Kejnzijanski presek

1. Kejnzijanski presek IS kriva AD kriva IS-LM model Model agregatne ponude i agregatne tražnje Objašnjenje kratkoročnih privrednih fluktuacija Teorije preferencije likvidnosti LM kriva AS kriva Teorija kratkoročnih fluktuacija

2. Ravnotežni dohodak

3. kako funkcioniše multiplikator? Kao “stepenice”

4. PITANJA • Prikažite agregatni makroenomski model u kome su endogene varijable Y i C a egzogena varijabla I • Prevedite ovaj model iz strukturne u redukovanu formu • Šta je to investicioni multiplikator • Objasnite pojam granične sklonosti potrošnji (grafički i analitički )

5. PITANJA 6. Objasnite pojam inflacionog i deflacionog jaza 7. Deluje li multiplikator u oba pravca 8. Kako će se porast investicija multiplikovati u nacionalni dohodak • Izvedite funkciju štednje iz funkcije potrošnje • Objasnite pojam granične sklonosti štednji

6. PITANJA 11. Kakav je odnosi između granične sklonosti štednji i multiplikatora 12. Prikažite grafički multiplikovano delovanje investicija na nacionalni dohodak pomoću fukcija štednje i pomoću funkcije potrošnje 13. Od čega zavisi visina multiplikatora? 14. Objasnite paradoks štednje

7. Agregatnatražnjaitržište robe • Y=C+I+G+(X-Z)

8. Funkcijaželjenetražnje DD = C( , Y- T) + I(q, r) + G+ PTR(Y, Y*, ). + + +- + - + - Zašto se ova funkcija naziva „željenom” a ne – stvarnomtražnjom? relacija pokazujekoliko bi privredni subjekti želeli da troše za datu vrednost endogenih varijabli, što ne znači daće tako u stvari i biti. ponuda Željena tražnja

9. DD = C( , Y- T) + I(q, r) + G+ PTR(Y, Y*, ).+ + +- + - + - • Dejstvo Y na DD : prvo, pozitivnodeluje na potrošnju. drugo, negativno utiče na primarni tekući račun, pošto rast dohotka istovremenoznači rast uvoza. Koji će efekat preovladati?

10. Ali, tražnjaćerastimanjeodrasta BDP • što objašnjavazašto linija DD ima ugao manji od 45°. • Zašto je tačka A ravnotežna? • Jer se ponuda izjednačava sa tražnjom ponuda Željena tražnja

11. Željena tražnja i zalihe • Višak ponude, raspon BC, • predstavljaće zalihe neprodate robe. • Pre ili kasnije, firme će smanjiti proizvodnju i nivo autputa ćese smanjiti. ponuda Željena tražnja

12. Obratiti pažnju!!! • Robno tržište će biti u ravnoteži kada BDP (proizvodnja, autput) bude jednak BDP (kojiinerpretiramo kao rashode). Y - rashodi Y - prihodi

13. BDP utiče na željenu tražnju kroz C i kroz PTR:ΔDD =ΔC+ΔPTR • ΔC < ΔY, zbog toga što je C=+cY. • ΔPTR= -ΔZ <0. • Z=zC • ΔZ=zΔC. ΔDD = ΔC-zΔC= (1-z) ΔC=(1-z) cΔY Te DD mora imati ugao manji od 45.

14. Darezimiramo 1. BDP se automatski vraća uravnotežu tako što firme svoju proizvodnjuusklađuju satražnjom. 2. neravnoteža relativno kratko traje. Firme koristezalihe kao osigurač: gomilaju ih kada jeslaba tražnja 3. Nacionalnestatističke službe rešavaju taj problem tako štozalihe tretiraju kao „investicije u zalihe“.

15. multiplikator • U praksi se vodi velika debata o visini multiplikatora. • Deo debateodnosi se čak i na odbacivanje kejnzijanskih • pretpostavki

16. U opštem slučaju, multiplikatorće biti veliki u velikoj i relativno zatvorenoj privredi, • poput evrozone ili SAD, jer su uvozne • pukotine prilično male.

