcionalne pismenosti, što znači da je procenatučenika koji nisu funkcionalno dovoljno opismenjeni snižen za oko 4 procentna poena u odnosuna 2006. godinu.