17. Egzogeneiendogenevarijable • ako nekuvarijablu proglasimo egzogenom, oslobađamo seobaveze da objašnjavamo njeno kretanje. • Egzogene varijable: • G, Ta • bogatstvo  • InostranevarijabletipaBDP (Y*) inivoacena (P*) • S i  • Tobinovo q

18. jedina endogena varijabla za sada je autputY • Devizni kurs i Tobinovo q će u • narednom odeljku biti endogenizovani. • potrošnja i PTR su • do sada tretirane kao endogene jer zavise odautputa. DD = C( , Y- T) + I(q, r) + G+ PTR(Y, Y*, ).+ ++- + - + -

19. Ime IS krive potiče od ključne makroekonomske jednačine • I - S = T- G + PTR, • prvi ga je izveo dobitnik Nobelove nagrade ser Džon Hiks • (Sir John Hicks). Jednostavno, on je pretpostavio da je državni budžet u ravnoteži, kao i to da nema spoljne trgovine, te je identitet redukovao na izraz I = S

20. Izvođenje IS krive šta se dešava sa ravnotežnimautputom kada se kamatna stopa menja? Znamo da će PRI PADU KAMATNE STOPE Tobinovo q da poraste- nije više egzogeno Ali rast q u stvariznači da rastu cene akcija. Pošto su akcije deo bogatstva Ω, ibogatstvo raste. Ovo povećava privatnu potrošnju. Tako se pokazuje da i bogatstvo možemo endogenizovati.

21. Izvođenje IS krive šta se dešava sa ravnotežnimautputom kada se kamatna stopa menja? Znamo da će PRI PADU KAMATNE STOPE Tobinovo q da poraste- nije više egzogeno Ali rast q u stvariznači da rastu cene akcija. Pošto su akcije deo bogatstva Ω, ibogatstvo raste. Ovo povećava privatnu potrošnju. Tako se pokazuje da i bogatstvo možemo endogenizovati.

22. IS krivapredstavlja • sve kombinacije nominalne kamatne stope i realnog BDP koje odgovaraju stanju ravnotežena robnom tržištu. • SVAKA TAČKA • NA KRIVOJ • JE RAVNOTEŽNA!!!!!!

23. Kako ćemo zapamtiti da je IS kriva nagnuta nadole? 1. Prvo, ISkriva daje odgovor na : šta • se dešava sa investicijama kada se menjakamatna stopa? • Drugo, Y=C+I(r)+G+NX • veća kamatna stopa smanjujeprivatne investicije, što smanjuje tražnju i,preko multiplikatora, smanjuje i autput.

24. Nagib IS kriveimultiplikator • nagib IS dat je količnikom linija AA’ i A’B. • AA’ je visina pretpostavljenogpada kamatne stope, • linija A’B govori koliko će zbog toga porasti ravnotežni autput. • Intuitivno, što više poraste autput, to će položenijabiti IS kriva.

25. IS krivaje sve položenija • (1) što je veća elastičnost tražnje u odnosu na kamatnu stopu, mereno vertikalnom distancomAA’/ A’B • (2) tj. što je veći multiplikator - A’B.

26. Van IS krive - Ponuda - tražnja Potrošnja je porasla ali manje od dohotka • tako da tačke van krive moraju predstavljati ili višaktražnje ili višak ponude. • Ali – šta je šta? Porasla i, pada agregatna tražnja za isti autput Počnimo od tačke A i zamislimo da se kamatna stopa poveća, uz isti autput

27. privredamoženeko vreme daostane vanIS krive • firme koriste zalihe kao “osigurač”, • iz tačke C privreda se kreće katački A, - nema smisla akumulirati zalihe. • iz tačke D privreda će se kretati horizontalnoulevo

28. Ključnarazlika: skokoviilipomeranjedužIS krive • bilo koja promena egzogenihvarijabli ekspanzivnog tipa pomera IS krivu udesno.

29. Koje su to promene? • Fiskalna politika • Promena bogatstva • Promena očekivanja – q • Otvorenost privrede - i Y*

30. Tržištenovcai LM kriva Tražnja za realnim novcem = L(Y, i), + - Špekulativna = L(Y) Transakciona = L(i)

31. Termin „LM kriva” • u svakoj tački dužkrive • tražnja za likvidnošću (L) • izjednačava sa ponudomnovčane mase (M) • Ravnoteža M1/P1 = L(Y1, i).

32. Pravilo o konstantnostinovčaneponude • vertikalna linija ponude novca • Tražnja za novcemBDP pada sarastom kamatne stope. • Ravnoteža M1/P1 = L(Y1, i).

33. sadaefekatrastaBDPsaY na Y’- nagib LM krive • pozitivna korelacija između BDP i kamatne stope. • To je LM kriva. • Nagib je BC / AC • Rast i /rast BDP

34. M1/P1 = L(Y1, i). Odčega zavisi strmina LM • Dohodne elastičnosti • Elastičnosti na promenu kamatne stope • Što je veća, linija strmija • Što je veća, linija položenija

35. Zona van LM krive • To je višak ponude ili višak tražnje za novcem • Ako poraste Y, pri istoj kamatnoj stopi CB nudi A a privreda traži C Šta se dešava sa privredom dok se nalazi van LMkrive? Višak tražnje navodi CB da podigne kamatnu stopu Ovo se dešava skoro trenutno, privreda je skoro uvek NA LM

36. ako postoji višak tražnje • najbolje je uzeti kredit. • Banke daju kredite i povećavaju rezerve. • centralna banka NE povećava ponudu novca. • Rezultat - rast kamatne stope na tržištu novca

37. Bitno!!!! • U praksi, ovo sedešava za nekoliko dana ili nekoliko nedelja, tako da kao prvu aproksimaciju slobodnomožemo uzeti • da je privreda uvek na LM krivoj.

38. Skokilikretanjeduž LM krive • Dok egzogenevarijable budu konstantneprivreda se nalazi • na istoj LM krivoj. • LM kriva se pomera • udesno kada raste ponuda realnog novca • transakcije na tržištu novca postanu jeftinije.

39. Tejlorovo pravilo i TR kriva • LM kriva - ponuda novca konstantna • TR - ništa u stvari nije konstantno, nego CB uvodi pravilo

40. pretpostavljamoda jeinflacija jednaka nuli • Tejlorovo pravilo tada se svodi na • (10.12) • centralna banka jednostavno „plovi • uz vetar”: podiže kamatnu stopu kad autput raste i obratno

41. Prema LM Tejlorovo pravilo U opštem slučaju, linija TR je nagnuta naviše Ona nam govori da, kada autput Y’ bude veći do trenda , centralna bankapodiže kamatnu stopu iznad prirodne stope. U tom slučaju, ravnoteža na tržištu novca dolazi u tačkuE.

42. tačka E je između tačaka B i C • kamatna stopa pri primeniTejlorovog pravila biti • viša nego kada kada bi CB zamrzla nivo kamatne stope. • niža nego pri monetarnom targetiranju. Prema LM Tejlorovo pravilo

43. TR kriva opisuje ponašanje CB i privreda se, podefiniciji, moranalazitinanjoj • Neka restriktivnija centralna banka bi izabrala višu kamatnu stopu - tačkaF. • U tom slučaju, došlo bi do kontrakcije novčane ponude i rasta i • Restriktivnost – veći koeficijent b!!!!

44. KretanjedužlinijeTR • strategija CB ima pet parametara. 1. Prva dva parametra su a i b 3. inflacioni target 4. trend BDP Y 5. neutralna kamatna stopa i • Dok se parametri ne promene, krećemo se duž • linije TR. Kada se promene, TR linija se pomera. • a i b menjaju ugao,

45. Neutralna kamatna stopa • i = r +  • privreda ne može dugo da se zadrži van IS krive i nikada ne odstupa previše od LM ili TR krive

46. Ravnoteža u LM AB – pomeranje IS, npr rast cena akcija, rast q, rast I, multiplikator Na to reaguje CB i povećava realni novac BD – pomera se LM kriva, promenila se egzogena varijabla M/P To je kombinacija politika (policy mix). Rezultat je da se privredapomera u tačku D.

47. Ravnoteža u TR • Pošto TR kriva • veoma podseća na LM krivuformalna analiza će biti veomaslična • egzogeni rast tražnjepomera IS do IS’ i nova ravnotežna tačka • postaje – tačka B.

48. Ključna razlika je u interpretaciji monetarne politike • PomakD D’ korespondira sa rastom autputa. • Da bidostigla željenu kamatnu stopu, CB povećava novčanu ponudu do tačke B

49. Gde bi bila LM kriva?

50. pod Tejlorovimpravilomcentralnabanka • ne odlučuje o tome da liće njena politika biti ekspanzivna ili restriktivna • Sada ona jednostavno • reaguje na privredne uslove prema izabranom pravilu. • monetarna politika • automatski postaje ekspanzivna kada autput padne • ispod trenda ili kada se očekuje pad inflacije.